Koliko iznosi kirija u centrima evropskih gradova, i koliko se promenila od 2020. godine?

Neverovatno visoke cene kirije u centrima gradova širom Evrope nastavljaju da rastu, sa samo pet evropskih gradova gde je prosečna kirija za trosoban stan ispod 2.000 evra, prema novom izveštaju Dojče banke.

Dok cene kirija širom bloka nastavljaju da se penju, najveći skok troškova u poslednjih pet godina zabeležen je u južnoj i istočnoj Evropi. Ovo je prema nedavnom izveštaju Dojče banke, koji je analizirao 67 gradova širom sveta i 28 u Evropi, piše Euronews.

Prema Eurostatu, cene kuća porasle su za 27,3 odsto između prvog kvartala 2020. i 2025. godine, dok su kirije porasle za 12,5 odsto od juna 2020. do juna 2025. Ali ovaj izveštaj pokazuje da su povećanja kirija u centrima gradova bila znatno veća od ovog proseka.

Dakle, od 2025. godine, koji evropski gradovi imaju najskuplje kirije? Gde su kirije najpovoljnije? I koji gradovi su zabeležili najveća povećanja od 2020. godine?

Atina je najjeftinija, London najskuplji

U 2025. godini, mesečna kirija za trosoban stan u centru 28 evropskih gradova kreće se od 1.080 evra u Atini do 5.088 evra (ili 4.278 funti) u Londonu. Evropski gradovi mogu se grupisati u tri kategorije na osnovu nivoa kirija: Kirije iznad 3.000 evra

Posle Londona, najskuplja mesta za iznajmljivanje u Evropi su Cirih, Ženeva i Amsterdam, svi iznad 3.800 evra. Švajcarski gradovi su najskuplji, sa kirijama preko 4.250 evra. Dablin, Luksemburg, Pariz, Kopenhagen i Minhen takođe imaju visoke kirije, svi iznad 3.000 evra.

Ovi gradovi su glavni finansijski, politički ili međunarodni centri, što dovodi do jake potražnje za stanovima. Kirije između 2.000 i 3.000 evra

Nekoliko razvijenih gradova ima srednje kirije između 2.000 i 3.000 evra. Milano, Edinburg i Lisabon su na višem kraju ovog opsega.

Madrid, Stokholm, Berlin, Frankfurt i Barselona su malo povoljniji, sa prosečnim kirijama oko 2.500 evra.

Birmingem, Brisel, Beč i Prag su bliže 2.100 evra. Ovi gradovi nude relativno niže troškove života u poređenju sa vrhunskim kategorijama.

Deutsche Bank Research Institute

Kirije ispod 2.000 evra

Samo pet evropskih gradova ima prosečne kirije ispod 2.000 evra. Pored najniže, Atine, to uključuje Budimpeštu (1.225 evra), Istanbul (1.614 evra), Varšavu (1.881 evra) i Helsinki (1.928 evra).

Ovi podaci pokazuju da zapadna i severna Evropa imaju najviše kirije. Jake ekonomije, visok standard života i nedostatak stanova su ključni faktori u ovim gradovima. Južna i centralna Evropa imaju mešovitije nivoe kirija, dok istočna i jugoistočna Evropa ostaju najpovoljnije.

Kada se uključe i neeuropske zemlje u izveštaj, Njujork se ističe kao izuzetak sa prosečnim kirijama od 7.676 evra (8.388 dolara), dok je Kairo najjeftiniji sa samo 377 evra.

Prosečne plate u centrima gradova Dubaija i Sidneja prelaze 4.000 evra. To ih čini skupljim od većine evropskih gradova. Kirije u Torontu, Seulu, Tokiju, Moskvi i Šangaju spadaju u srednji opseg od oko 2.500 evra.

Kirije za jednosoban stan u centru

Kirija za jednosoban stan uglavnom prati isti obrazac kao i za trosoban. Međutim, neki gradovi menjaju mesta u rangiranju. Odnosi cena su takođe različiti.

Ipak, London (2.732 evra ili 2.297 funti) ostaje najskuplji u Evropi, dok je Atina (595 evra) najjeftinija.

Deutsche Bank Research Institute

Uopšteno, jednosobni stanovi koštaju otprilike pola koliko i trosobni. Ovaj udeo raste na 64 odsto u Oslu i 62 odsto u San Francisku, ali pada na 37 odsto u Seulu. Zato San Francisko nadmašuje London u cenama kirija za jednosobne stanove na globalnom nivou.

Gde su kirije najviše porasle

Izveštaj prikazuje brojke u američkim dolarima, ali smo ih pretvorili u evre za pravednije poređenje. Promene mogu biti drugačije kada se gledaju u lokalnim valutama.

Između 2020. i 2025. godine, mesečna kirija za trosoban stan u centrima gradova širom Evrope porasla je između 3 odsto u Helsinkiju i 206 odsto u Istanbulu.

Uopšteno, južna i istočna Evropa zabeležile su najjača povećanja kirija. Lisabon (81 odsto), Prag (73 odsto) i Edinburg (71 odsto) slede Istanbul, svaki sa porastom preko 70 odsto.

Kirije su takođe značajno porasle u Španiji – za 65 odsto u Barseloni i 59 odsto u Madridu. Atina i Varšava su bila druga dva evropska grada koja su zabeležila povećanja nešto preko 50 odsto.

Deutsche Bank Research Institute

Promene kirija variraju u zavisnosti od veličine stana

Za jednosoban stan u centru grada, najviša i najniža povećanja kirija širom Evrope između 2020. i 2025. godine još uvek su zabeležena u Istanbulu (191 odsto) i Helsinkiju (18 odsto). Povećanje u Helsinkiju bilo je veće u poređenju sa onim za trosoban stan (3 odsto).

U nekim gradovima, povećanje kirije bilo je veće za trosobne stanove – kao u Istanbulu (15 procentnih poena više), Pragu (23 pp) i Amsterdamu (10 pp). Drugi gradovi su videli veća povećanja za jednosobne stanove, uključujući Milano (20 pp) i Varšavu (10 pp).

"Veliki gradovi, veći troškovi stanovanja" pokazuje kako cene stanovanja mogu značajno varirati unutar jedne zemlje. Na primer, stanovanje u Londonu je 50 odsto skuplje od proseka u Velikoj Britaniji.

Nivo prihoda je važan kada se raspravlja o pristupačnosti kirije. Članak "Evropski gradovi rangirani po odnosu kirije i plate" upoređuje prosečne prihode sa troškovima iznajmljivanja.