Ursula fon der Lajen suočena sa glasanjem o poverenju i borbom za opstanak na funkciji
Komentari
09/10/2025
-12:03
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen suočena je ove nedelje sa glasanjem o poverenju po drugi put za tri meseca, a pri tom joj pet kategorija političara sa veoma različitim stavovima zadaju glavobolju, dok neki od njih žele i da je uklone sa funkcije, piše danas Politiko.
Nikada nije dobro voditi rat na više frontova, ali predsednica EK koja je na tom položaju od 2019, nema alternative, a opasnost vreba sa svih strana, navodi ovaj medij.
Ne radi se samo o glasanju o poverenju koje joj predstoji ove nedelje u Evropskom parlamentu, smatra Politiko, već i o onima koji se osećaju iznevereno i prete joj na suptilniji način, i koji su od prijatelja postali njeni neprijatelji, a čije visoke standard nikada nije mogla da ispuni, a možda nije ni nameravala.
S druge strane, većina tih protivničkih grupa se ne slaže između sebe, što znači da su njeni neprijateji podeljeni, a to joj pomaže, objašnjava portal.
U prvoj grupi onih koji su među najviše razočaranima u Fon der Lajen od početka njenog drugog mandata u decembru, su ekološki i klimatski aktivisti.
Dok je Zelena agenda u cilju smanjenja emisije štetnih gasova i poboljšanja biodiverziteta, kao i prelaska na obnovljivu energiju, bila vodeća inicijativa prethodne Evropske komisije, od prošlogodišnjih evropskih izbora taj fokus je znatno preusmeren.
Ekološki aktivisti strahuju da će novim predloženim merama EK biti poništen do sada postignuti napredak u sferi borbe protiv klimatskih promena, a Komisija sve više okleva da predlaže i primenjuje propise u korist Zelene agende.
Povezane vesti
Ova kategorija protivnika zadaje brige Fon der Lajenovoj jer joj je njihova podrška ipak potrebna da bi bili usvojeni neki propisi, iako je njihov uticaj znatno opao posle evropskih izbora 2024, navodi Politiko.
Zatim, tu su sve brojniji poslanici Evropskog parlamenta koji uživaju da ospore svaki potez predsednice EK, što je zapravo jedan od stubova njihove političke kampanje.
Reč je o pripadnicima ekstremne desnice i krajnje levice, kojih u redovima EP ima više nego ikada pre. Grupe koje pripadaju ovim pravcima i pokrenule su inicijativu da se glasa o poverenju Fon der Lajenovoj.
Širom evropskog kontinetna, sve je veći broj anti-evropskih snaga koje su na vlasti ili su glasna opozicija, a ovi političari znaju da dizanje galame predstavlja pola dobijene bitke.
Kako piše Politiko, oni joj zadaju glavobolju, ne zato što imaju dovoljno mesta u EP da blokiraju njene ideje, već zbog toga što dominiraju narativom i unose haos u svaku debatu.
Na svaki dokument o regulativima EK oni odgovore viralnim klipom od 10 sekundi koji poništi poruke Komisije, a putuje 10 puta brže na društvenim mrežama.
Oni glasno izgovaraju da je "Fon der Lajen inkarnacija đavola, a njena Komisija samo zagorčava život ljudima", dok zapravo misle: "Živela Ursula, da je nema trebalo bi je izmisliti".
Povezane vesti
U trećoj grupi njenih protivnika su prijatelji koji zabadaju nož u leđa, a reč je o nekim pripadnicima Evropske narodne partije desnog centra, najveće političke porodice koja ima članove iz svih 27 zemalja EU, a u čijem vrhu je i Ursula Fon der Lajen.
Zbog nekih ključnih pitanja ova partija je podeljena, a interni sukobi dovode ponekada da ta grupacija u celini, ili pojedinačno, dođe u konflikt sa predsednicom EK.
Tanjug AP/Pascal Bastien
Takav je slučaj sa oštrijim merama protiv Izraela koje je ona najavila u septembru, kao i sa njenim planovima za naredni sedmogodišnji budžet EU i ciljevima klimatske neutralnosti do 2040.
Povezane vesti
Zatim tu su evrofili koji optužuju predsednicu EK da slabi EU i njene institucije prihvatanjem viših tarifa na robu iz EU nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa.
Kako navodi Politiko, neki od njih je optužuju i da je prodala evropske farmere zalaganjem za trgovinski sporazum Merkosur sa južnoameričkim zemljama.
Najzad, tu su pravi vlasnici moći koji određuju agendu i doveli su Fon der Lajenovu na funkciju, a oni su još šefovi vlada 27 članica Unije.
Do nedavno su samo lideri Mađarske i Slovačke kritikovali Komisiju, ali ta grupa se širi, pa su joj se pridružili čak i oni na koje je Fon der Lajen nekada mogla da računa kao na podršku, poput nemačkog kancelara Fridriha Merca.
Niz lidera negodovao je zbog sporazuma sa SAD oko trgovinskih tarifa, dok je na njihovo protivljenje naišao i njen predlog za klimatske ciljeve do 2040, kao i predlog o stvaranju "zida za dronove" kako bi se suzbili ruski upadi.
Oni zadaju brige fon der Lajenovoj jer su je doveli na položaj, a mogu isto tako brzo i da je smene, zaključuje Politiko.
Komentari (0)