Na 8. samitu EPZ-a govorilo se o jedinstvu: Može li Evropa da obnovi svetski poredak?
Komentari
05/05/2026
-19:08
U Jerevanu je održan 8. samit Evropske političke zajednice, pod motom "Građenje budućnosti: Jedinstvo i stabilnost Evrope". Domaćin skupa, jermenski premijer Nikol Pašinjan, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, okupio je lidere iz skoro pedeset zemalja u trenutku kada se globalni poredak ubrzano menja.
Rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, tenzije na Bliskom istoku ne jenjavaju, a povratak Donalda Trampa u Belu kuću izazvao je duboke sumnje u pouzdanost američkih garancija bezbednosti Evropi. U takvoj atmosferi, samit je bio prilika da Evropa pokaže može li da preuzme aktivniju ulogu i doprinese obnovi međunarodnog poretka koji se raspada.
Evropska politička zajednica, koju je 2022. godine pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron kao neformalni forum za razgovore izvan stroge strukture Evropske unije, već je prešla put od ad hoc inicijative do platforme koja okuplja i članice EU, i zemlje kandidatkinje, i partnere sa kontinenta, pa čak i one van njega.
Ovog puta u Jermeniji koja se polako udaljava od ruskog uticaja, samit je dobio posebnu težinu. Jerevan je iskoristio priliku da pokaže svoju evropsku orijentaciju, dok su lideri koristili forum da koordinišu stavove o bezbednosti, energetici, hibridnim pretnjama i regionalnoj stabilnosti.
Samit je bio najveći međunarodni događaj u istoriji Jerevana.
Zelenski: Rusija će ili da sedne za sto ili da proširi rat
Najjače i najodlučnije poruke stigle su od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i kanadskog premijera Marka Karnija.
Zelenski je, kao i uvek na ovakvim skupovima, bio direktan, sa konkretnim zahtevima. Ponovio je hitnu potrebu za jačanjem ukrajinske protivvazdušne odbrane, finansijskom podrškom za oporavak zemlje i novim sankcijama Rusiji koje bi Putina dovele za pregovarački sto.
Tanjug/AP/Petros Karadjias
Povezane vesti
Posebno je istakao da se bliži ključni trenutak za Rusiju u kojem ili mora da sedne za sto ili da proširi i pojača ratne napore. Njegova poseta Jerevanu imala je i simboličku težinu, jer je označila dalje približavanje Ukrajine i Jermenije u zajedničkom traženju evropske podrške.
Zelenski je pozdravio široko učešće lidera, rekavši da takvo jedinstvo šalje jasnu poruku o spremnosti da se brani suverenitet i ljudski život u vremenima kada se stara pravila međunarodnog poretka urušavaju.
Karni: Evropa može postati baza iz koje će biti izgrađen novi poredak
Kanadski premijer Mark Karni, kao prvi neevropski učesnik u istoriji EPZ-a, ostavio je možda najsnažniji utisak celog samita. Njegovo prisustvo samo po sebi bilo je politički značajno, jer je poslat signal da Evropa traži nove partnere u doba američke nepredvidivosti.
Karni je upozorio da svet prolazi kroz duboki rascep, tehnološki, energetski i geopolitički, te da se stari poredak predvođen Sjedinjenim Državama nepovratno menja.
"Evropa se neće pokoriti brutalnijem svetu, već može postati baza iz koje će biti izgrađen novi međunarodni poredak", poručio je Karni, prenosi The Guardian.
Tanjug/AP/Sean Kilpatrick
Najavio je dodatnih 270 miliona dolara pomoći Ukrajini za ključne vojne kapacitete i pozvao na tesnu saradnju Evrope i Kanade u oblastima kritičnih minerala, veštačke inteligencije i odbrane.
Njegove reči su protumačene i kao poziv na stvaranje novog transatlantskog saveza koji neće zavisiti samo od Vašingtona. Karni je hvalio i napredak u mirovnom procesu između Jermenije i Azerbejdžana, čime je pokazao da Kanada vidi širu ulogu u stabilizaciji regiona.
Povezane vesti
Makron među najaktivnijim učesnicima
Francuski predsednik Emanuel Makron bio je među najaktivnijim učesnicima, što nije iznenađenje s obzirom da je EPZ njegova originalna ideja. Sazivao je posebne sastanke o Ukrajini zajedno sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i ponavljao svoju viziju strateške autonomije Evrope.
"Mi, Evropljani, gradimo svoja bezbednosna rešenja", naglasio je Makron, ističući da Evropa više ne sme da zavisi ni od SAD, ni od Kine, ni od Rusije. Govorio je o potrebi za "de-risking", tj. smanjenje zavisnosti u energetici, tehnologiji, lancima snabdevanja i odbrani.
Njegova vidljivost i inicijative podsetile su da Pariz želi da EPZ postane ključna platforma za evropsku diplomatiju. Francuska je iskoristila samit i za jačanje bilateralnih veza sa Jermenijom, uključujući strateško partnerstvo, a Makron je lično obećao da će podići pitanje jermenskih zatvorenika u Azerbejdžanu pred Ilhamom Alijevim.
Povezane vesti
"Evropa je jaka kada se napred kreće zajedno", poručio je, što je zvučalo kao direktan apel za veću koordinaciju.
Tanjug video
Nasuprot francuskoj aktivnosti, uočljivo je bilo odsustvo nemačkog kancelara Fridriha Merca. Nemačka je poslala predstavnika nižeg ranga, a zvanično objašnjenje bilo je da kancelar ima druge obaveze. Međutim, to odsustvo nije prošlo nezapaženo.
Analitičari su ga tumačili kao znak unutrašnjih problema u Nemačkoj i opreza prema preterano ambicioznoj francuskoj ulozi. Pre samo nekoliko dana američki predsednik Donald Tramp doneo je odluku o povlačenju 5.000 vojnika iz baza u Nemačkoj. Merc je prokomentarisao da to nije iznenađujuća i da to ne smatra odmazdom.
On je dodao da ta odluka nije povezana sa neslaganjem dvojice lidera oko rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana.
"Ne odustajem od rada na transatlantskim odnosima, niti odustajem od saradnje sa Donaldom Trampom", rekao je Merc, a prenosi DW.
Na samitu je francuski predsednik stigao i da zapeva za učesnike, te je izveo pesmu "La Boem" pokojnog francuskog šansonjera jermenskog porekla Šarla Aznavura. Pesma je simbol bliske veze između Francuske i Jermenije, prenosi televizija BFM.
Jermenija takođe iskoristila samit za podizanje svesti o sopstvenim problemima
Domaćin Nikol Pašinjan iskoristio je samit da pokaže koliko se Jermenija promenila. Skup je bio prilika da se istakne jermenski put ka Evropi, sa naglaskom na demokratske reforme i diversifikaciju partnerstava.
Prisustvo brojnih lidera, uključujući i predstavnike Turske i Azerbejdžana na nižem nivou, dalo je prostora za diskusije o regionalnoj stabilnosti na Kavkazu.
Evropska unija je najavila dalja ulaganja kroz Global Gateway strategiju u vrednosti do 2,5 milijarde evra, fokusiranu na infrastrukturu, energetiku i digitalnu ekonomiju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je istakla važnost promene u Jermeniji posle konflikta i zatvorenosti za integracije sa Zapadom.
"Sada to menjate zahvaljujući hrabroj odluci u korist mira i snažnije integracije u evropske mreže. Zahvaljujući tome, Jermenija može postati regionalni hab za nove trgovinske puteve", rekla je, prenosi Armenpress.
Tanjug/AP/Anthony Pizzoferrato
Pašinjan je uspeo da iskoristi forum za jačanje bilateralnih veza, pa su tako potpisana strateška partnerstva sa Velikom Britanijom, Hrvatskom, Bugarskom, a Francuska je najavila još dublje strateško partnerstvo, uključujući i posete i kulturne projekte.
Samit je takođe poslužio kao snažna podrška mirovnom procesu sa Azerbejdžanom, gde je Evropa pozdravila napredak postignut uz američku pomoć 2025. godine.
Jermenija je dobila i jasne signale o mogućoj vojnoj i bezbednosnoj podršci preko European Peace Facility, kao i jačanju misija EU na granici sa Azerbejdžanom.
Na kraju, samit je završen bez dramatičnih novih sporazuma, ali sa jasnijim razumevanjem zajedničkih izazova. Lideri su ponovili podršku Ukrajini, razgovarali o diversifikaciji energetskih ruta i naglasili važnost demokratske otpornosti.
Za Jermeniju, domaćinstvo je bilo veliki diplomatski uspeh koji jača njen međunarodni položaj. Za Evropu, ovo je bio još jedan korak u traženju novog glasa u svetu koji se menja brže nego ikad.
Komentari (0)