Hrana uništava planetu, a Evropa je izgubila apetit za promene: Kako ishrana može smanjiti globalno zagrevanje
Komentari
19/10/2025
-11:38
Čak i kada bi svet sutra prestao da koristi ugalj, naftu i gas, ono što jedemo i dalje bi bilo dovoljno da zagreje klimu iznad 1,5 stepeni Celzijusa.
To je oštro upozorenje EAT-Lancet komisije — panela od više od 70 vodećih naučnika sa šest kontinenata — koji je nedavno objavio najobuhvatniju procenu do sada o tome kako naše prehrambene navike destabilizuju planetu.
Gotovo trećina globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz proizvodnje hrane, uključujući metan koji podrigivanjem ispuštaju krave, seču šuma radi uzgoja stočne hrane i fosilnu energiju koja se koristi za proizvodnju veštačkog đubriva, prenosi Politico.
Šteta ne prestaje sa emisijama. Prehrambeni sistemi su danas najveći pojedinačni uzrok prekoračenja bezbednog operativnog prostora planete — ekoloških granica poznatih kao planetarne granice — doprinoseći gubitku biodiverziteta, degradaciji zemljišta, nestašici slatke vode i zagađenju đubrivima.
"Rezultati su otrežnjujući. Sama hrana može da nas gurne preko granice od 1,5 stepeni — ali hrana takođe može da nam pomogne da se vratimo nazad", rekao je Johan Rokstrom, švedski naučnik koji je kopredsedavao panelom i utemeljio koncept planetarnih granica.
Mapa puta za promene
Centralna poruka naučnika jeste da je i dalje moguće nahraniti oko 10 milijardi ljudi zdravom ishranom unutar bezbednih granica planete — što je izazov sa kojim se današnji prehrambeni sistemi ne uspevaju nositi, čak ni pri trenutnom broju stanovnika.
Pixabay
Njihova "ishrana za zdravlje planete" snažno se oslanja na voće, povrće, mahunarke i orašaste plodove, uz umerene količine mlečnih proizvoda, živinskog mesa i ribe, i znatno manje crvenog i prerađenog mesa. Ako bi se ovakav obrazac ishrane sledio, autori procenjuju da bi se moglo sprečiti do 15 miliona prevremenih smrti godišnje, dok bi se emisije povezane s hranom prepolovile.
Povezane vesti
Oni procenjuju godišnje troškove na 200 do 500 milijardi dolara - daleko manje, kažu, od triliona ušteda u zdravstvu i životnoj sredini koje bi usledile.
Valter Vilet, epidemiolog sa Harvarda i kopredsedavajući panela, naglasio je da se ovde ne radi o nametanju "kvazi-veganstva". Ishrana može biti prilagođena lokalnim tradicijama — od Mediterana do Azije — ali je pravac jasan: više biljaka, manje mesa i šećera.
Veliki deo ove poruke nije nov. Prvobitni izveštaj EAT-Lancet komisije iz 2019. godine već je pozivao na velike promene u ishrani, naročito u Evropi i Severnoj Americi, gde potrošnja mesa i mlečnih proizvoda daleko premašuje globalne proseke. Ono što se promenilo jeste težina dokaza — i osećaj da se politika kreće u suprotnom pravcu.
Izveštaj iz 2019. godine dospeo je na naslovne strane širom sveta i izazvao žestok otpor mesne i mlečne industrije. PR agencije i akademici povezani s tim sektorima označili su njegove predloge kao elitističke, nerealne ili neprijateljske prema farmerima. Vilet je rekao da je i ovog puta u toku "organizovan pokušaj" da se diskredituju nalazi izveštaja.
Prekršeno obećanje Evrope
Evropa istovremeno predstavlja primer velike ambicije — i povlačenja.
Prvobitna EAT-Lancet studija direktno je uticala na Strategiju "Od farme do viljuške" (Farm to Fork), koju je Evropska unija pokrenula 2020. godine kao deo Zelenog dogovora predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Taj plan je obećavao da će evropski prehrambeni sistem učiniti "pravednim, zdravim i ekološki održivim", smanjenjem upotrebe pesticida za polovinu, smanjenjem đubriva, širenjem organske poljoprivrede i promocijom zdravije ishrane.
profimedia
Pet godina kasnije, strategija "Od farme do viljuške" je praktično mrtva. Suočena s protestima poljoprivrednika, koordinisanim lobiranjem industrije i političkim posledicama rata u Ukrajini, EU je tiho odustala od svojih najambicioznijih reformi u oblasti hrane, navodi Politico.
Povezane vesti
Umesto toga, Unija se ponovo bavi već poznatim raspravama: da li ograničiti subvencije za poljoprivredu, kako regulisati uvoz iz Ukrajine ili Latinske Amerike, i kako umiriti nezadovoljne poljoprivrednike u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj. I to uprkos upozorenjima sopstvenih naučnika da je poljoprivreda glavni uzročnik gubitka biodiverziteta, degradacije zemljišta i nestašice vode.
Ali dok se Evropa povukla, upravo ona nosi veliki deo odgovornosti za ekološku štetu izazvanu prehrambenim sistemima — što potvrđuje i izveštaj u kojem se navodi da najbogatijih 30 odsto svetske populacije stvara više od 70 odsto tog pritiska na životnu sredinu.
Ako ekonomije u razvoju usvoje zapadnjački način ishrane bogat mesom, upozorava Vilet, "to je put ka ekološkoj i zdravstvenoj katastrofi". Upravo u tim regionima industrija mesa vidi svoje najveće tržišne šanse — komercijalna realnost koja bi mogla da "zaključa" visoke emisije i dublje ekološke štete u trenutku kada naučnici upozoravaju da emisije moraju naglo da opadaju.
Povezane vesti
Ipak, panel tvrdi da je hrana poluga, a ne samo problem. Brze promene u ishrani, poljoprivrednim praksama i smanjenju otpada mogle bi, prema procenama autora, da donesu oko 5 biliona dolara godišnje u zdravstvenim i ekološkim koristima.
"Hrana je u samom središtu i ljudskog blagostanja i zdravlja planete. Transformacija mora da ide dalje od pukog obezbeđivanja kalorija. Ona mora da garantuje pravo na hranu, dostojanstven rad i zdravu životnu sredinu za sve, rekla je kopredsedavajuća Šakuntala Tilsted.
Komentari (0)