Transparentnost plata u Evropi: Koje zemlje prednjače, a koje zaostaju?
Komentari
25/10/2025
-14:10
Države članice EU su dužne da implementiraju Direktivu o transparentnosti plata do 7. juna 2026. godine. Međutim, mnoge još uvek nisu preduzele mere.
Žene u EU zarađuju u proseku 12% manje po satu od muškaraca, prema podacima Evrostata. Da bi se rešila ova stalna razlika u platama između polova, EU uvodi nova pravila o transparentnosti plata, osmišljena da ojačaju princip „jednake plate za jednak rad“.
Za milione radnika, poznavanje raspona plata pre nego što se prijave za posao može značiti razliku između samouverenog pregovaranja i zadržavanja u mraku, strahujući da bi to moglo da ugrozi izglede za zaposlenje.
Direktiva bi konačno mogla da ukine kulturu tajnosti oko plata — izjednačavajući uslove za mlađe zaposlene, one koji se vraćaju sa porodiljskog odsustva i sve koji su istorijski bili nedovoljno plaćeni za istu ulogu.
Prema Direktivi o transparentnosti plata, države članice EU su dužne da sprovedu zakon do 7. juna 2026. godine. Međutim, napredak širom Unije je spor, što izaziva zabrinutost da bi nekoliko zemalja moglo da propusti rok sledeće godine.
Nedavno je Holandija odložila sprovođenje zakona. Novi očekivani datum sprovođenja je 1. januar 2027. godine.
Sue Barr / ImageSource / Profimedia
"Na kraju 2025. godine, većina zemalja EU još uvek nije spremna za implementaciju Direktive i, generalno, napreduju sporo", rekla je za Euronews Monika Кšiškovska Dabrovska, šefica prakse zapošljavanja u jednoj kancelariji u Varšavi.
Povezane vesti
Dakle, koje zemlje EU prednjače u sprovođenju "Direktive o transparentnosti plata" i koliko je ostatak Unije napredovao?
Prema podacima kompanije "Addleshaw Goddard" za praćenje implementacije od septembra 2025. godine, 10 od 27 zemalja još uvek nije preduzelo nikakve mere za sprovođenje direktive. To uključuje Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Dansku, Grčku, Mađarsku, Italiju, Letoniju, Luksemburg, Portugal i Sloveniju.
U osam zemalja očekuje se izrada nacrta zakona. To uključuje Кipar, Češku, Estoniju, Finsku, Francusku, Rumuniju, Slovačku i Španiju. To ukazuje na to da je osnovan tehnički komitet ili radna grupa, da je predlog već pripremljen i da su pregovori sa zainteresovanim stranama trenutno u toku.
U četiri zemlje, nacrti zakona su već objavljeni: Irskoj, Litvaniji, Holandiji i Švedskoj.
Delimična implementacija je u toku u tri zemlje, naime u Belgiji, Malti i Poljskoj.
Nemačka se takođe sprema da ažurira svoj zakon u skladu sa direktivom.
Postoje različiti pristupi implementaciji. Кšiškovska-Dabrovska je izjavila da neke zemlje prilagođavaju i doteruju postojeće zakone — obično tamo gde nacionalno zakonodavstvo već obuhvata zahteve slične onima u Direktivi — dok druge uvode potpuno nove zakone koji blisko odražavaju odredbe Direktive, posebno tamo gde ne postoji uporedivi pravni okvir.
Povezane vesti
Dr Dankan Braun, glavni saradnik Instituta za studije zapošljavanja, napomenuo je da direktiva pokriva višestruke aspekte transparentnosti plata i primenjuje se na zemlje sa različitim postojećim okvirima za obezbeđivanje jednakih plata.
Mnoge zemlje su već implementirale neke elemente, što objašnjava sporiji napredak ka potpunoj usklađenosti.
Na primer, Austrija ima inicijativu za transparentnost od 2011. godine i, prema rečima dr Andreasa Guljasa sa Univerziteta u Beču, potrebna su samo manja prilagođavanja kako bi se ispunili novi zahtevi.
Povezane vesti
Razlozi za nepreduzimanje akcije ili kašnjenja
"Iako se čini da ne postoje konkretne grupe koje se otvoreno protive Direktivi kao takvoj, njeno uvođenje ima značajnu težinu za nacionalne zakone i često se doživljava kao revolucionarno i problematično za poslodavce“, rekla je Кšiškovska-Dabrovska.
Takođe nameće dodatne obaveze poslodavcima, daje nova prava zaposlenima, uključujući širi obim za podnošenje tužbi, i povećava ovlašćenja sudova i vlasti.
Takođe je istakla da, iako su odredbe direktive jasne i veoma tehničke, njihovo praktično tumačenje i primena predstavljaju izazove.
"Zajedno, ove promene će preoblikovati pravni pejzaž i uvesti dodatna opterećenja, što zahteva sistematski pristup sa različitim međusobno povezanim rešenjima“, dodala je ona.
Printscreen Evrostat
"Od usvajanja direktive 2023. godine, politička i ekonomska nestabilnost i krize koje su počele sa Кovidom nastavile su se u ovoj nestabilnoj i nepredvidivoj deceniji“, rekao je Braun.
Naglasio je da su stoga nacionalne vlade imale druge prioritete na svojim dnevnim redovima.
Problemi uključuju rat u Ukrajini i potrebu za brzim povećanjem vojnih izdataka, široko rasprostranjenu krizu troškova života i porast krajnje desničarskog populizma sa manifestima koji su često protiv establišmenta.
"Sve je to značilo da su već zauzeti zakonodavni programi ozbiljno opterećeni", dodao je.
Trenutni status u "Velikoj četvorci" EU
Nemačka još nije objavila nacrt zakona za sprovođenje direktive. Vlada je u julu 2025. godine osnovala stručnu komisiju za pripremu preporuka, a rezultati se očekuju do kasne jeseni, prema rečima Marijke van der Most, partnerke za zapošljavanje u nemačkim kancelarijama kompanije "Addleshaw Goddard".
Кašnjenje se uglavnom objašnjava vanrednom političkom situacijom u Nemačkoj 2025. godine.
Nakon vanrednih saveznih izbora početkom ove godine, zemlja je prošla kroz potpunu promenu vlade. "Ovaj proces je privremeno prekinuo zakonodavnu agendu, jer se nova administracija morala fokusirati na koalicione pregovore i neposredne političke prioritete pre nego što se vrati na preostala pitanja implementacije EU“, rekla je ona.
Ona smatra da je i dalje realno da će Nemačka ispuniti transpoziciju iz juna 2026. godine.
Unsplash
U Francuskoj se očekuje da će zakon biti usvojen u jesen 2025. godine nakon konsultacija sa socijalnim partnerima, prema podacima sajta "Addleshaw Goddard". U Italiji još uvek nisu prijavljene aktivnosti transpozicije.
Španija je već uvela obaveze u vezi sa transparentnošću plata, kao što su registar plata po polovima za sve kompanije i revizija plata po polovima za kompanije sa 50 ili više zaposlenih. Direktiva će zahtevati od većine organizacija da preispitaju svoje modele plata i definišu svoje politike nagrađivanja na mnogo precizniji način.
Transparentnost plata u oglasima za posao je niska
Prema podacima sajta Indeed, transparentnost plata u oglasima za posao stalno raste u mnogim zemljama, iako je zamah usporen poslednjih meseci.
Velika Britanija ima najvišu stopu od 65% u maju 2025. godine, zatim slede Francuska (48%) i Holandija (46%). Italija, Španija i Nemačka nalaze se na donjem kraju skale, sa 25%.
Iako Velika Britanija i dalje ima najvišu stopu transparentnosti plata, udeo oglasa za posao u Velikoj Britaniji koji sadrže informacije o platama je opao. U avgustu je oko 56% oglasa za posao na platformi Indeed sadržalo detalje o platama, što je skoro 10 procentnih poena manje nego na početku godine.
Komentari (0)