(Ne)uspeh Evropljana u Vašingtonu: Iako su uticali na Trampa, ne mogu da ga ubede u dve ključne stvari za Ukrajinu
Komentari20/08/2025
-21:00
Nakon što su na samitu u Beloj kući SAD pokazale da su otvorene prema bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, evropski lideri su pohrlili da iskoriste ohrabrujuće reči američkog predsednika Donalda Trampa, iako je on naknadno pojasnio da ne namerava da šalje američke trupe.
Okupljanje evropskih zvaničnika u utorak fokusiralo se na plan slanja britanskih i francuskih trupa u Ukrajinu kao deo mirovnog sporazuma, uključujući veličinu i položaj vojnog osoblja, prema izvorima upoznatim sa ovom temom, piše Bloomberg.
Oko 10 zemalja bi bilo spremno da pošalje svje snage, rekli su anonimni izvori, dok je sam Tramp u intervjuu za Fox News naveo još samo Nemačku, pored dve pomenute države.
Međutim, priroda američke podrške ostaje nejasna, mada je portparolka Bele kuće Karolin Livit pomenula koordinaciju i "druga sredstva za garancije bezbednosti“.
"Spremni smo da im pomognemo sa stvarima, verovatno bi se moglo razgovarati o vazdušnim rutama, jer niko nema ni približno stvari koje mi imamo, zaista nemaju. Ali ne mislim da će to biti problem“, rekao je Tramp, koji se nakon susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom više ne zalaže za prekid vatre poput Evropljana i Ukrajinaca, već trajno primirje.
Evropski vojni zvaničnici sastaće se sa američkim kolegama u narednim danima kako bi detaljnije utvrdili "snažne garancije bezbednosti i pripremili se za raspoređivanje snaga ako se neprijateljstva okončaju“, saopštila je britanska vlada u utorak.
U tim razgovorima će učestvovati vrhovni vojni komandant NATO-a u Evropi, kao i načelnici odbrane zemalja članica, rekli su izvori Bloomberga. Uslovi garancija biće dogovoreni "u narednim danima, po mogućstvu ove nedelje“, rekao je novinarima u Lisabonu Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta.
Povezane vesti
Kremlj, koji zahteva da Kijev prepusti kontrolu nad delovima teritorija koje smatra ruskim ali nije još osvojio, odbacio je mogućnost raspoređivanja NATO trupa na ukrajinsko tlo.
Prva faza plana bezbednosnih garancija bi podrazumevala pomoć u jačanju ukrajinske vojske obukom i pojačanjima, rekli su izvori. To je u suprotnosti sa ranije izrečenim ruskim zahtevom da tokom bilo kakvog prekida vatre mora da se obustavi naoružavanje Ukrajine, kako taj period ne bi iskoristila kao pripremu za nastavak rata.
Te snage bi podržavala multinacionalna grupa uglavnom evropskih trupa od kojih su Velika Britanija i Francuska spremne da pošalju stotine svojih vojnika, koje bi bile stacionirane u Ukrajini, daleko od linije fronta, rekli su izvori.
Deo plana poziva na takozvani američki "backstop“ (ideja da će SAD garantovati bezbednost evrospkih trupa koje garantuju bezbednost), uz razmenu obaveštajnih podataka, nadzor granica, naoružanje i eventualno protivvazdušnu odbranu. Evropski zvaničnici očekuju da će SAD barem nastaviti da pružaju obaveštajne podatke i vojnu opremu preko evropskih partnera.
Politikolog Nikola Letić smatra da su Evropljani zapravo doživeli neuspeh u Vašingtonu, iako su nametnuli raspravu o bezbednosnim garancijama u prvi plan, jer prekid vatre uoči daljih razgovora više nije na stolu, što je najvažnije za Ukrajinu.
"Evropski lideri su se samim tim samitom na Aljasci našli u nekoj vrsti diplomatskog ofsajda, jer ih nikada samit nije ni zvao, niti su bili konsultovani o tome o čemu će se na tom samitu razgovarati i koja će biti pozicija Zapada prema Moskvi. Stoga oni su organizovali čitav niz kriznih sastanaka nakon samita na Aljasci i uoči samita u Vašingtonu između predsednika Trampa, Zelenskog i evropskih lidera. U tom smislu, oni su uspeli da se nametnu kao sagovornici predsedniku Trampu i da nametnu neke teme koje su važne za Ukrajinu, kao što je pitanje nedavanja teritorija Rusiji, neke vrste bezbednosnih garancija za Ukrajinu i da se nametnu kao jedan od sagovornika u eventualnom kvadrilateralnom sastanku koji tak treba da usledi. Da li su uspeli da približe svoje stavove, odnosno Trampove stavove svojim? To je delimično tako, jer se ta tema bezbednosnih garancija pojavila sada kao glavna", rekao je Letić za Euronews Srbija, dodavši da su oni marginalizovani i da im pozicije nisu uvažene.
Govoreći o glavnim razlikama u stavovima između evropskih lidera i Trampa, Letić kaže da Evropljani žele beskompromisnu podršku Ukrajini, odbranu njenih granica, i integraciju u NATO i EU. Međutim, Tramp nije odbacio sve ruske zahteve.
Povezane vesti
"Tramp je prihvatio delimično pozicije Moskve što se tiče trgovine teritorijama. Zapravo radi se o ustupanju dela ukrajinske teritorije Rusiji, de jure u slučaju Krima i de fakto u slučaju Donbasa, Hersona i Zaporožja. To je jedna velika razlika u stavovima koja sada deluje nepremostivo. Takođe po pitanju prekida vatre, što je jako važno za Ukrajinu jer njena vojska je trenutno u jako teškoj situaciji na frontu. Tramp je od toga odustao i želi da se uđe u pregovore o finalnom rešenju što je zapravo bio pristup Vladimira Putina", objasnio je Letić.
Naš sagovornik dodaje i da Tramp želi da Kijev zaboravi na svoje aspiracije za članstvo u NATO, dok su Evropljani pristalice ćlanstva-
"Mada mogu da prihvate da se takva vrsta ustupka Moskvi prihvati ukoliko bi se pružile neke bezbednosne garancije koje bi podsećale na članstvo u NATO-u, odnosno da se napravi neka bezbednosna arhitektura koja bi uključivala evropsku i američku zaštitu Ukrajine, sličnu članu 5 NATO saveza", kaže politikolog.
Inače. Član 5 ne znači da sve zemlje saveznice automatski stupaju i rat ako je jedna od njih napadnuta, već ih obavezuje da pomognu kako god smatraju za shodno. To je već u velikoj meri slučaj sa Ukrajinom jer su sve članice NATO na neki način pomagale toj zemlji, bilo novčano, energentima, oružjem, obaveštajnim podacima, satelitima, izviđačkim avionima, vojnim savetnicima.
"Strane se slažu da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih i shodno tome se slažu da će, ako do takvog oružanog napada dođe, svaka od njih, koristeći pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu priznato članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći napadnutoj strani ili stranama tako što će odmah preduzeti, pojedinačno i u saradnji sa drugim stranama, akcije koje smatra neophodnim, uključujući upotrebu oružane sile, radi obnavljanja i održavanja bezbednosti severnoatlantskog područja. Svaki takav oružani napad i sve mere preduzete kao rezultat njega biće odmah prijavljeni Savetu bezbednosti. Takve mere će biti prekinute kada Savet bezbednosti preduzme mere neophodne za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti“, glasi Član 5.
Letić konstatuje da Evropa očigledno ne veruje Putinu o čemu svedoči priprema već 19. paketa sankcija kako bi Zapad u pregovorima imao makar poziciju ekonomske, ako ne i vojne sile.
"Da li te sankcije mogu biti efikasne, to je veliko pitanje, jer dosadašnji paketi sankcija nisu postigli onaj učinak za koji se to očekivalo i svakako će dati povoda Rusiji za nezadovoljstvo i eventualno odlaganje pregovora. Daće im dodatni argument", upozorava analitičar na suprotan efekat pritiska.
Kako bi Putin mogao da iskoristi ovu maksimalističku i beskompromisnu poziciju Evropljana i Ukrajine u svoju korist pročitajte u našem POSEBNOM TEKSTU.
Govoreći o geopolitičkom pozicioniranju unutar Evrope Letić ističe da Francuska želi, uzimajući u obzir da je nuklearna sila, da se nametne kao lider Starog kontinenta.
"Od možda lidera Evrope koji je bio najviše za razgovore sa Putinom u početku, Emanuel Makron je evoluirao ka pozicijama najratobornijeg lidera Starog kontinenta. On za to ima jednu komotnu poziciju jer je Francuska nuklearna sila i ima dosta udaljenu teritoriju od same Rusije. Sa druge strane, on ima interes da zaštiti baltičke zemlje na srednji i dugi rok, koje su članice Evropske unije i NATO-a i sa tim u vezi želi da učini da Rusija plati što je veću moguću cenu u Ukrajini kako se ne bi odlučila na dalje osvajanje u pravcu Baltika", objašnjava politikolog.
Kompletan razgovor sa Nikolom Letićem pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)