Sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu u utorak: Hoće li biti dogovora i zašto poslodavci oklevaju
Komentari
05/09/2025
-17:34
Minimalna zarada od 1. januara 2026. godine treba da bude utvrđena najkasnije do 15. septembra. Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali razgovarao je danas na Kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta sa predstavnicima sindikata i poslodavaca o povećanju minimalne cene rada i naveo da se u narednim danima očekuje konačna odluka. Kako Euronews Srbija saznaje, sednica Socijalno-ekonomskog saveta zakazana je za utorak, 9. septembra. Ako se socijalni partneri tada ne saglase, odluku o minimalnoj ceni rada donosi Vlada Srbije.
Ove godine minimalac je, na inicijativu Vlade Srbije, vanredno povećan od 1. oktobra ove godine za 9,4 odsto, odnosno sa 53.592 dinara na 58.630 dinara, što je povećanje sa 450 na 500 evra, a odluka o tome doneta je na SES-u.
"Prethodno je sa poslodavcima i sindikatima dogovoreno vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra ove godine, i to od 9,4 odsto, čime će ona, kao što smo i obećali, preći 500 evra", objavio je danas Mali na instagramu.
I dok su socijalni partneri postigli saglasnost oko vanrednog povećanja minimalca od 1. oktobra ove godine, sudeći prema udaljenim stavovima Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca Srbije, to bi moglo sada da izostane kada je reč o visini minimalca od 1. januara iduće godine.
Udaljeni stavovi
Na stolu su predlozi Vlade Srbije da se minimalac od 1. januara iduće godine poveća za 10,1 odsto, dok sindikati traže da minimalna zarada bude 70.000 dinara.
Ministar Mali rekao je danas da je predlog vlade da od 1. januara minimalna zarada poraste za dodatnih 10,1 odsto, čime bi prosečna minimalna zarada dostigla 64.554 dinara, odnosno 371 dinar po radnom času, što odgovara 551 evra prosečno mesečno.
Povezane vesti
"Time bismo imali kumulativno povećanje minimalne cene rada po radnom času od 37 odsto u periodu 2025-2026, a što dovodi do realnog rasta minimalne zarade od 27,2 odsto. I to bi bilo najveće realno povećanje do sada", istakao je Mali.
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da prema statističkim pokazateljima nema razloga da se dalje povećava minimalac od 1. januara iduće godine, s obzirom na vanredno povećanje za 9,4 odsto od oktobra ove godine.
"I dalje smo na istim polaznim osnovama - sindikati traže više, Vlada nudi ono što je već ranije ponudila, a mi se jednostavno ne slažemo s tim. Smatramo da prema statističkim pokazateljima koji važe, nema potrebe za podizanje u većem nivou nego što će biti u oktobru podignuta cena rada za tih 9,4 odsto", rekao je za Euronews Srbija počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Međutim, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" insistiraju da minimalac od 1. januara 2026. godine bude 70.000 dinara.
"Mi nećemo prihvatiti manje povećanje zarada od tog iznosa", rekla je za Euronews Srbija potpredsednica Veća SSSS Bosiljka Jovanović.
Ukoliko ne bude dogovora, Vlada Srbije će da prelomi što se, uglavnom, i dešavalo godinama.
Šta bi bilo kad bi bilo?
Atanacković kaže da bi eventualno povećanje minimalne zarade u iznosu koje traže sindikati bilo pogubno za privrednike koji posluju sa teškoćama.
Povezane vesti
"Najveći broj naših poslodavaca, više od dve trećine, jesu za to da treba povećati minimalno, a to su oni koji već isplaćuju značajno veće plate, tako da je njima svejedno. Neće dobiti nikakvo opterećenje, neće dobiti nikakvo povećanje poreza i doprinosa, nego koliko su do sada imali. Čak će imati i umanjenje jer je Vlada predvidela da poveća neoporezovani deo zarade od Nove godine sa 28.500 na 34.200 dinara", rekao je on.
Prema njegovim rečima, poslodavci će tako od Vlade Srbije kroz ovo povećanje neoporezovanog dela dobiti samo 600 dinara, a imaće povećanje troška od 8.000.
Tih 600 dinara, kaže on, ne bi ništa pomoglo onima koji isplaćuju ne samo minimalnu zaradu nego sve plate do 60.000 dinara koje se, dodaje on, mogu računati u minimalne.
Povezane vesti
"To je razlog zašto mi oklevamo. Inače, mi uglavnom kažemo da je država najveći poslodavac, ako oni smatraju da ima prostora za takva povećanja, onda mi to prihvatamo uvek sa jednim zahtevom da se pomogne najslabijim delovima privrede. Mislim da ovaj način kroz povećanje neoporezovanog dela ne pomaže dovoljno. Poslodavci sa jugoistoka i sa juga Srbije ističu da je tamo sasvim drugačiji ambijent u poslovanju i da to ne mogu. S jedne strane, drugačije je to iz vizije Beograda i možda Vojvodine, a drugačije iz vizije privrednika koji rade na jugu Srbije", rekao je Atanacković.
Ostaje da se, dodaje on, vidi da li će Vlada još nešto da doda na poboljšanje položaja onih privrednika čije je poslovanje najslabije.
profimedia
"Ali teško, nema baš mnogo mogućnosti. Obećanje je da će da se radi na promeni zakona o oporezivanju naredne godine, ali za sada gledano mislim da su ovi najslabiji u problemu", rekao je Atanacković.
Jovanović, međutim, kaže da se mora razgovarati o zaradama, a ne minimalnoj zaradi i pregovarati sa poslodavcima, bilo da je to privatnik ili javni sektor, država.
"Moramo definisati potrošačku korpu. Znači - plata za život i potrošačka korpa, realna potrošačka korpa za život, a ne minimalna", rekla je ona.
Sagovornica Euronews Srbija kaže da insistiraju kao sindikat da se izbegne kompresija koja će biti sve veća u odnosu na zarade.
"Većina zaposlenih u nekim delatnostima će doći do toga da samo sedmi stepen nije pod minimalnom zaradom. To je nešto što sindikat ne sme da dopusti. Najavili su nam da će rast zarada od sledeće godine i u realnom i javnom sektoru biti samo u visini BDP-a, koji je manji od očekivanog, što će izazvati još veću kompresiju i još veći broj zaposlenih će potpasti pod minimalnu zaradu", rekla je Jovanović.
Ona je podvukla da sindikat želi da se pregovara o ceni rada i platama koje obezbeđuju dostojanstven život i da se iz zakona briše termin minimalna potrošačka korpa.
"Sam termin u zakonu nam govori da treba da živimo na ivici bede što nije dobro", rekla je Jovanović.
Komentari (0)