EU saterana u ćošak: (Ne)podnošljiva cena želje Brisela da zadrži SAD u Evropi
Komentari
30/07/2025
-17:59
"Držati Ruse van, Amerikance unutra, a Nemce dole", glasi čuvena geopolitička formula prvog generalnog sekratara NATO lorda Hejstingsa Ismeja, koja je od početka rata u Ukrajini 2022. ponovo postala itekako relevatna. Dok se prva dva sprovode direktno, treći element Ismejevog plana je posledica drastičnog skoka cene energenata, što negativno utiče na nemačku izvozno orijentisanu industriju.
Nemačka, koja čini oko 24 odsto ukupnog BDP-a EU, postala je žrtva i carinske politike administracije Donalda Trampa. Naime, prema trgovinskom dogovoru između SAD i EU postignutim u nedelju, evropska autoindustrija plaćaće carine 15 odsto (smanjeno sa 27,5 odsto na osnovni nivo), dok je za američke automobile stopa nula (bila je 10 odsto).
Uz to, američke carine na aluminijum i čelik ostaju na 50 odsto, EU će do kraja 2028. morati da kupi energente (tečni prirodni gas, naftu i nuklearno gorivo) od SAD u vrednosti od 750 milijardi dolara, "investira" 600 milijardi dolara u Americi i kupi nepriciziranu "ogromnu" količinu američkog oružja.
Raa/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Iako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sporazum nazvala "najvećim ikada" jer pokriva 44 odsto svetskog BDP-a, a berze zabeležile porast, pljušte kritike iz mnogih evropskih zemalja, sa obe strane političkog spektra. Kao jedini pozitivan ishod po EU ističe se "stabilnost", to jest izbegavanje trgovinskog rata među saveznicima.
Nemački kancelar Fridrih Merc najavio je skok inflacije, francuski premijer Fransoa Bajru rekao je da se Evropa potčinila i da je ovo "mračan dan" za nju. Poljski premijer navodi da će ta zemlja izgubiti oko 2,16 milijardi dolara, dok mađarski premijer Viktor Orban kaže da nije bilo dogovora već je Tramp "pojeo za doručak" Fon der Lajen.
Deluje nemoguće realizovati sporazum
Za sada nije jasno kako će evropske zemlje platiti tu stabilnost, tj. zadržavanje Amerikanaca u Evropi po svaku cenu, jer za kupovinu energenata postoje ogromne prepreke sa strane tražnje, kako i ponude, uz tehnička i logistička ograničenja.
Brojka od 750 milijardi je "potpuno nerealna“, smatra stručnjak za gas Laura Pejdž, viši analitičar u kompaniji "Kpler".
Povezane vesti
"Brojke su jednostavno neverovatne“, rekla je ona za Politico.
EU je prošle godine potrošila 375 milijardi evra na uvoz energije, uključujući 76 milijardi evra iz SAD, navodi Pejdž, što znači da bi morla da u suštini utrostruči uvoz iz SAD u naredne tri godine, usput izbegavajući druge dobavljače, poput Norveške, koja obezbeđuje jeftiniji gas putem gasovoda.
Ni isključivanje ruske energije iz jednačine ne bi napravilo veliku razliku jer je EU prošle godine potrošila samo 23 milijarde evra na uvoz nafte, gasa i nuklearne energije, koji su "na papiru" iz Rusije. Naravno, neke zemlje poput Indije su preprodavale rusku naftu i derivate kao svoje.
Tanjug/AP/Dan Kitwood
Istovremeno, SAD su prošle godine isporučile samo 166 milijardi dolara nafte i gasa u inostranstvo, objasnila je Pejdž, što znači da bi morale da preusmere mnogo više od svog celokupnog izvoza u EU. To se "jednostavno nikada neće dogoditi“, prema rečima eksperta, posebno zato što izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD nije vezan za jednu destinaciju i obično ide najboljem ponuđaču širom sveta.
EU, prema podacima "Kpler-a" 112 odsto svojih energenata uvozi iz SAD i taj udeo bi mogao da bude povećan maksimalno do 14 procenata jer su evropske rafinerije ograničene količinom američkog tipa nafte koju mogu da prerade. Još jedno ograničenje je broj terminala za prijem LNG-a i američkih brodova za transport.
Tržišni aspekt je još jedna velika prepreka jer privatnim kompanijama ne može prosto biti naređeno koliko će gasa da kupe, gde će da ulažu i koliko.
"Evropa nije jedna država. Kako će oni razrezati, ko će koliko ulagati, kada, u šta, tu sad nastaje jedan veliki galimatijas", rekla je juče za Euronews Srbija uradnica magazina "Biznis i Ekonometar", Radojka Nikolić.
Povezane vesti
Ona dodaje da bi Amerika ovim potezom višestruko naplatila posleratna ulaganja u Zapadnu Evropu u vidu Maršalovog plana.
"Taj plan je, da se podsetimo, koštao 13 milijardi dolara tada Ameriku. To je danas negde 10 puta više, oko 130 milijardi. Sa ovih 600 milijardi ulaganja i 750 milijardi kupovina energenata, to je naplaćeno i preplaćeno", kazala je Nikolić.
Za to vreme nemački eksperti upozoravaju da će carine pre svega pogoditi radnike u autoindustriji, ali ne same gigante poput "Mercedeca", "Audija", "BMW-a", koji će proizvodnju izmestiti iz Nemačke u SAD.
"Zaposleni u automobilskoj i dobavljačkoj industriji su gubitnici“, smatra nemački stručnjak za autoindustriju Ferdinand Dudenhefer.
Po njemu, u srednjem roku, deset odsto radnih mesta u tom sektoru moglo bi se premestiti iz Nemačke u SAD (oko 70.000). Za proizvođače poput "BMW-a" i "Mercedesa" sa proizvodnim pogonima u Sjedinjenim Državama, to znači da se automobili mogu izvoziti u Evropu bez carina.
EU nema mnogo izbora
Ovakav sporazum posledica je i geopolitičke pozicije koju je Brisel zauzeo, jer nastoji da potpuno eliminiše ruske energente i naoružava se za potencijalni rat sa Rusijom, dok ulazi u konflikt s Kinom baš oko njene podrške Rusiji u ratu sa Ukrajinom.
Naime, spoljnotrgovinski deficit EU sa Kinom je 2024. nadmašio 300 milijardi evra, što Evropska komisija naziva "kritično neizbalansiranim". Nedavni 25. samit EU-Kina nije doneo očekivane olakšice kineskih ograničenja za evropsku robu, niti kineske kontrole izvoza retkih minerala i magneta, koji su ključni u proizvodnji poluprovodnika, a samim tim i naoružanja.
Pritom je u 18. paketu sankcija protiv Rusije EK uvrstila i dve kineske banke, zbog čega je Peking najavio da će preduzeti "neophodne korake". Konkretni koraci za sada nisu preduzimani, iako su razne kineske kompanije bile na sankcionom spisku od 13. paketa, ali Kina asimetrično nanosi štetu EU tako što širi svoju saradnju sa Rusijom i intenzivno povećava trgovinski suficit sa Evropom.
Primera radi, jedan od konflikata na relaciji Peking-Brisel su električna vozila. Proizvodnja kineskih EV je 30 do 50 odsto jeftinija od evropskih zahvaljujući efikasnom lancu snabdevanja, državnim subvencijama i nižim troškovima rada, što ih čini konkurentnijim na svetskom tržištu.
Pritisak sa više strana
EU ima ozbiljna ograničenja ne samo sa plasmanom svojih proizvoda, zbog rasta cene inputa, već i sa nalaženjem uvoznih alternativa, bilo da su u pitanju kineski retki minerali ili energenti.
Više decenija najavljivani ambiciozni planovi gasovoda iz Katara ili Azerbejdžana nisu realizovani. Katar se potpuno fokusirao na izvoz skupljeg LNG-a i čini oko 18,8 odsto svetskog izvoza, dok oko 19 odsto izvozi u EU. Nabuko projekat gasovoda od Azerbejdžana, preko Turske, do Austrije već je pao u zaborav, mada bi destabilizacija ili rasparčavanje Irana (kao što je urađeno sa Libijom, Irakom i Sirijom) i moguća okupacija Zangezur koridora u Jermeniji od strane SAD možda doprineli ostvarenju tog cilja.
Još jedan u nizu problema je što su se evropski NATO saveznici, po nalogu američkog ministra odbrane Pita Hegseta, obavezali da će preuzeti na sebe veći deo tereta vođenja rata protiv Rusije, za šta bi, u okviru "ReArm Europe" plana, trebalo do 2030. izdvojiti preko 800 milijardi evra. Uz to je dogovoreno da evropski NATO saveznici povećaju potrošnju na odbranu na minimum pet odsto (1,5 odsto može da ide u povezanu infrastrukturu poput puteva) do 2035.
Iako Tramp nije precizirao koliko će oružja zemlje EU kupiti iz SAD, ovo po svemu sudeći znači da će, pored astronoskih ulaganja u američku privredu (600 milijardi $), evropske zemlje morati da daju primat američkoj vojnoj industriji u odnosu na svoju, dodatno smanjujući njenu konkurentnost.
Komentari (0)