Studija koja ima dalekosežne posledice po Arktik, ali i celu planetu: Naučnici oživeli mikrobe stare 40.000 godina
Komentari
05/10/2025
-21:15
U novoj studiji tim geologa i biologa sa Univerziteta u Koloradu uspeo je da "oživi" drevne mikroorganizme od kojih su neki proveli u ledu i do 40.000 godina.
Studija je pokazala kako funkcioniše permafrost, sloj smrznute zemlje, leda i stena koji pokriva gotovo četvrtinu kopna na severnoj hemisferi. U toj zaleđenoj "grobnici" vekovima su ostajali zarobljeni ostaci biljaka, životinja i bezbroj mikroorganizama – sve dok ih naučnici nisu "probudili".
Ispostavilo se da kada se uzorci permafrosta odmrznu, mikrobi ne ožive odmah. Potrebno je nekoliko meseci, ali onda počinju da stvaraju čitave kolonije.
"Ovo nikako nisu mrtvi uzorci. Oni i dalje mogu da žive, da razgrađuju organsku materiju i da je otpuštaju u obliku ugljen-dioksida", kaže Tristan Karo, glavni autor studije i bivši student geoloških nauka na Univerzitetu u Koloradu.
Karo i kolege objavili su rezultate u septembru u časopisu JGR Biogeosciences.
Studija ima dalekosežne posledice ne samo za Arktik već i za celu planetu, napominje koautor istraživanja Sebastijan Kopf. Danas se permafrost ubrzano topi zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Naučnici strahuju da bi taj proces mogao da pokrene začarani krug: kako se slojevi otapaju, mikrobi ponovo postaju aktivni, razgrađuju organsku materiju i u atmosferu oslobađaju ugljen-dioksid i metan – gasove staklene bašte koji dodatno ubrzavaju zagrevanje planete.
"To je jedno od najvećih nepoznanica kada govorimo o klimatskim reakcijama - kako će topljenje ovog ogromnog sloja zaleđenog tla, u kojem znamo da je zarobljena ogromna količina ugljenika, uticati na ekologiju i na brzinu klimatskih promena", kaže Kopf.
Povezane vesti
U lavirintu večitog leda
Kako bi potražili odgovore, istraživači su otišli u jedinstveno mesto – Tunel permafrosta u centralnoj Aljasci, istraživački objekat američkog Inženjerskog vojnog korpusa, koji se prostire više od 100 metara ispod smrznutog tla, piše Technology Networks.
"Prvo što primetite kad uđete jeste miris – kao ustajali podrum koji je dugo bio zatvoren", opisuje Karo, sada postdoktorand na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. "Za mikrobiologa je to uzbudljivo, jer su neobični mirisi često mikrobnog porekla".
US GEOLOGICAL SURVEY / Sciencephoto / Profimedia
Tim je iz zidova tunela uzeo uzorke starosti od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada godina. U laboratoriji su ih zalili vodom i inkubirali na temperaturama od četiri i 12 stepeni Celzijusa – hladno za ljude, ali toplo za Arktik. Time su želeli da simuliraju uslove letnjeg odmrzavanja tla u Aljasci.
Iznenađenje posle šest meseci
U prvim mesecima kolonije su rasle izuzetno sporo – u nekim slučajevima obnavljala se tek jedna u 100.000 ćelija dnevno. Poređenja radi, u laboratorijskim uslovima većina bakterija menja čitavu populaciju za nekoliko sati.
Ali posle pola godine situacija se potpuno promenila: pojedine kolonije su stvorile čak i "biofilm" – lepljive strukture vidljive golim okom.
Karo objašnjava da ovi mikrobi verovatno ne mogu da zaraze ljude, ali su ih ipak čuvali u zatvorenim komorama. Interesantno je da se nisu budili mnogo brže ni na višim temperaturama, što znači da u prirodi može proći nekoliko meseci pre nego što nakon toplog perioda počnu da oslobađaju velike količine gasova staklene bašte.
"Možda imate jedan vreo dan tokom aljaskog leta, ali mnogo je važnije to što se leti produžavaju, pa toplota prodire u jesen i proleće", kaže Karo.
Povezane vesti
On dodaje da je još mnogo pitanja otvoreno – na primer, da li se mikrobi ponašaju isto u različitim regionima sveta.
"Večitog mraza ima mnogo – u Aljasci, Sibiru i drugim severnim oblastima. Mi smo istražili tek jedan mali deo", podseća stručnjak.
Komentari (0)