Serđo Kantone za Euronews Srbija o korišćenju zamrznute ruske imovine i vojnom roku u Francuskoj

Nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je belgijsku vladu da podrži Evropsku uniju u korišćenju zamrznute ruske imovine za finansiranje Ukrajine, ističući hitnost situacije. Gotovo četiri godine od početka ruske invazije, Evropska unija i dalje raspravlja kako da koristi ruska sredstva A da ne potkopa evro ili ne ugrozi evropsku imovinu u inostranstvu. Belgija, koja drži većinu zamrznutih sredstava, strahuje da bi time ušla u avanturu u neistraženu pravnu i finansijsku teritoriju.

O ovom problemu je govorio urednik Euronews-a Serđo Kantone, koji se javio iz Brisela.

Kantone na prvom mestu ističe da Belgija ne može tek tako da preusmerava ruska finansijska sredstva, jer želi da ostane pouzdana zemlja.

"Belgijance brine to da bi takav potez predstavljao kršenje međunarodnog privatnog prava. Korišćenje te ruske imovine kao osnovu za nekakav kredit sa nultom kamatnom stopom Ukrajine, da može da nastavi rat ili za obnovu, ili za neke druge stvari, to je ogroman problem. Ne samo pravno, već i u smislu presedana za zemlju koja mora da pokaže tržištima da je pouzdana. Zemlja poput Belgije, u kojoj se nalazi sedište Euroclear-a, custody kompaniji, u kojoj se nalaze ruska finansijska sredstva koja su zamrznuta. Belgija mora da pokaže da je pouzdana zemlja", rekao je Kantone i dodao:

"Ako bi, na primer, oni uzeli taj novac i upotrebili ga u neke druge svrhe, to bi poslalo poruku da Belgija nije toliko pouzdana kao što bi trebalo da bude neko finansijsko tržište i da se drugi ne boje iz nekih moralnih ili političkih razloga. Drugo, ti krediti, ta sredstva, pripadaju Centralnoj banci Rusije, dakle, ruskoj državi. I onda nastaje pravni problem. Jer, onda ne bi bilo lako sudu da odluči da oduzme takve kredite, čak i da bi se to iskoristilo kao neka osnova za pozajmicu sa nultom kamatnom stopom. Ta imovina, kao što sam rekao, pripada ruskoj državi i bio bi potreban poseban zakon ili nekakva uredba koja bi omogućila da se ta sredstva koriste".

Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office

Pitanje koje se postavlja je i da li su ta zamrznuta ruska sredstva jedini način da Evropska unija nastavi da finansira Ukrajinu?

"To je veliki, ogroman iznos. U Belgiji je nekih 210 milijardi evra ruskih finansijskih sredstava. Odnosno, ukupno toliko u Evropskoj uniji, u Euroclear-u u Belgiji je više od 180 milijardi evra. Evropa je po tome podeljena. Neke zemlje smatraju da se ta imovina može koristiti za, recimo, obnovu Ukrajine posle rata, da bi se Ukrajina stabilizovala posle rata sa Rusijom, za rekonstrukciju, i da bi se Ukrajini omogućilo da finansira svoje vojne kapacitete, da bi imala bezbednost za neki novi rizik od ruskih napada. To su garancije koje Ukrajina traži", kaže on i dodaje:

"Imamo slučaj Fridriha Merca, koga ste pomenuli, dakle, nemačkog kancelara, i on poziva na korišćenje dela te imovine samo za vojne svrhe, da se taj novac daje Ukrajini, da bi mogla da kupuje naoružanje i finansira rat. E, sad, moramo da vidimo i da razumemo da li je to za finansiranje nastavka rata, ili da se finansira bezbednost Ukrajine posle prekida rata. To je veliko političko pitanje".

On dodaje i to da je teško posmatrati Rusiju kao poraženu zemlju od koje se naplaćuje ratna šteta.

"Zatim, jako je teško ući u takav scenario, jer bi taj novac trebalo smatrati i ratnom štetom, međutim, da bi se dodelila ratna šteta, mora da postoji zemlja koja je poražena. Da li sad možemo da smatramo da je Rusija poražena zemlja, teško je to reći, ali tačno je da se njihov novac nalazi u Evropi, tako da Evropa može da ga upotrebi, ako želi, naravno, ali uz kršenja prava koje smo pomenuli".

Vraćanje vojnog roka u Francuskoj

Druga tema koju je komentarisao Kantone tiče se ograničenog služenja vojnog roka, koje će ponovo biti uvedeno u Francuskoj, kao odgovor na sve veći strah od sukoba sa Rusijom.

Regrutacija je postepeno ukinuta pre više od 25 godina, a novim planom je predviđeno da mladići i devojke dobrovoljno pohađaju plaćenu 10-mesečnu vojnu obuku.

Regrutacijska služba uvodiće se postepeno od 2026. za 18-19 godišnjake, koji će mesečno primati najmanje 800 evra. U početku to bi bilo do 3.000 dobrovoljaca, ali bi broj trebalo da poraste na 50.000 do 2035.

Makronova najava nije izazvala kontroverze, ali jeste pojašnjenje francuskog načalnika generalštaba Fabijena Mandona.

"Imamo znanje, ekonomsku i demografsku snagu da odvratimo Moskvu da dalje okuša sreću. Nedostaje nam, i tu je vaša velika uloga, snaga da se prihvati patnja da bismo zaštitili ono što jesmo. Oružane snage su produžetak nacije. Ako naša zemlja bude poražena jer nije spremna da izgubi svoju decu ili da budemo iskreni - trpi kada je reč o ekonomiji, jer će se prioriteti okrenuti odbrambenoj industriji. Ako za to nismo spremni, onda smo u riziku", rekao je Mandon.

profimedia

Kantone s druge strane ističe da je francusko društvo od početka rusko-ukrajinskog rata podeljeno.

"Pre svega od početka ovog rata francusko društvo je duboko podeljeno. Baš kao i u drugim evropskim zemljama, kada je reč o Rusiji i invaziji na Ukrajinu, koja je šokirala većinu zapadnoevropljana i građana Evropske Unije", kaže on i dodaje:

"Međutim, oni su podeljeni u pogledu kako da reaguju, jer neki među njima smatraju da bi hteli da imaju onako malo borbeniji pristup u odnosu prema Rusiji, prilično oštar, a drugi opet zagovaraju mogućnost diplomatskog rešenja sa Rusijom, čak i u budućnosti".

"Francuzi nisu spremni da im ginu deca"

On nastavlja da reči načelnika generalštaba nose određenu težinu.

"E sad pomenuli ste ovog generala koji je načelnik generalštaba francuske vojske, koja je možda najmoćnija vojska u kontinentalnoj Evropi. Te reči nose određenu težinu, jer su šokantne za jedno društvo kao što je francusko društvo ili neka druga evropska društva koja više nisu navikla na takve reči, da im stradaju deca", kaže on i dodaje:

"Međutim, tačno je isto tako da je to ono što načelnik generalštaba i vojska uopšte misle, ali ne govore. Jer vojska postoji upravo iz tog razloga, da trpi gubitke. Ako se već ide u rat, inače, onda ne bi bilo logike imati uopšte vojsku. Dakle, on je samo javno rekao ono što načelnik generalštaba inače misli i zna. Njegov argument je bio nešto kompleksniji i deluje kao nekakva priprema za Francuze da prihvate da se troši više novca za naoružavanje i pripremu za novu neku napetost sa Rusijom".

profimedia

Kantone zaključuje da je ova vrsta obraćanja javnosti i određena vrsta poruke Moskvi.

"Drugo, najverovatnije, postoji nekakva zamisao da se uđe u diplomatske razgovore pritiskom na Rusiju, koji bi se pokazao da je čak i Francuska shvatila da se ozbiljno razgovara sa Rusijom tokom ovih pregovora. Tako da je to neka poruka Rusima i diplomatska politička poruka. A na francuskom nivou jedna poruka francuskim građanima budite spremni da vam ginu deca, a Francuzi nisu spremni na to, nisu spremni čak ni na investicije u vojsku. Kad je on rekao imamo ekonomske kapacitete da budemo jači od Rusije, takođe imamo i bolju demografiju od Rusije, to je bilo njegovo mišljenje".