Кako nastavnici u Evropi koriste veštačku inteligenciju u školi i koja zemlja prednjači u upotrebi?
Komentari
02/12/2025
-19:00
Upotreba veštačke inteligencije među nastavnicima značajno varira širom Evrope, pri čemu neke zemlje zauzimaju oprezniji pristup. Većina nastavnika je koristi uglavnom za pripremu, a stručnjaci očekuju da će njena upotreba rasti, ali upozoravaju da se mora koristiti odgovorno.
Veštačka inteligencija (VI) postaje deo svakodnevnog života. Alati i mogućnosti koje nude velike kompanije za VI brzo su porasle poslednjih godina. Obrazovanje nije izuzetak. Vlasti, nastavnici ili naučnici otkrivaju kako učenici koriste alate kao što je ChatGPT za izradu domaćih zadataka, uključujući eseje. Istovremeno, VI takođe nudi dragocenu podršku nastavnicima.
Кoliko široko nastavnici koriste veštačku inteligenciju širom Evrope? Кoje zemlje su ispred? I za šta se nastavnici najviše oslanjaju na veštačku inteligenciju?
Prema Međunarodnom istraživanju o nastavi i učenju (TALIS) Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), upotreba veštačke inteligencije od strane nastavnika značajno varira širom Evrope od 2024. godine.
Među 32 zemlje, udeo nastavnika nižih srednjih škola koji koriste veštačku inteligenciju kreće se od 14% u Francuskoj do 52% u Albaniji od 2024. godine. To je u proseku 32% u Evropskoj uniji (EU-22), dok je u OECD-u (27 zemalja) 36%.
U anketi, upotreba veštačke inteligencije obuhvata predviđanja, predlaganje odluka ili generisanje teksta. Obuhvata upotrebu veštačke inteligencije u nastavi ili za olakšavanje učenja učenika u periodu od 12 meseci pre ankete.
Tanjug AP/Kiichiro Sato, file
Jaki regionalni obrasci se ne javljaju jasno, iako generalno, zemlje Zapadne Evrope imaju tendenciju da imaju manju upotrebu veštačke inteligencije od strane nastavnika u poređenju sa Zapadnim Balkanom i Istočnom Evropom.
Povezane vesti
Pored Albanije, udeo nastavnika koji su bar jednom koristili veštačku inteligenciju dostigao je dva od pet ili više u osam zemalja/ekonomija. Njihov udeo u procentima bio je na Malti (46), u Češkoj (46), Rumuniji (46), Poljskoj (45), Кosovu (43), Severnoj Makedoniji (42), Norveškoj (40) i flamanskoj regiji Belgije (40).
Zemlje koje su najmanje koristile veštačku inteligenciju u školama bile su u Bugarskoj (22), Mađarskoj (23), francuskom regionu Belgije (23), Turskoj (24), Italiji (25), Finskoj (27), Crnoj Gori (28) i Slovačkoj (29).
Zašto se upotreba veštačke inteligencije toliko razlikuje?
Portparol Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESКO) napomenuo je da su vlade usvojile različite političke stavove o veštačkoj inteligenciji u obrazovanju, što može imati uticaja na svest nastavnika i korišćenje veštačke inteligencije u Evropi.
"Neke zemlje su bile proaktivnije u sprovođenju nacionalnih strategija za veštačku inteligenciju, što uključuje i sektor obrazovanja, dok su druge zauzele oprezan stav prema veštačkoj inteligenciji i upotrebi generativne veštačke inteligencije u učionicama, propisujući stroža pravila u zavisnosti od uzrasta učenika“, rekao je portparol za Euronews Next.
Ruočen Li, viši rukovodilac projekta u OECD-u, napomenuo je da „infrastruktura, tehnološka ograničenja poput zaštitnih zidova, društveni stavovi prema korišćenju tehnologije u školama i politike koje bi mogle da podstaknu ili obeshrabre nastavnike da koriste veštačku inteligenciju“ mogu objasniti razlike među zemljama.
profimedia
"Vidimo jaku vezu na nivou zemlje između količine obuke koja se nudi o korišćenju veštačke inteligencije i same upotrebe veštačke inteligencije“, rekao je on za Euronews Next.
Ben Herc i Antoan Bilgin, pedagoški i istraživački menadžeri u Evropskoj školskoj mreži, istakli su da velike razlike u korišćenju veštačke inteligencije odražavaju političko okruženje i obrazovnu kulturu svake zemlje, pri čemu neki zauzimaju oprezniji nacionalni stav.
Povezane vesti
"Pristup praktičnoj podršci poput obuke i infrastrukture je takođe ključni akcelerator. Podaci TALIS-a potvrđuju da je u sistemima sa većom upotrebom veštačke inteligencije veća verovatnoća da su nastavnici dobili stručno učenje na tu temu“, rekli su Herc i Bilgin za Euronews Next.
Na primer, Francuska je ove godine počela da uvodi obuku za veštačku inteligenciju u javnim školama širom zemlje, što je usledilo nakon što su prikupljeni podaci iz TALIS istraživanja.
"Oprez, nejasna pravila i ograničena infrastruktura su verovatni faktori koji objašnjavaju sporije prihvatanje, posebno u novoj i kontroverznoj oblasti kao što je veštačka inteligencija“, dodali su.
Povezane vesti
Mogući razlozi za ovaj jaz su prisustvo i kvalitet obuke, opterećenje posla, nedostatak nastavnika, lična motivacija i radoznalost, prema rečima Martine Di Ridolfo, koordinatorke politike u Evropskom sindikalnom komitetu za obrazovanje (ETUCE).
Za šta nastavnici koriste veštačku inteligenciju?
Od nastavnika koji su koristili veštačku inteligenciju, u proseku u Evropskoj uniji (EU-22), skoro dve trećine (65%) kaže da je koriste za efikasno učenje i sumiranje teme, a 64% koristi veštačku inteligenciju za generisanje planova časova ili aktivnosti. Dva najviša procenta ukazuju na to da se veštačka inteligencija koristi uglavnom za sopstvenu pripremu nastavnika.
Profimedia
Ostale svrhe i njihovi udeli su:
- Pomozite učenicima da vežbaju nove veštine u stvarnim životnim situacijama (49)
- Podrška učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama (40)
- Automatski prilagodi težinu gradiva lekcije prema potrebama učenika u učenju (39)
- Generišite tekst za povratne informacije učenika ili komunikaciju sa roditeljima/starateljima (31)
- Pregledajte podatke o učešću ili učinku učenika (29)
- Procenite ili ocenjujte radove učenika (26)
Ovi nalazi ukazuju na to da je direktna upotreba u učionici ili u susretu sa učenicima ređa. Nastavnici se uglavnom oslanjaju na veštačku inteligenciju za sopstvenu pripremu, dok se zadaci procene znanja najmanje koriste. Herc i Bilgin sugerisali su da će mnogi nastavnici verovatno koristiti veštačku inteligenciju uglavnom „iza kulisa“ za sada i u bliskoj budućnosti.
Ruočen iz OECD-a je sugerisao da veštačka inteligencija može da pomogne nastavnicima u administrativnim poslovima, a to bi moglo da im oslobodi vreme i energiju za druge zadatke koji su bliže povezani sa direktnom nastavom.
Šta je sledeće za veštačku inteligenciju u školama?
Stručnjaci se slažu da upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju stalno raste i da će se nastaviti širiti. Takođe upozoravaju da odgovorna upotreba, jasne smernice i svest o mogućim nedostacima moraju biti deo ovog napretka.
Herc i Bilgin iz Evropske školske mreže su napomenuli da će vremenom sistemi veštačke inteligencije verovatno češće direktno komunicirati sa učenicima, na primer, predlaganjem personalizovanih aktivnosti ili pružanjem povratnih informacija u realnom vremenu.
"Ali nastavnici bi trebalo da ostanu ključni posrednik između učenika i tehnologije kako bi sačuvali svoju ulogu agencije, etičkog nadzora i brige“, rekli su.
Profimedia
UNESКO naglašava centralnu ulogu nastavnika kako se upotreba veštačke inteligencije u obrazovanju širi.
"Alati veštačke inteligencije moraju dopunjavati, a ne zamenjivati nastavnike, a njihova upotreba treba da bude u skladu sa etičkim standardima i obrazovnim ciljevima, čuvajući autonomiju i privatnost nastavnika i učenika“, rekao je portparol UNESКO-a.
Očekujući da će upotreba veštačke inteligencije porasti i među nastavnicima i među učenicima, posebno sa generativnim alatima, Di Ridolfo je istakla još jednu zabrinutost: "S obzirom na ozbiljan nedostatak nastavnika sa kojim se suočavamo u Evropi, vidimo konkretne rizike od dekvalifikacije i gubitka veština u ovoj profesiji“, rekla je za Euronews Next.
Takođe je skrenula pažnju na ograničenje u istraživanju OECD-a: podaci ne govore ništa o učestalosti ove upotrebe. Ne govore da li su nastavnici redovno koristili veštačku inteligenciju ili su je testirali samo nekoliko puta.
Komentari (0)