Novi zakon uzdrmao odnos Kijeva i EU: Da li Ukrajina "sapliće" sopstvenu kandidaturu za članstvo?
Komentari
24/07/2025
-20:06
U poslednje tri godine, Evropska unija je neprestano ponavljala mantru "koliko god bude potrebno" kako bi iznova potvrdila svoju nepokolebljivu i sveobuhvatnu podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv brutalne i sveobuhvatne ruske invazije.
To obećanje nije bilo samo retoričko. Pretvorilo se u finansijsku pomoć, slanje oružja i municije, energetsku sigurnost, usluge rominga, sporazum o slobodnoj trgovini i privremenu zaštitu za izbeglice. Predlog sedmogodišnjeg budžeta EU sadrži poseban, namenski fond od 100 milijardi evra za dugoročnu obnovu zemlje.
Međutim, ove nedelje taj jedinstveni front prvi put je načet, kada je Evropska komisija oštro kritikovala novi zakon u Ukrajini, piše Euronews.
Zakon, koji je usvojen u parlamentu takvom brzinom da je, čini se, zatekao Brisel, predviđa da se dve antikorupcijske institucije – Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAPO) – stave pod direktni nadzor generalnog tužioca, koji je politički imenovan.
Generalni tužilac će sada imati ovlašćenje da bira slučajeve kojima se bave NABU i SAPO i da ih preusmerava drugim državnim organima, što, prema rečima kritičara, otvara mogućnost da izvršna vlast utiče na visoko-profilisane istrage, pa čak i da ih ometa. Generalni tužilac će takođe moći da daje pisana uputstva tim agencijama.
Činjenica da se glasanje u parlamentu dogodilo dan nakon što su bezbednosne službe izvršile raciju u kancelarijama NABU zbog sumnji na rusku špijunažu dodatno je pojačala ogorčenje.
Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, zadužena za ocenjivanje napretka zemalja kandidata, prva je javno izrazila svoje negodovanje.
Povezane vesti
"Ozbiljno zabrinuta zbog današnjeg glasanja u Radi. Uklanjanje ključnih mehanizama koji štite nezavisnost NABU-a predstavlja ozbiljan korak unazad", poručila je Kos na društvenim mrežama.
Upozorenje je bilo oštro, ali uzaludno. Nekoliko sati kasnije, uprkos sve glasnijem negodovanju građana širom Ukrajine, predsednik Volodimir Zelenski potpisao je zakon.
Tanjug AP/Pascal Bastien
"Antikorupcijska infrastruktura će funkcionisati – ali bez ruskog uticaja. Potrebno ju je očistiti od toga. I mora biti više pravde. Važno je da je Generalni tužilac odlučan u tome da se u Ukrajini zaista obezbedi neizbežnost kazne za one koji krše zakon. To je ono što Ukrajini zaista treba", rekao je Zelenski u večernjem obraćanju, pozivajući se na nedavne racije u NABU.
Sledećeg dana, sukob je dodatno eskalirao kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala Zelenskog i zatražila objašnjenje u vezi sa spornim zakonom.
"Predsednica fon der Lajen izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog posledica usvojenih izmena. Poštovanje vladavine prava i borba protiv korupcije su osnovni stubovi Evropske unije. Kao zemlja kandidat, Ukrajina je dužna u potpunosti da se pridržava tih standarda. Ne može biti kompromisa", saopštio je portparol.
Nekoliko sati nakon tog telefonskog razgovora, Zelenski je obećao da će podneti novi zakon kako bi "ojačao sistem vladavine prava", bez iznošenja dodatnih detalja.
Podela vlasti
Direktne intervencije ukazuju na to koliko visok rizik Kijev preuzima.
Povezane vesti
Borba protiv korupcije bila je ključna za ukrajinsku ambiciju da se pridruži Evropskoj uniji. To je bila jedna od prvih tema koje su novinari i analitičari pokrenuli kada je Zelenski, u prvim danima rata koji je pokrenula Rusija, podneo zahtev za članstvo – i ostala je istaknuta tema kako je debata među evropskim prestonicama dobijala na intenzitetu.
Kako navodi Euronews, korupcija je uporan problem u Ukrajini još od raspada Sovjetskog Saveza, kada su oligarsi i organizovani kriminal iskoristili haos političke tranzicije i opljačkali sektore privrede koji su bili prepušteni na milost i nemilost. Korupcija je uočena u izbornom procesu, pravosuđu, javnoj upravi, obrazovnom sistemu i poslovnom sektoru, stvarajući utisak njene široke rasprostranjenosti.
Organizacija "Transparensi internešenal" dosledno rangira Ukrajinu među najgorim performerima u Evropi kada je u pitanju korupcija. Iako se rezultat zemlje u poslednjoj deceniji donekle poboljšao, Ukrajina i dalje ostaje van liste 100 najbolje rangiranih zemalja.
Povezane vesti
Svesna ogromnog izazova, Evropska komisija je jačanje borbe protiv korupcije postavila kao jedan od sedam preduslova koje je Ukrajina morala da ispuni pre nego što zvanično započne pregovore o pristupanju.
Lideri su se dogovorili da otvore pregovore u decembru 2023, uprkos tome što je Kijev ostvario samo delimičan napredak u oblastima borbe protiv korupcije, deoligarhizacije i prava manjina.
Od tada, Brisel podstiče Ukrajinu da nastavi s reformama, koje su ključne kako bi se međunarodni donatori i investitori uverili da mogu bezbedno ulagati kapital u tu zemlju.
profimedia
Najnovije izdanje izveštaja o proširenju, objavljeno u oktobru 2024. godine, utvrdilo je da je Ukrajina "dodatno unapredila" kredibilitet svog antikorupcijskog okvira i "ojačala nezavisnost i institucionalni kapacitet" NABU-a i SAPO-a, koji su osnovani kao odgovor na revoluciju 2014. godine.
NABU istražuje korupciju na najvišem nivou, a njihove predmete nadgleda i procesuira SAPO. Predmete potom razmatra Visoki sud za borbu protiv korupcije.
"NABU i SAPO su zadržali svoju operativnu efikasnost i ostaju važni institucionalni stubovi antikorupcijske infrastrukture", navodi EK.
Izveštaj je istakao činjenicu da je SAPO postao "posebno pravno lice" odvojeno od kancelarije generalnog tužioca i preporučio da rukovodilac SAPO-a može "nezavisno" od generalnog tužioca pokretati istrage protiv članova parlamenta.
Ovi elementi su poništeni novim zakonom, koji postavlja generalnog tužioca na vrh obe agencije kao konačnog arbitra.
Svesno razdvajanje?
Izgleda da nazadovanje preti da pogorša ionako nesiguran položaj Ukrajine u procesu evropskih integracija.
Mađarski premijer Viktor Orban uveo je nepobedivi veto koji onemogućava Ukrajini da otvori prvi klaster pregovora o pristupanju, poznat kao "Osnove". Taj klaster obuhvata i borbu protiv korupcije.
Orban je svoju poziciju fokusirao na činjenici da je Ukrajina zemlja u ratu i da, po njegovom mišljenju, ne poštuje prava svoje mađarske manjine. Premijer je rezultate nacionalne konsultacije proglasio "jakim mandatom" za zamrzavanje procesa pristupanja.
Kao odgovor na Orbanove poteze, Komisija je snažno stala u odbranu Kijeva, tvrdeći da ne postoje "objektivni razlozi" za blokiranje prvog klastera.
"Stvari su zaista jasne: Ukrajina trenutno sprovodi reforme u najtežim okolnostima koje se mogu zamisliti", rekao je portparol ranije ovog meseca.
Sukob oko antikorupcijske reforme daje Orbanu i drugim skepticima novi argument za ometanje procesa pristupanja i, možda neizbežno, podstiče spekulacije o mogućem razdvajanju kandidatura Ukrajine i Moldavije.
Ove dve istočnoevropske zemlje su podnele zahtev za članstvo u EU ubrzo nakon što je Rusija pokrenula invaziju i istog dana u junu 2022. proglašene su kandidatom za članstvo. Od tada su zajedno koračale kao "par".
Komisija smatra da su obe zemlje podjednako spremne da otvore prvi klaster pregovora i čeka da države članice jednoglasno daju zeleno svetlo. Zanimljivo je da Orban nije izrazio nikakve rezerve u vezi sa ambicijama Moldavije, što znači da Kišinjev može započeti sledeću fazu pregovora dok Kijev čeka da veto bude ukinut.
Tanjug/AP/Dan Bashakov
Do sada su države članice oklevale da razdvoje kandidature, plašeći se da bi to predstavljalo veliku pobedu za Orbana i bolan poraz za Ukrajinu. Spor oko antikorupcijskog zakona sada bi mogao da podstakne promenu stava.
"Događaji u Ukrajini su izuzetno zabrinjavajući i ugrožavaju proces pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji, koji je već zapao u ćorsokak zbog mađarskog veta na otvaranje klastera osnova. Verujem da će to podstaći diskusije o razdvajanju Moldavije od Ukrajine. Bilo bi nefer zaustaviti Moldaviju zbog dešavanja u Ukrajini", izjavila je Amanda Paula, viša analitičarka politike u Evropskom političkom centru (EPC).
Borba protiv korupcije je ključna ne samo za pristup Ukrajine – ona je i sastavni deo obaveza koje je zemlja preuzela prema Evropskoj komisiji kao uslov za primanje postepenih isplata iz posebnog fonda vrednog 50 milijardi evra.
Ove isplate, koje su od suštinskog značaja za održavanje javnih usluga i isplatu plata, predstavljaju snažan instrument pritiska ukoliko Brisel odluči da zaoštri sukob dok Kijev ne povuče zakonske izmene i ne vrati nezavisnost NABU-u i SAPO-u.
Portparol Komisije izjavio je da je prerano spekulisati o mogućem zamrzavanju sredstava u ovom trenutku.
Komentari (0)