Ekstremni uslovi tokom leta prouzrokovali štetu od 43 milijarde evra u Evropskoj uniji

Ekstremni vremenski uslovi tokom leta prouzrokovali su štetu od 43 milijarde evra u Evropskoj uniji, a najveću štetu od vrućine, suše i poplava imali su Kipar, Grčka, Malta i Bugarska, navodi se u studiji Univerziteta u Manhajmu.

Ekonomisti sa Univerziteta u Manhajmu i Evropske centralne banke opisali su rezultate kao "konzervativne" jer u proceni štete nisu uzeli u obzir rekordne šumske požare koji su u avgustu zahvatili južnu Evropu, niti složeni uticaj ekstremnih vremenskih prilika koje se dešavaju u isto vreme, prenosi danas "Gardijan".

Glavni autor studije, ekonomista Seriš Usman, rekao je da "pravi troškovi ekstremnih vremenskih uslova polako izlaze na površinu jer ovi događaji utiču na živote i sredstva za život kroz širok spektar kanala".

Kipar, Grčka, Malta i Bugarska su registrovali štetu od ekstremnih vremenskih prilika koja se kreće oko jedan odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2024. godine, a sličnu štetu zabeležile su i druge mediteranske zemlje, uključujući Španiju, Italiju i Portugal.

Očekuje se da će troškovi zbog šteta koje će izazvati ekstremni vremenski uslovi Evropskoj uniji porasti na 126 milijardi evra do 2029. godine.