Ko ima jače karte posle Aljaske? Analitičari za Euronews o teškom putu do mira i najvećim strahovima Kijeva i Evrope
Komentari16/08/2025
-22:05
Posle dugo očekivanog susreta na Aljaski, američki i ruski lideri Donald Tramp i Vladimir Putin su sastanak završili ranije nego što je planirano. Novinarima su dali kratke izjave i nisu odgovarali na pitanja novinara. Iako dogovora nema, američki predsednik kaže da je sastanak bio čista desetka.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u ponedeljak ide u Vašington, a Tramp je danas bliži ideji postizanja mirovnog sporazuma bez prethodnog prekida vatre. Da li je i šta jasnije posle susreta na Aljaski, bila je tema emisije Euronews Svet.
Kako su protekli prethodni susreti američkih predsednika i Putina, i kada je došlo do kraha diplomatskih odnosa dve sile pogledajte u videu ispod.
Osvrt na ovaj samit u Enkoridžu pružio nam je novinar Filip Krauter, dopisnik Associated Press-a koji je i dalje na Aljasci. U studiju su bili spoljnopolitičkim analitičari Mirko Dautović, Milorad Stojanović i Nikola Vujinović, dok se iz Kijeva uključio Maksim Kamenjecki sa Instituta za međunarodne odnose.
Krauter je ocenio da je tokom samita postalo jasno da je Putin izvršio snažan uticaj na Trampa. Američki predsednik je, prema njegovim rečima, preuzeo ruski stav da pregovori treba da idu direktno ka mirovnom sporazumu, bez ikakvog primirja.
"To u praksi znači da Rusija može nastaviti ratna dejstva dok su pregovori u toku“, istakao je on, podsećajući da to nikada nije bila ni evropska, ni ukrajinska pozicija.
Euronews
U Kijevu se, prema rečima novinara, strahovalo upravo od takvog scenarija – da će o teritorijalnim pitanjima biti odlučivano bez prisustva ukrajinskog predsednika. Zbog toga Zelenski već početkom nedelje putuje u Vašington, kako bi osigurao da Ukrajina bude deo daljih razgovora.
Povezane vesti
"On želi da ima uticaj, kao i evropski lideri koji razmišljaju o tome da se pridruže tom sastanku možda čak lično ili videokonferencijom. Mislim da je strah i da su zabrinutosti Ukrajine sada značajne da je Vladimir Putin imao značajan uticaj na gledište Donalda Trampa na mogući kraj rata u Ukrajini", rekao je Krauter.
Putinova vizija primirja i "tiho umiranje" Ukrajine
Istraživač Studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da je sama činjenica da je do sastanka došlo već korak napred.
"Putin je imao priliku da direktno kaže Trampu šta misli i šta želi, što je odmah pokrenulo niz diplomatskih razgovora između Vašingtona, Kijeva i evropskih prestonica“, rekao je on.
Euronews
Gost naše emisije smatra da je primetno da se ide napred po ovom pitanju, ali da je nerealno očekivati neko magično rešenje.
"Činjenica jeste da je bilo velikih očekivanja da će doći do nekog sporazuma. Ili velikih ili malih, zavisi od dana u dan. Svi su se nadali da će doći do nekog magičnog štapića da reši taj problem. Ja nisam verovao u to, ne verujem ni dalje. Vidimo da poslednje vesti govore da će to ići malo teže nego što se možda i predsednik Tramp nada da će ići. U svakom slučaju, jedan dobar korak napred. E sad koliko dobar korak napred? Naravno, u zapadnim medijima danas čitamo da je Tramp na neki način sada pristao na neku Putinovu viziju kraja rata. Ne prvo prekid vatre, pa onda pregovori, nego da se ide direktno ka mirovnom sporazumu", navodi Vujinović.
Euronews
Predavač na Univerzitetu u Taškentu Mirko Dautović upozorava da ruski zahtev da nema prekida vatre dok se ne postigne konačan mir ide u korist Moskve.
"To omogućava Rusiji da svakodnevno napreduje na terenu, a onda u pregovorima koristi osvojen prostor kao argument za nove ustupke,“ objasnio je on, podsećajući da je ruska vojska nedavno probila front kod Pokrovska i da već kontroliše oko 70 odsto Donjecke oblasti.
Povezane vesti
O proboju tog fronta pročitajte opširnije u ovom ČLANKU.
"Jedan od uslova je upravo to, da Putin traži da Ukrajina napusti preostalih 30 odsto te teritorije koje drži. To su gradovi Slavjansk, Kramatorsk, pomenuti Pokrovsk, koji su Ukrajinci pretvorili u tvrđave, u suštini. Upravo taj uslov, da nema primirja dok se ne dogovori ceo mir, znači da Rusija može sve vreme da nastavlja da napreduje. U pregovorima to onda stvara atmosferu da, recimo, oni pregovaraju u Dubaju ili Istanbulu ili gde već, pa stigne vest da je Rusija izvršila novu ofanzivu i da je zauzela još teritorije. Onda ti pregovori krenu nekim drugim tokom", napominje Dautović, ilustrujući kako na taj način Rusija uvek može da dobije jače karte.
Euronews
Novinar iz Berlina Miroslav Stojanović dodaje da je Moskvi možda važnije od Ukrajine bilo da pokaže kako sa Sjedinjenim Državama razgovara na ravnoj nozi.
Povezane vesti
"Za Putina je bilateralni odnos sa Vašingtonom ključan – pitanje Ukrajine je, koliko god važno, u ovom trenutku i sredstvo da se potvrdi status Rusije kao velike sile,“ ocenio je on.
Naš sagovornik smatra da on primirja nema ništa jer ga niko ne poštuje.
"Uvek se može kršiti i imaju dosta loše iskustvo sa Minskim sporazumima. Ti Minski sporazumi sada su postali neka daleka prošlost, niko ih više ne pominje. Ja nisam siguran da li bi oni spasili Ukrajinu, ali tada je izgledalo da to može da se dogodi jer su ove oblasti o kojima se sada najviše govori, po Minskim sporazumom 1, Minskim sporazumom 2 i Štajnmajerovom formulom, koja je povezivala ta dva sporazuma, obezbeđivala integritet Ukrajine, ali i specijalni status ovim pokrajinama", podsetio je Stojanović na sporazume kojima je sukob zamrznut, ali ne i okončan, dok se nastavilo gomilanje trupa i naoružavanje.
On je napomenuo da te tvrđave u Donbasu datiraju još iz sukoba 2014. i da je ovo što se dešava čudna mešavina građanskog i klasičnog rata sa frontovima.
"Kada se razmene teritorija pominju, naravno, da bi se onda Rusi takođe povukli iz nekih delova na koje sada pretenduju. I tu Tramp vidi kao neku vrstu nadoknade Ukrajini, koja ne postoji realno, ali to je neka vrsta malo pružanja neke pomoći, iako po zapadnim agencijama vidim da se govori na neki način o tihom umiranju Ukrajine. Prejaka je to reč jer Ukrajina na to ne može da pristane, kako stvari sada stoje, niti pristaje", ocenio je novinar.
On ipak upozorava da su velike strateške prednosti na strani Rusije, pre svega trenutna ofanziva i brojno stanje na frontu.
Perspektiva iz Kijeva: Rusija ne odustaje od ultimatuma
Iz Kijeva se u emisiju uključio Maksim Kamenjecki, koji je istakao da Ukrajinci nisu ni očekivali mnogo od samita. Prema njegovim rečima, zbog kratkog trajanja razgovora i potrebe za prevodom.
"Koliko vidim, Rusija nije odustala od ultimatuma... Drugi problem, koliko vidim, je da najverovatnije nije bilo nekakvih dogovora, zato što je previše kratak bio taj susret. On je trajao dva i po časa, do tri časa. Ali pazite, Putin ne vodi razgovore na engleskom. To moramo podeliti na pola", ocenio je analitičar.
On je skeptičan i povodom mogućnosti trilateralnog sastanka Tramp–Putin–Zelenski, jer, kako tvrdi, ruski predsednik ne želi da legitimizuje ukrajinskog lidera direktnim pregovorima.
"To što je rekao sada Tramp, odnosi se na neke ideje koje su razvučene u vremenu. Svi smo svesni da Tramp govori ponekad na vrlo specifičan način", kaže Kamenjecki.
Euronews
Kada je reč o mogućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu izvan NATO okvira, Kamenjecki je podsetio da slična iskustva – poput Budimpeštanskog memoranduma – nisu donela rezultate.
"Kakve su to garancije, a da NATO u tu igru ne ulazi. Ja ne vidim način kako bi to funkcionisalo. Ako je garancija sa nekom silom, pogotovo vojnom silom, da se spreči eventualna dalja agresija protiv Ukrajine, ko to može izvesti osim SAD i evropskih zemalja? I tu se opet postavlja pitanje, ako ne NATO, a ovakva je garancija, koja je razlika između članstva u NATO i ovakvih garancija? Ja lično ne vidim takve razlike,“ naveo je on.
Celu emisiju Euronews Svet pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)