Poljaci otkrili najveći izvor nafte u novijoj istoriji: Šta to znači za EU?

Kompanija Central European Petroleum (CEP) objavila je najveće otkriće nafte u istoriji Poljske blizu ostrva Volin. Otkriveno oko šest kilometara od Svinoujšća, lučkog grada na Baltičkom moru u severozapadnoj Poljskoj, bušotina bi mogla sadržati 22 miliona tona nafte i kondenzata koji se mogu eksploatisati, zajedno sa pet milijardi kubnih metara prirodnog gasa komercijalnog kvaliteta.

Procenjuje se da šira koncesiona oblast, koja se prostire na 593 kvadratna kilometra, sadrži preko 33 miliona tona nafte i kondenzata, kao i 27 milijardi kubnih metara gasa. To bi više nego udvostručilo trenutne procenjene rezerve nafte u Poljskoj, koje su 2023. godine iznosile oko 20,2 miliona tona, prema poljskom javnom emiteru TVP.

U ponedeljak je CEP potvrdio da će Poljska imati prioritet u korišćenju nafte i gasa koje proizvodi.

"Ovo je neka vrsta besmislice", rekao je Pjotr Vožnjak, bivši izvršni direktor poljske naftne i gasne kompanije Polskie Górnictwo Naftowe i Gazownictwo (PGNiG), u intervjuu za Euronews. Prema podacima iz 2019. godine, PGNiG je proizveo 1,2 miliona tona nafte u Poljskoj i inostranstvu.

"Prioritet nije Poljska, nije Rusija, nije Sudan ili Obala Slonovače. Prioritet se daje onome ko otkrije mineral. Ako ga otkrije ova kompanija, ona ima prioritet nad svima ostalima. Osim što prvo mora dokumentovati nalazište. To je ono što evropski zakon kaže", rekao je Vožnjak.

Inače, Central European Petroleum Ltd., registrovan u Alberti, Kanadi 2006. godine, osnovan je sa ciljem istraživanja nafte u Evropskoj uniji, navodi se na sajtu CEP-a.

"Njima je stalo do novca, ne do bilo koje nacije. Mogu je prodati kome god žele. Naravno, uz sva međunarodna razmatranja, ne mogu je prodati ni Rusima ni Medeljinskom kartelu u Kolumbiji, jer bi svi bili besni", dodao je.

"Hvalisanje" pred potencijalnim kupcem

Vožnjak je rekao da će CEP želeti da prikupi sredstva što je pre moguće. "Treba da dokumentuje to nalazište kako bi imao puna prava na njega i pravnu mogućnost da ga eksploatiše. Mora da buši, a da bi bušio, mora da troši novac", rekao je on.

"Oni se ovde na neki način hvale pred potencijalnim kupcem, jer znaju da mi u Poljskoj želimo diversifikaciju izvora, da ulažemo u — barem prema obrazloženju koje čujemo od državne uprave, naše sopstvene resurse," dodao je Vožnjak.

"Treba im čestitati jer se retko dešava u takvim količinama, to je tim više razlog da im se čestita", rekao je bivši izvršni direktor PGNiG-a.

Vožnjak je kritičan prema tromosti poljske državne kompanije Orlen, koja je preuzela PGNiG 2022. godine i imala šansu da otkrije resurse koje CEP sada može da eksploatiše.

"Orlen nije proizveo ni jedan kubni metar gasa niti jednu bačvu nafte u Poljskoj. Četrnaest godina nisu ništa radili, uzimajući očigledno masne pare, ni pod jednom vladom, ni pod drugom, ni pod trećom. Ništa od toga nije proizašlo", kaže on.

"Kako je kompanija veličine CEP-a, koja stane u čašicu za liker, otkrila ogromne resurse, gde je tada bila država?", retorički pita Vožnjak, misleći na Orlen.

Znači li to prekid zavisnosti od Rusije?

Prema Vožnjaku, eksploatacija nalazišta iz bušotina koje je otkrio CEP neće uzdrmati evropski energetski bilans. Ipak, sama Poljska bi to mogla učiniti, rekao je on. Nalazišta bi mogla dostići 22 miliona tona nafte, a kako je stručnjak naglasio, "preradni kapacitet poljskih rafinerija je oko 24 miliona tona sirove nafte godišnje, što je količina koju su u stanju da prerade unutar granica Poljske".

Poljski energetski analitičar i novinar Vojćeh Jakubik rekao je za Euronews da sa "tačke gledišta velike energetske politike, ovo nije prekretnica".

"Ali sa tačke gledišta ulaganja u Baltičko more — da, jer je to nekoliko puta više nego što trenutno vadimo u Baltičkom moru", rekao je Jakubik.

"To je takođe pozitivan investicioni signal da bi moglo biti više ovakvih nalazišta, da se isplati tražiti sirovine u našem basenu, pa ko zna hoće li biti još vesti o ovome od drugih investitora. Investitori su se pokrenuli da traže ugljovodonik širom Evrope. Poljska nije izolovana. Čujemo, na primer, da Nemačka, u saradnji sa Holanđanima, želi da vadi ugljovodonike u Severnom moru i šire. Ovo je dodatni dokaz da imamo promenu u Evropi. Stroga bezbednost nas tera da ponovo gledamo povoljnije na eksploataciju gasa i nafte iz Evrope", dodao je Jakubik.