Evropska komisija nije štedela Tursku u novom izveštaju, Ankara oštro odgovorila: "Optužbe neutemeljene i pristrasne"
Komentari
06/11/2025
-09:30
Evropska komisija, u svom najnovijem izveštaju o napretku Turske, beleži ozbiljne zabrinutosti u vezi sa stanjem vladavine prava i osnovnih ljudskih prava u zemlji, dok Turska ljutito odgovara, karakterišući evropske zaključke kao neosnovane i pristrasne.
Uprkos značajnim ekonomskim odnosima i naporima za saradnju u istočnom Mediteranu, pristupni pregovori Turske ostaju u zastoju.
Konkretno, izveštaj o napretku naglašava "zabrinjavajuće nazadovanje" Turske u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, sa posebnim osvrtom na kontinuirano suzbijanje političkih protivnika i novinara, kao i na optužbe protiv izabranih zvaničnika i opozicionih ličnosti. EU osuđuje kontinuirano pogoršanje demokratije i udaljavanje od osnovnih vrednosti Unije, koje su sastavni deo odnosa sa Turskom.
Posebno se spominje hapšenje gradonačelnika Istanbula i predsedničkog kandidata Ekrema Imamoglua, kao i drugih zvaničnika Republikanske narodne partije (CHP), kao i odluka o poništavanju Imamogluove diplome, što ga sprečava da se kandiduje za predsednika Turske.
Odnosi Grčke i Turske: Kontinuirani problemi i pozitivni koraci
Izveštaj EU prepoznaje poboljšanje odnosa između Grčke i Turske i pozitivne razvoje u komunikaciji i dijalogu između dve zemlje nakon Atinske deklaracije iz decembra 2023. Međutim, izveštaj naglašava da kontinuirani spor oko epikontinentalnog pojasa i morskih zona ostaje značajna prepreka bilateralnim odnosima.
Konkretno, kako primećuju autori izveštaja, Turska nastavlja da osporava suverena prava Grčke, izdajući NAVTEX-e i izražavajući primedbe na stvaranje morskih parkova od strane Grčke. Izveštaj takođe pominje kontinuirana kršenja grčkog vazdušnog prostora i teritorijalnih voda, beležeći povećan broj incidenata u poređenju sa prethodnim godinama.
"Uzrok zabrinutosti" je i uključivanje doktrine "Plave otadžbine" u turske školske udžbenike.
Povezane vesti
Izveštaj Komisije ističe da je potencijalno proširenje grčkih teritorijalnih voda na 12 nautičkih milja u Egejskom moru nastavilo da utiče na odnose Grčke i Turske, dok se podseća da je i dalje na snazi deklaracija iz 1995. godine da će se svaka jednostrana akcija Atine za proširenje teritorijalnih voda smatrati casus belli (povodom za rat).
Tanjug/AP Photo/Michael Varaklas
Takođe se napominje da je Turska nastavila da ometa istraživačke aktivnosti za podmorski kabl "Great Sea Interconnector" (GSI), koji je "projekat od zajedničkog evropskog interesa", insistirajući na svojim planovima za električno povezivanje sa međunarodno nepriznatom "Turskom Republikom Severni Kipar".
Konačno, Komisija naglašava da nisu preduzete mere za ponovno otvaranje Grčke pravoslavne teološke škole Halki, koja je zatvorena od 1971. godine, i ističe da su zabrinutosti UNESCO-a u vezi sa pretvaranjem muzeja Aja Sofija i Hora u džamije ostale nerešene.
Takođe se napominje da su se nastavili činovi vandalizma i uništavanja verskih objekata manjina, i naglašava se da zločini iz mržnje protiv verskih manjina moraju biti efikasno istraženi.
Kiparsko pitanje i spoljna politika
U vezi sa kiparskim pitanjem, izveštaj ističe potrebu za aktivnim doprinosom Turske pravednom i održivom rešenju, dok osuđuje tursko odbijanje da prizna Republiku Kipar i da se uskladi sa rezolucijama UN-a. Turska insistira na podršci rešenju dve države, uprkos protivljenju EU i Ujedinjenih nacija.
"Od najveće je važnosti da se Turska obaveže i aktivno doprinese pravednom, sveobuhvatnom i održivom rešenju kiparskog pitanja u okviru Ujedinjenih nacija, na osnovu bikomunitarne, bizonalne federacije sa političkom jednakošću i u skladu sa relevantnim rezolucijama UN-a, kao i u skladu sa pravnim tekovinama EU i principima na kojima se EU zasniva", naglašava Komisija.
Dodaje se takođe da "Turska hitno mora ispuniti svoju obavezu da u potpunosti primeni Dodatni protokol uz Sporazum o pridruživanju EU-Turska i da napravi napredak prema normalizaciji odnosa sa Republikom Kipar".
Povezane vesti
Trebalo bi još da odmah povuče sve akcije i korake preduzete od 2020. godine u vezi sa Varosiom, koji su u suprotnosti sa relevantnim rezolucijama UN-a.
Tanjug/AP
Takođe se napominje da tokom referentnog perioda nije bilo neovlašćenih bušotinskih aktivnosti Turske u Istočnom Mediteranu. Međutim, turske vojne vežbe u morskim zonama Kipra su se nastavile. Letovi turskih bespilotnih letelica u informacionom području letova i u nacionalnom vazdušnom prostoru Republike Kipar takođe su se nastavili bez umanjenja.
Turska takođe nastavlja da sledi nezavisnu spoljnu politiku, izbegavajući punu usklađenost sa politikama EU, posebno u pogledu Rusije i Bliskog istoka, gde se njeni stavovi razlikuju od stavova Unije.
Povezane vesti
"Optužbe EU su neutemeljene i pristrasne"
Reakcija Ankare bila je brza i žestoka. Ministarstvo spoljnih poslova je govorilo o "neutemeljenim, pristrasnim i pristrasnim tvrdnjama". Ankara je uzvratio da izveštaj uključuje "maksimalističke, nezakonite i nerealistične stavove Grčke i Grka Kiprana", otvoreno dovodeći u pitanje kredibilitet EU po pitanjima poput Kipra i kontinentalnog pojasa.
Prema saopštenju turskog Ministarstva inostranih poslova, optužbe EU protiv Turske "nisu u skladu sa naporima za stvaranje pozitivne agende između Turske i EU". Turska ističe da izveštaj zanemaruje "opravdane zabrinutosti Turske" i naglašava njenu strateško opredeljenje za članstvo u EU, uprkos "političkim i nepravičnim preprekama" sa kojima se suočava u procesu članstva.
Takođe se pominje "konstruktivni stav" Turske u Istočnom Mediteranu i napredak u njenim odnosima sa Grčkom, naglašavajući potrebu za hitnim ukidanjem odluka Saveta za spoljne poslove EU iz 2019. godine.
Komentari (0)