Kako se zemlje kandidati EU pripremaju za digitalnu revoluciju: Od digitalnih novčanika do AI

Da bi se pridružile Evropskoj uniji, zemlje kandidati moraju da se usklade sa brojnim zakonima, propisima, standardima, ali i politika 27-članog bloka. To između ostalog, uključuje i zahteve u oblasti tehnologije i digitalne infrastrukture, kao što su digitalni novčanici i onlajn usluge državne uprave, kao i sajber bezbednosne odbrane koje odgovaraju ostatku EU i regulišu nove tehnologije poput veštačke inteligencije (AI).

Euronews donosi pregled stanja kako zemlje kandidati napreduju u određenim oblastima tehnologije kako bi ispunile standarde Evropske unije.

Digitalni novčanici

Godine 2024, Evropska unija je usvojila rezoluciju kojom poziva države članice da u naredne dve godine razviju digitalne novčanike kao deo šire ponude onlajn usluga za svoje građane.

Digitalni novčanici omogućavaju građanima EU da koriste svoje digitalne ID-e za identifikaciju, čuvanje, deljenje i potpisivanje važnih dokumenata.

Andriy Popov / Alamy / Profimedia

Novčanici moraju biti u skladu sa svim EU pravilima o deljenju podataka i zaštiti privatnosti prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR).

Neke zemlje kandidati, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Moldaviju, već imaju ili testiraju aplikacije za digitalne novčanike. Do 2026. godine, Ukrajina, Srbija i Albanija će imati svoje digitalne novčanike.

Moldavija razvija svoj novčanik uz pomoć EU kroz program “We Build Consortium”. Zemlja gradi karticu za dokumenta u svojoj onlajn platformi EVO, koja će služiti kao digitalni novčanik, a pilotira se i aplikacija za elektronski potpis unutar iste.

Severna Makedonija planira da do kraja godine pokrene "super-aplikaciju" (m.Uslugi), koja će građanima nuditi podsetnike za rokove, digitalnu poštu i mesto za čuvanje svih dokumenata.

Albanija planira da njen digitalni ID razvije državna kompanija "Identitek", koja će omogućiti građanima da koriste svoje državne ID-e na telefonima ili računarima kao multifunkcionalne novčanike.

Sajber bezbednost

Zemlje kandidati takođe moraju da ispune nekoliko zakona o sajber bezbednosti, kao što su direktive o mrežama i informacionim sistemima (NIS), koje ujedinjuju primenu pravila u 18 sektora.

Zahtevi uključuju kreiranje nacionalne strategije sajber bezbednosti i liste ključnih usluga koje zahtevaju dodatnu zaštitu u sektorima kao što su energija, transport, zdravstvo, finansije i digitalna infrastruktura.

Prema EU Strategiji sajber bezbednosti, zemlje moraju biti spremne da pruže informacije o pretnjama i pomoć drugim članicama EU u slučaju ozbiljnog napada.

Ukrajina je to demonstrirala 2023. godine kroz sporazum svog centra za koordinaciju sajber bezbednosti sa EU Agencijom za sajber bezbednost (ENISA) za obuku stručnjaka i razmenu informacija.

EU je takođe osnovala sajber laboratoriju za Ukrajinsku vojsku i potpisala Talin Mehanizam za podršku kratkoročnom i dugoročnom razvoju sajber kapaciteta u Ukrajini.

Albanija, Crna Gora, Turska, Gruzija, Moldavija i Severna Makedonija imaju nacionalne strategije sajber bezbednosti koje se delimično ili u potpunosti usklađuju sa direktivama Evropske unije.

Na primer, Moldavija će se pridružiti ENISA-inoj rezervi za sajber bezbednost, grupi pouzdanih provajdera širom EU koji mogu da reaguju tokom velikog sajber napada.

Crna Gora je 2022. godine osnovala Centar za razvoj kapaciteta sajber bezbednosti za Zapadni Balkan kao zajednički projekat sa Francuskom i Slovenijom.

Međutim, ne sve strategije su u potpunosti usklađene sa zakonodavstvom EU. Turska strategija kritikovana je zbog mogućeg širenja nadzora i ograničavanja slobode govora.

Pixabay

Srbija radi na strategiji protiv sajber kriminala uz podršku EU, kako bi se rešila visoko-tehnološka kriminalna dela i korišćenje elektronskih dokaza.

Nove tehnologije

Jedna od najnovijih regulativa EU je EU AI Act, koji postavlja pravila zasnovana na riziku za sisteme veštačke inteligencije.

Veštačka inteligencija (AI) u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i policiji moraće da zadovolji stroge zahteve o bezbednosti, transparentnosti i zaštiti podataka.

Zemlje će morati da osnuju nacionalne organe koji će pratiti primenu pravila i osigurati da svaki AI sistem bude auditan i praćen. Albanija, Moldavija, Srbija i Ukrajina imaju strategije za AI, ali zakonodavstvo još nije usvojeno.

Strategija Albanije je da koristi veštačku inteligenciju u energetskom sektoru, za nabavku i za borbu protiv utaje poreza, izvestili su lokalni mediji.

Tirana je i prva na svetu imenovala prvu AI ministarku Dijelu, koja će imati čak 83 asistenta.Ministarka Dijela donosi odluke o javnim nabavkama, a premijer Edi Rama tvrdi da će proces biti "100 odsto bez korupcije".

Kritičari upozoravaju da AI može da pokazuje pristrasnosti, što može uticati na rezultate, piše Euronews. Srbija je uvela etičke smernice za AI i formirala specijalni savet koji radi na formalnom zakonodavstvu o veštačkoj inteligenciji.