"Ako budemo čekali, biće prekasno": Stotine naučnika deklaracijom upozoravaju da svet ulazi u opasnu zonu

Komentari

"Ako budemo čekali, biće prekasno": Stotine naučnika deklaracijom upozoravaju da svet ulazi u opasnu zonu - Copyright Unsplash

Autor: Euronews

02/12/2025

19:40

veličina teksta

Aa Aa

Stotine naučnika upozoravaju da svet ulazi u "opasnu zonu" i traže hitnu akciju kako bi se sprečilo dostizanje kritičnih tačaka klimatskog sistema. U novoj deklaraciji poručuju da će, ako se ne deluje odmah, biti prekasno da se zaustavi ubrzano propadanje planeta.

Zato su stotine naučnika potpisale hitnu deklaraciju pozivajući svetske lidere i donosioce odluka da "deluju sada i deluju brzo" po pitanju klimatskih promena. Dartington deklaracija tvrdi da će čovečanstvo biti gurnuto u "opasnu zonu" ako se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne prepolove do 2030. godine u poređenju s nivoima iz 2010, a zatim ne dostignu neto nulu do 2050.

Deklaraciju su koordinisali Univerzitet u Ekseteru i WWF UK, a nastala je nakon izveštaja Global Tipping Points Report 2025, koji je nedavno upozorio da je Zemlja dostigla svoju prvu katastrofalnu klimatsku prekretnicu zbog "neviđenog odumiranja" koralnih grebena.

Do sada ju je podržalo 583 naučnika i još 579 drugih pristalica, svi sa doktoratom ili višim kvalifikacijama, piše Euronews.

"Budućnost planeta visi o koncu“

"Ako budemo čekali, biće prekasno", navodi se u deklaraciji i dodaje da politika i civilno društvo moraju zajednički da deluju kako bi sprečili dalja opasna prelamanja sistema i iskoristili prilike pozitivnih prekretnica.

"Budućnost planete visi o koncu. Na koju će stranu prevagnuti zavisi od naših postupaka sada i u godinama koje dolaze", dodaje se.

Deklaracija poziva na "neviđeno" smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, što bi bilo nemoguće bez brze tranzicije sa fosilnih goriva.

Prema podacima UN, fosilna goriva su ubedljivo najveći uzročnik globalnih klimatskih promena, odgovorni za oko 68 odsto svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte i skoro 90 odsto svih emisija ugljen-dioksida.

Šanse za budućnost bez fosilnih goriva oslabljenje su na COP30 prošlog meseca, kada je u finalnom dogovoru izostavljena rasprava o planu za njihovo ukidanje. Ipak, ambicioznije zemlje izgleda da nastavljaju da guraju ideju o faznom ukidanju fosilnih goriva i van COP procesa.

Ugljenični ponori

Deklaracija takođe poziva na brzo povećanje održivog uklanjanja ugljenika iz atmosfere kroz zaštitu i obnovu prirodnih ugljeničnih ponora, poput šuma.

Ako se izvori ugljenika degradiraju ili poseku, mogu ponovo da oslobode uskladišteni ugljenik u atmosferu. To se već dogodilo u delovima Amazonske prašume, nekada nazvane "plućima Zemlje", kao i u mnogim šumama u Africi i Jugoistočnoj Aziji.

Zemljište je još jedan ugljenični ponor koji trenutno skladišti više od 2.800 gigatona ugljenika u svom gornjem metru. Međutim, trenutna stopa degradacije nosi rizik da ogromne količine ugljenika iz zemljišta budu oslobođene u atmosferu - i to do 4,81 milijardu tona CO₂ godišnje, što je približno jednako godišnjim emisijama SAD.

Deklaracija zato poziva svetske lidere da se usredsrede na pokretanje "pozitivnih prekretnica" koje mogu ubrzati prelazak na niskougljenične tehnologije i ponašanja - sprečavajući probijanje cilja Pariskog sporazuma od 1,5°C.

"Primer se može videti u naglom padu cena i brzom širenju solarne energije i skladištenja baterija", dodaje se u deklaraciji.