Da li je narušen nuklearni balans? Napad na deo ruske "trijade" i koncept međusobnog uništenja SAD i Rusije
Komentari
03/06/2025
-21:33
Nakon što je ukrajinska operacija "Paukova mreža" uništila deo ruske flote strateških bombradera, nameće se pitanje nuklearnog balansa između SAD i Rusije, koji bi trebalo da garantuje da nijedna neće izvesti preventivni udar.
Bombarderi Tu-95 i Tu-22MS su posebno bili na udaru ukrajinskih dronova, a oni čine okosnicu vazdušnog dela tzv. nuklearne trijade koja se sastoji od kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), balističkih raketa lansiranih sa nuklearnih podmornica (SLBM) i strateške avijacije, odnosno strateških bombardera.
Analitičari na osnovu satelistskih snimaka procenjuju da je uništeno ili oštećeno osam aviona Tu-95, četiri Tu-22MS i jedan transportni avion AN-12, ali nije moguće odrediti tačne razmere štete. Prema podacima Instituta za strateške studije 2024. je Rusija imala 13 bombardera Tu-160, 56 Tu-95, 57 Tu-23MS i 24 manja aviona MiG-31K koji nose hipersonične "Kinžal" rakete.
- Tu-95MS je turbopropelerski bombarder velikog dometa od 15.000 km u službi od 1950-ih, modernizovan za nošenje krstarećih raketa H-101, H-102 (nuklerna varijanta) i H-55. Iako veoma star, Tu-95 ostaje pouzdan zbog svog dometa i nosivosti do osam nuklearnih projektila
profimedia
- Tu-160 je supersonični bombarder dometa do 12.000 km koji je stupio u službu 1987. godine i najveći je operativni strateški bombarder na svetu. Može nositi do 12 raketa H-55 ili 24 rakete H-15, kao i H-101/H-102
AP/Russian Defense Ministry Press Service
- Tu-22M3 je supersonični bombarder srednjeg dometa do 5.100 km, koji se prvenstveno koristi za konvencionalne i taktičke nuklearne misije, ali je sposoban da nosi rakete H-22 i H-32
Youtube printscreen/Armies Power
Koncept trijade je da strateške nuklearne snage države budu podeljene na tri komponente kako bi se smanjila verovatnoća njihovog potpunog uništenja u prvom udaru neprijatelja. Ova strategija omogućava fleksibilnost i osigurava sposobnost za uzvratni udar (tzv princip. garantovanog obostranog uništenja ili MAD). Rusija, SAD i Kina, jedine poseduju kompletnu nuklearnu trijadu.
Iako strateška avijacija igra važnu ulogu zbog svoje mobilnosti i sposobnosti za projekciju moći na globalnom nivou, ona je okosnica jedino američke trijade. Rusija se pre svega fokusira na ICBM-ove i SLBM-ove koje intenzivno razvija poslednjih decenija, za razliku od bombardera koji su iz sovjetske ere.
Primer je SLBM raketa "Bulava" (RSM-56) u službi od 2018. godine sa dometom od 8.000 do 10.000 kilometara, koje nose po šest nezavisnih nuklearnih bojevih glava (MIRV) i navodno mogu da prežive nuklearnu eksploziju na 500 metara razdaljine. Nove podmornice klase "borej" opremljene da nose po 12 ovih projektila "sudnjeg dana", ali i starije iz klase "tajfun" su glavni adut Rusije za odvraćanje nuklearnog napada.
Ruska vojna industrija ulaže mnogo napora u podmorničku flotu i u aprilu je najavljena izgradnja još osam je nuklearnih podmornica, dok bi prva podmornica pete generacije klase "haski" trebalo da krene da se gradi 2027. godine.
Povezane vesti
To je sušta suprotnost u odnosu na flotu bombardera, koja još uvek čeka dolazak godinama najvljivanog futurističkog stelt bombardera PAK-DA.
Ovi podaci oslikavaju potpuno drugačije pristupe SAD i Rusije nuklearnom odvraćanju i konvencionalnoj sili. Dok Amerika insistira na dominaciji u vazduhu i globalnoj projekciji moći, u odnosu na balističke rakete i hipersoničnu tehnologiju, Rusija svoje resurse koncentriše baš na njih. Nemogućnost da parira u vazduhu nadoknađuje naprednijim PVO sistemima i mnogo bržim i savremenijim raketama, odričući se globalne projekcije moći, što se videlo na primeru poraza u Siriji.
Prednosti i mane strateških bombardera
Strateški bombarderi ipak raspolažu sa nekoliko prednosti u odnosu na druga sredstva:
- Odvraćanje - Prisustvo bombardera u vazdušnom prostoru blizu granica neprijatelja šalje jaku političku poruku i demonstrira vojnu moć. Na primer, Tu-95 često patroliraju blizu NATO granica, što izaziva reakcije poput presretanja od strane lovaca, koji moraju stalno biti na oprezu.
- Fleksibilnost - Bombarderi mogu biti opozvani ili preusmereni tokom misije, za razliku od balističkih raketa, što omogućava veću kontrolu u kriznim situacijama
Sa druge strane, Rusija ne raspolaže stelt bombarderima za razliku od SAD i oni su ranjivi na neprijateljsku PVO i lovačku avijaciju, posebno van svog vazdušnog prostora i dalje od ruskih granica, gde rivali imaju nadmoć u vazduhu.
Podmornice su mnogo otpornije jer ih veoma teško pronaći, mobilni lanseri ICBM-ova takođe mogu da se izmeste i sakriju, a čak i objekti poput silosa za rakete su mnogo utvrđeniji od aerodroma.
Kako gubici utiču na ruske nuklearne i konvencionalne sposobnosti
Pretpljeni gubici znače da će porasti opterećenje na preostale letelice modifikovane za nošenje krstarećih raketa, prema rečima Daglasa Barija, višeg saradnika za vojno vazduhoplovstvo u Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu. On u izjavi za Bloomberg takođe navodi da su bombraderi najmanja komponenta trijade koja je sada postala još manja.
"Uticaj je prilično osetljiv i neprijatan“, rekao je Dmitrij Stefanovič, istraživač u Centru za međunarodnu bezbednost u moskovskom Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.
Povezane vesti
Iako se bombarderi koriste za nenuklearne misije, napad će imati "slab efekat“ na nuklearne snage, a ICBM-ovi i podmornice će igrati veću ulogu, smatra on.
Povezane vesti
Operacija neće značajno smanjiti ruske nuklearne kapacitete, prema rečima ljudi bliskih Kremlju i Ministarstvu odbrane, dodaje se u tekstu Bloomberg-a.
Londonski politički analitičar Vladimir Pastuhov rekao je da će napad imati mali konkretan vojni značaj, sa "minimalnim učešćem“ ruskih vazduhoplovnih snaga u ratu protiv Ukrajine.
"Preostala oprema je više nego dovoljna da se postignu ciljevi zbog kojih je uključena u ovaj rat“, rekao je Pastuhov na svom Telegram kanalu.
Rusija je ograničeno koristila svoje strateške bombradere u Ukrajini, obično po četiri do šest letelica po napadu, s obzirom na njihovu veliku nosivost.
Primera radi u oktobru 2022. u vazduhoplovnoj bazi Olenja u Murmanskoj oblasti registrovano je prisustvo sedam bombardera Tu-160 (svaki nosi 12 raketa H-101) i četiri bombardera Tu-95MS (svaki nosi 8 raketa H-101). Međutim ne zna se da li su svi učestvovali istovremeno u operacijama.
Tokom noćnog napada 31. marta 2024, Rusija je koristila strateške bombardere Tu-95MS iz baze u Saratovskoj oblasti za lansiranje 14 krstarećih raketa H-101 i H-555 na ciljeve u zapadnoj Ukrajini. Iako tačan broj angažovanih aviona nije potvrđen, procenjuje se da je korišćeno maksimalno šest bombardera.
Satelitski snimci iz maja prošle godine pokazuju da je 12 Tu-95MS, 13 Tu-22M3 i jedan Tu-160 bilo raspoređeno u bazi Olenja, odakle su vršeni raketni napadi na Ukrajinu. To sugeriše da je u određenim trenucima do 26 bombardera bilo angažovano ili spremno za napade.
Maksimalni broj strateških bombardera korišćenih u jednom trenutku teško je precizno utvrditi zbog ograničenih javnih podataka i čestih rotacija aviona između baza. Međutim, procene ukazuju da je Rusija u prilikom masovnijih udara držala između 10 i 26 bombardera relativno blizu Ukrajine.
Od sredine marta ove godine, a posebno od početka maja, Rusija napade vrši pretežno dronovima, balističkim raketama "Iskander" i donekle krstarećim brodskim raketama "Kalibar".
Komentari (0)