Đedović Handanović u Atini: Infrastrukturna povezanost i spajanje tržišta ključ
Komentari
18/06/2025
-18:08
Infrastrukturno povezivanje u Jugoistočnoj Evropi i izgradnja povezanog i efikasnog tržišta ključni su za uspešno suočavanje regiona s izazovima sigurnosti snabdevanja električnom energijom, gasom i naftom, pouzdanosti isporuka i obezbeđivanja prihvatljivih cena energenata, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, ona je na Samitu „Fajnenšal tajmsa“ o energetskoj tranziciji u Atini istakla da gotovo sve zemlje imaju slične ciljeve u energetskom sektoru: veću energetsku bezbednost, dekarbonizaciju proizvodnje električne energije i transporta, te diversifikaciju izvora i ruta snabdevanja energentima.
Ministarka je naglasila da se suočavamo sličnim izazovima – nestabilnim geopolitičkim kontekstom koji ima finansijske posledice, dovodi do poremećaja u lancima snabdevanja i prekida transportnih pravaca usled rastuće potrošnje energenata.
"Naša privreda zasnovana je na fosilnim gorivima, pre svega uglju, dok je naš cilj, prema strateškim dokumentima usvojenim u poslednje dve godine, dekarbonizacija energetskog sektora na održiv način i postizanje nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine. Jugoistočna Evropa mora više sarađivati sa susednim zemljama i EU, razmatrati nove tehnologije, poput malih modularnih nuklearnih reaktora, kako bi prevazišla ove izazove i sprovela energetsku tranziciju na održiv način", rekla je Đedović Handanović na panelu posvećenom strateškim uvidima o energetskim politikama u Istočnom Mediteranu i Jugoistočnoj Evropi.
Istakla je da Srbija aktivno radi na povezivanju sa susedima u gasnom sektoru i na prenosnoj mreži, jačajući energetsku bezbednost i regionalnu saradnju.
"Posebno su važne nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koje planiramo izgraditi u naredne tri godine, novi naftovod ka Mađarskoj, završetak Transbalkanskog koridora koji nas povezuje s Rumunijom, BiH, Crnom Gorom i Italijom na prenosnoj mreži, te Panonski koridor ka Mađarskoj", rekla je Đedović Handanović.
TANJUG/ Ministarstvo rudarstva i energetike
Navela je da u gasnom sektoru Evropska unija postavlja izazove pred članice EU, poput Mađarske i Slovačke, ali i pred zemlje na putu ka članstvu.
Povezane vesti
"Srbija vodi nezavisnu politiku koja građanima donosi najviše stabilnosti u pogledu cena i snabdevanja gasom. Nastavićemo da se borimo za svoju poziciju, da ostanemo nezavisni, ali i da imamo više izvora i ruta snabdevanja koje nam pružaju dodatnu sigurnost. Očekuje nas novi dugoročni gasni aranžman s Ruskom Federacijom, ali i nove gasne interkonekcije s Rumunijom i Severnom Makedonijom, kako bismo imali veću sigurnost, više alternativa i bolje cene", izjavila je Đedović Handanović.
Dok su investicije privatnog sektora ključne u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE), javni sektor ima vodeću ulogu u obezbeđivanju kapaciteta za balansiranje.
"Najvažniji projekat u tom smislu je izgradnja RHE Bistrica, kapaciteta oko 650 megavata, čija izgradnja treba da počne sledeće godine. Takođe, EPS-ov portfolio postaće značajno 'zeleniji' izgradnjom više od 1 GW solarnih elektrana s 200 MW baterijskih skladišta, što je jedan od najvećih evropskih OIE projekata", istakla je ministarka.
Naglasila je da Srbija, prema izveštaju Energetske zajednice, ima lidersku poziciju u sektoru elektroenergetike i OIE.
Srbija je najviše napredovala u procesu spajanja tržišta i očekuje se da će biti među prvim zemljama koje će 2026. godine sprovesti spajanje s tržištem električne energije EU, konkretno s Mađarskom, i postati uzor drugima u regionu.
"Potrebno je više saveza kako bismo osigurali veću sigurnost. Moramo više ulagati u skladišta energije i prenosnu mrežu, jačati interkonekcije, što je ključno za spajanje s tržištem električne energije EU, što ćemo učiniti 2026. godine. Srbija ima strateško partnerstvo u energetskom sektoru sa SAD, a jedna od oblasti saradnje su skladišta energije", rekla je Đedović Handanović.
Dodala je da Srbija, u saradnji s Rumunijom, može razviti reverzibilnu hidroelektranu na Dunavu, koja bi na regionalnom nivou povećala energetsku bezbednost.
Povezane vesti
"Ažuriranim Polaznim osnovama energetske infrastrukture definisali smo potrebe za ulaganjima u kapitalne projekte u energetskom sektoru, koje iznose oko 15 milijardi evra u narednih 10 godina", izjavila je ministarka.
Tokom samita o energetskoj tranziciji, Đedović Handanović sastala se s Keri Mekartni, ministarkom za klimatska pitanja iz Ministarstva za energetsku bezbednost i nultu emisiju Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, a tema razgovora bila je dekarbonizacija energetskog sektora.
"Pre dve godine potpisali smo s Ujedinjenim Kraljevstvom Memorandum o razumevanju, koji predstavlja značajan korak u produbljivanju saradnje u energetskom sektoru. Naš energetski miks u velikoj meri oslanja se na fosilna goriva, pa podržavamo odlaganje uvođenja Mehanizma za prekogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM), u skladu s predlogom ENTSO-e", rekla je ministarka.
Komentari (0)