Bezbednosne garancije: Koje evropske zemlje bi mogle da pošalju trupe u Ukrajinu, a koje su već rekle "ne"

Evropa sarađuje sa SAD kako bi obezbedila bezbednosne garancije za Ukrajinu u slučaju mogućeg mirovnog sporazuma sa Rusijom. Deo plana je slanje odvraćajućih snaga sa međunarodnim vojnicima.

Evropske zemlje žure da finalizuju bezbednosne garancije za Ukrajinu uoči mogućeg sastanka između ukrajinskog predsednika Zelenskog i ruskog predsednika Putina, koji bi mogao da se održi u narednim nedeljama, piše Euronews.

Oko 30 zemalja vodi razgovore od februara u okviru takozvane "Koalicije voljnih", a jedna od ideja na stolu je raspoređivanje "snaga za ohrabrenje" kako bi se odvratila Rusija od daljih napada.

"Naši načelnici generalštabova radili su na tome u okviru koalicije voljnih. Nekoliko država je spremno da učestvuje, od obuke i logistike do prisustva u neborbenim zonama, dakle ne na prvoj liniji fronta, ne na spornim teritorijama, već da imaju prisustvo savezničkih snaga uz Ukrajinu", izjavio je francuski predsednik Makron u nedelju.

Donald Tramp je u utorak jasno stavio do znanja da SAD neće imati vojnike na terenu, ali je, prema navodima Bloomberga, oko 10 zemalja spremno da pošalje trupe.

Ko je "za"

Dva kopredsedavajuća Koalicije voljnih, Francuska i Velika Britanija, podržavaju plan.

"Spremni smo da pošaljemo britanske vojnike u Ukrajinu, delimično kako bismo pružili sigurnost Ukrajincima", izjavio je prošle nedelje britanski ministar odbrane Džon Hili za BBC.

Dodao je da bi misija mogla da obuhvati obezbeđivanje protivvazdušne i pomorske odbrane i obuku ukrajinske vojske.

Šef britanskih oružanih snaga, Toni Radakin, trebalo je da u sredu tokom posete Vašingtonu ponovi ovu spremnost svojim američkim kolegama.

profimedia

Belgija, kao i baltičke države Litvanija i Estonija, takođe su saopštile da su spremne da pošalju trupe.

Dainijus Žikevičius, savetnik predsednika Litvanije, izjavio je u intervjuu za portal 15min.lt u nedelju da bi misija mogla biti slična nekadašnjoj NATO misiji u Avganistanu. Dodao je da se trenutno razgovara o broju vojnika, ali nije naveo konkretne cifre.

Premijer Estonije, Kirsten Mihal, ove nedelje je potvrdio spremnost da obezbedi trupe, uz napomenu da je "važno da se nastavi rad na detaljima".

Ko su "neodlučni"

Treća baltička država, Letonija, još nije donela odluku. Predsednik Edgars Rinkevičs izjavio je da će odluka o slanju trupa zavisiti od drugih bezbednosnih garancija koje budu obezbeđene. Za regionalni portal Delfi rekao je da će zemlja odrediti svoju ulogu u misiji nakon što se postigne mirovni sporazum i finalizuju garancije.

Švedska vlada, prema izveštajima, takođe je neodlučna i traži dodatna pojašnjenja da li će misija biti mirovna, odvraćajuća ili ohrabrujuća.

Ko je "protiv"

Nemački ministar spoljnih poslova, Johan Vadeful, izjavio je u ponedeljak u jednom podkastu da zemlja nema kapacitete da pošalje trupe u Ukrajinu, ali će obezbediti važne elemente za bezbednosne garancije.

Vlada Viktora Orbana više puta je jasno stavila do znanja da mađarske trupe neće biti raspoređene u Ukrajini i da Budimpešta neće obezbeđivati nikakva vojna sredstva svom susedu.

EPA/ZOLTAN BALOGH

"Ne postoje i neće postojati planovi za slanje poljske vojske u Ukrajinu", jasno je poručio poljski potpredsednik vlade u objavi na mreži X još u maju.

"Poljska je zajednički odgovorna za odbranu istočnog krila NATO-a i za pružanje logističke podrške svom napadnutom susedu", dodao je Vladislav Kosinjak-Kamiš.

Slično tome, italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je još u martu da "slanje italijanskih trupa u Ukrajinu nije planirano".

Holandija i Španija su u međuvremenu saopštile da su spremne da učestvuju u obezbeđivanju bezbednosnih garancija za jačanje ukrajinske vojske, ali da to ne uključuje slanje trupa.