"Već nakon prvog kruga videli smo trend snažnog jačanja desnice": Šta Poljskoj, Evropi i svetu donosi pobeda Navrockog?
Komentari
02/06/2025
-17:32
Pobeda Karola Navrockog na predsedničkim izborima u Poljskoj sa 50,89 odsto osvojenih glasova, označava prekretnicu za poljsku i evropsku politiku. Ovo je stav u kojem su saglasni svi analitičari. Doduše, o "prekretnici" su više govorili kandidat leve i centrističke opcije Građanska platforma Rafal Tšaskovski i njegov izborni štab.
Ipak, ovaj trijumf konzervativnog kandidata, podržanog od opozicione desničarske stranke Pravo i pravda (PiS), ukazuje na permanentni kurs jačanja desničarskih snaga u Evropi.
Činjenica je i to da je Navrocki uspeo da nadoknadi zaostatak iz prvog izbornog kruga, te da u drugom krugu osvoji više od 10,6 miliona glasova. Drugi izborni krug je obeležila i visok izlaznost sa više od 71 odsto birača, što legitimitet izbora Navrockog ne može da dovede u pitanje.
Takođe, upravo je legitmitet ono što u ovom trenutku nedostaje drugom političkom polu u Poljskoj. Kandidat vladajuće Građanske platforme premijera Donalda Tuska, Rafal Tšaskovski nije opravdao ulogu favorita.
Njegov poraz mogao bi da utiče i na stabilnost vlade, čemu se posebno nadaju predsednik PiS-a Jaroslav Kačinski i stara tradicionalno desna i konzervativna scena u zemlji.
Međutim, ostaje i činjenica da je u prvom krugu predsedničkih izbora čak 52 odsto birača glasalo za kandidate desnice. U jednačini koja govori u prilog eventualnom rušenju vlade premijera Tuska ne treba zanemariti ni ulogu Slavomira Mencena i Žegoža Brauna.
O rezultatima izbora u Poljskoj i atmosferi u toj zemlji, za Euronews Srbija su govorili istoričar Vladimir Todić i osnivačica instituta "Leaderis" Joana Burnoš.
Povezane vesti
Todić: Navrocki će tražiti pukotine u vlasti za vanredne izbore na kojima je PiS apsolutni favorit
Izbore je obeležila velika izlaznost, skoro istorijska, posle prvog kruga izbora ovo je najveća izlaznost. Pitanja koja se postavljaju su i da li je presudila mobilizacija nacionalističkog bloka na istoku zemlje, podrška američkog predsednika Donalda Trampa Navrockom ili ličnost ovog kandidata.
"Čini mi se da smo već posle prvog kruga mogli da vidimo trend snažnog jačanja desnice i desnih birača. Kada analiziramo konačne rezultate, strateški imamo dva pola. Jedan se odnosi na duboku podelu poljskog društva. Ovi izbori su po poljskim gminama i vojvodstvima gotovo preslikani kao rezultat iz 2020. godine", kaže on i dodaje:
"Tada je Duda pobedio s velikom izlaznošću, ali ukupan broj birača bio je veći nego danas. Razlika je 2020. bila 420.000 glasova, a sada je oko 370.000. Analizirao sam rezultate u različitim vojvodstvima, velikim gradovima, selima i slično – postoje neverovatne podudarnosti", primećuje on.
Euronews Srbija
Istoričar Todić govori i o razlozima za ovakav izbor birača.
"To dovoljno govori o tome koliko je društvo podeljeno na dva pola i koliko su kriza u Evropskoj uniji, dolazak Trampa i rat u Ukrajini doprineli da birači s desnog centra prelaze ka antisistemskoj i ekstremnoj desnici. Rezultati trećeplasiranog i četvrtoplasiranog kandidata u prvom krugu, Slavomira Mencena i Žegoža Brauna, koji su zajedno osvojili preko 21 odsto, govore o tome", kaže on i nastavlja:
"Ovo jeste pobeda Navrockog, ali on nije klasičan kandidat PiS-a. Siguran sam da neće biti predsednik poput Andžeja Dude. Iako će u prvoj fazi blisko sarađivati s Jaroslavom Kačinskim i strankom Pravo i pravda, koja ga je kandidovala. Ipak, po svojim svetonazorima, Navrocki je mnogo više antisistemski desničar nego sistemski evroskeptik".
Bivši predsednik Andžej Duda i sadašnji premijer Donald Tusk su imali tvrdu kohabitaciju. Pitanje koje se postavlja je i kakav će biti odnos Navrockog i Tuska.
Povezane vesti
"To je različita situacija. Duda je drugačiji tip ličnosti. Navrocki je mnogo ambiciozniji, više desno orijentisan, na početku je mandata i želi da se pita u poljskoj politici. Nemam dilemu da će Karol Navrocki, tražeći pukotine u vlasti, koja nije popularna, koristiti svoje predsedničke prerogative da izazove situacije koje bi mogle dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima bi PiS bio izraziti favorit", kaže on i dodaje:
"Treba skrenuti pažnju na rezultat kandidata Konfederacije Slavomira Mencena, koji je uzeo 15 odsto glasova, a čiji su birači u drugom krugu listom podržali Navrockog. Konfederacija je partija bez koje, najverovatnije, neće moći da se formira nova poljska vlada posle sledećih izbora, bilo redovnih izbora u oktobru 2027. godine ili vanrednih".
"Tusk je dobio epitet gubitnika"
Pitanje koje se postavlja je i koliko ova pobeda menja politički kontekst za Donalda Tuska, jer on više nije onaj koji je pobedio na poslednjim izborima.
"Tusk je dobio epitet gubitnika, i u ovom dvoboju koji traje 20 godina, Jaroslav Kačinski, u poznim godinama, uzvraća udarac. Tusk će imati mnogo glavobolja s Navrockim, ali nije bez argumenata. U zavisnosti od toga kako će biti rekonstruisana vlada i kako će se Navrocki, kao neiskusan i mlad predsednik od 43 godine, postaviti, videćemo kako će se odnosi razvijati", kaže on i nastavlja:
"Uostalom, postoji tu čitav niz nepoznanica, pre svega mislim na rat u Ukrajini, a ovi rezultati to pokazuju, posebno rezultati kandidata antisistemske desnice u prvom krugu, da su Poljaci generalno umorni od toga i da im treba predah. Naravno, umnogome zavisi i od tih odnosa unutar Evropske unije, u odnosu na relacije između Brisela i Vašingtona, kao i zvaničnog Vašingtona i zvanične Varšave. Nema nikakve dileme da Poljsku čekaju izrazite unutarpartijske i političke tenzije u sledećem periodu".
Tanjug AP/Czarek Sokolowski
Još jedno od važnih pitanja je i koliko su izvesni vanredni izbori i da li zavise samo od Navrockog, a koliko se Tusk pita za budućnost Poljske.
"Pre svega, zavisi od vladajuće većine. Ako bude homogena, može opstati. Međutim, vlada nije ideološki, politički ni operativno homogena. Meni se čini da je, pre svega zbog lošeg rejtinga vlade, Rafal Tšaskovski izgubio izbore više nego što je Navrocki pobedio, bez obzira na fenomenalan posao izbornog štaba PiS-a, koji je za šest meseci od političkog anonimusa napravio harizmatičnog lidera s preko 10,6 miliona glasova", kaže on i zaključuje:
"To govori o nečemu što je, čini mi se, vrlo čest trend u takozvanim popularnim mejnstrim medijima, da se ta stručnost izbornih štabova i političkih operativaca koji stoje iza populističke desnice, da se oni u mnogo čemu potcenjuju. Mislim da je ovaj rezultat s jedne strane poraz vlade, s druge strane pobeda izbornog štaba mnogo više nego pobeda samog kandidata", zaključio je Todić.
Burnoš: Podela poljskog društva duboka, desničarske stranke ponovo dolaze na vlast
Osnivačica instituta "Leaderis" Joana Buroš analizirala je poraz Rafala Tšaskovskog i istakla da je kampanja bila duga, ali da očito strategija kandidata centra i levice nije urodila plodom.
"Noć je bila izuzetno napeta i duga. Svi znamo da je poljsko društvo duboko podeljeno i sada moramo da proučimo razloge za to. Činjenica da je razlika sinoć bila izuzetno mala jasno pokazuje da je ta podela duboka i da desničarske konzervativne stranke ponovo dolaze na vlast", upitala je ona i nastavila:
"Pre svega, mislim da je kampanja bila zaista duga, međutim nije bilo konzistentne strategije. Prošle nedelje ekipa Tšaskovskog bila je vrlo intenzivna i pozivala se na razne vrednosti u javnoj debati i diskursu, međutim, ispalo je da to nije bilo dovoljno. Mislim da rad na terenu, na lokalnom nivou, a to se vidi i po izborima i rezultatima, pokazuje da je istočni deo Poljske više konzervativan i to je nešto što moramo uzeti u obzir", kaže ona.
Euronews Srbija
Burnoš ističe i to da iz ovog poraza stranke na vlasti moraju da nauče lekciju.
"Mi, kao proevropljani, kao progresivni birači, mi smo građani, ali kao političari moramo da konstatujemo da stranke koje su sada na vlasti moraju da nauče tu lekciju. Oni moraju da rade i komuniciraju na terenu sa svakim građaninom u Poljskoj. Znam da to nije lako, ali jednostavno nema prečica", kaže ona i nastavlja:
"Ovako se ne mogu pobediti izbori, kada imate uspešnu kampanju samo u poslednjim nedeljama. To je jednostavno dugotrajan proces i postoji potreba da se pridržavamo vrednosti, ali da pretočimo te vrednosti u potrebe i očekivanja svakog glasača i da govorimo o pozitivnim stvarima. Građani ne žele da slušaju apstraktne vrednosti koje mi opisujemo, žele da vide pozitivne stvari i koristi za sve njih na lokalnom nivou".
Kada su u pitanju očekivanja od mandata novog predsednika Navrockog, Burnoš ističe da je bio izuzetno glasan u kampanji kad su u pitanju teme koje su mu bitne.
"Prvu stvar koju želim da naglasim je da Navrocki pre ovoga nije bio aktivan političar. On nema međunarodno iskustvo kao Tšaskovski, to moramo da istaknemo. Druga stvar, bio je dosta glasan u svojoj kampanji na temama koje su mu bitne, na primer, zaštita tradicionalnih vrednosti, zaštita bezbednosti poljskih građana i, nažalost, često je koristio antievropsku retoriku", objašnjava ona.
"Jasno je da će biti još antievropske retorike Navrockog"
Upravo odnos Navrockog ka EU se posebno akcentuje nakon potvrde njegove pobede.
"Pre svega, usvajanje evra kao zvanične valute nije tema u Poljskoj. Nažalost, to je tema koja je dosta krhka. Ove stranke na političkoj sceni vrlo su oprezne po tom pitanju. To nije nešto što će se desiti u bliskoj budućnosti u Poljskoj i to je sigurno, imajući u vidu ekonomske indikatore i celokupnu geopolitičku situaciju", kaže on i dodaje:
"Drugo, svi se mi, kao građani i kao stručnjaci za Evropsku uniju, nadamo da će saradnja između novoizabranog predsednika i Evropske unije nastaviti bez ikakvih problema, ali moramo uzeti u obzir sve ono što je izrečeno tokom kampanje. To je dosta jasno, da će biti i dalje antievropske retorike. Naravno, birači koji podržavaju Navrockog često su isti oni koji glasaju za Mencena i za Brauna, koji su vrlo glasni u svom antievropskom stavu", objašnjava ona.
S druge strane, Burnoš podseća i na bliskost Trampa i Navrockog, što je eksploatisano i u kampanji.
"Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, svi smo videli tu sliku Navrockog i Donalda Trampa i često je to prikazano kao nekakav dokaz bliske saradnje između njih dvojice. On je dobio podršku od republikanaca u Americi. Takođe, poljski državljani u Americi podržali su Navrockog mnogo više nego Tšaskovskog", zaključila je ona.
Tanjug/AP Photo/Czarek Sokolowski
Još jedno pitanje koje se postavlja u odnosu na izbor Navrockog je i da li se očekuje nazadovanje što se tiče LGBT prava u zemlji.
"Ljudska prava u Poljskoj, ne samo LGBT prava, već i prava žena – a prava žena su ljudska prava i to moramo stalno da ponavljamo u Poljskoj – dovedena su u pitanje godinama unazad. Mi, žene, bile smo te koje smo 2023. doprinele da izbori završe kako su završili. Ja sam se zalagala da žene izađu na glasanje, ali ovoga puta ponovilo se isto. Žene su opet izašle u većem broju na birališta nego muškarci i glasale su za Tšaskovskog, dok je za Karola Navrockog glasalo manje žena", kaže ona i nastavlja:
"Pre svega, mislim da su evropske vrednosti koje je Tšaskovski predstavljao i fantastičan posao njegove supruge – ona je zaista bila sjajna širom Poljske – bili njegov adut i velika prednost u kampanji. Međutim, Tšaskovski je bio jasan što se tiče stavova o ženskim pravima. Prošlost Navrockog takođe postavlja mnogo pitanja među ženama koje ih brine, onim ženama koje ne žele da muškarac s prošlošću koja je upitna bude na vlasti", zaključila je ona.
Komentari (0)