Leta u Evropi biće duža za 42 dana do 2100. godine: Vraćamo se u klimu od pre šest milenijuma

Komentari

Toplotni talas u Rimu - Copyright Tanjug AP/Cecilia Fabiano/LaPresse via AP

Autor: Euronews

24/11/2025

18:16

veličina teksta

Aa Aa

Evropska leta postaju sve duža i toplija, a u budućnosti bismo mogli da imamo mnogo više vrelih dana u godini, pokazala je nova studija.

Iako je takav trend odavno primećen, postojale su nedoumice o njegovom uzroku, ali sada je utvrđeno da današnji obrasci klimatskih promena podsećaju na one od pre 6.000 godina, kaže dr Selija Martin-Puertas, vodeća istraživačica sa Odeljenja za geografiju na Rojal Holovej univerzitetu.

Pogled u mulj

Za studiju, objavljenu u časopisu Nature Communications, Martin-Puertas i njen tim fokusirali su se na važan zapis o istoriji klime: mulj, jer sedimenti na dnu evropskih jezera pružaju uvid u to kako su se godišnja doba menjala tokom poslednjih 10.000 godina.

Analizirali su "pojasni temperaturni gradijent", odnosno razliku u temperaturi između Arktika i ekvatora. Taj gradijent usmerava vremenske prilike u Evropi i pokreće vetrove koji sa Atlantskog okeana stižu na kontinent.

A kako se Arktik zagreva, temperaturna razlika između Arktika i ekvatora se smanjuje, a kao rezultat, vazdušne struje se usporavaju, čime se pojačavaju i produžavaju letnji vremenski obrasci poput toplotnih talasa.

Prema rezultatima studije, za svaki pad od jedan stepen Celzijusa u pojasnom temperaturnom gradijentu, letnja sezona se produžava za oko šest dana. To bi moglo da donese dodatnih 42 letnja dana do 2100. godine ako se zagrevanje nastavi trenutnim tempom. Međutim, uz sadašnji trend zagrevanja Arktika, Evropa bi do kraja veka mogla da ima čak osam meseci letnjeg vremena.

Ovo podseća na uslove u Evropi pre oko 6.000 godina, kada je topli period trajao gotovo 200 dana, piše Euronews.

Zašto baš sada?

Iako temperaturni gradijent oduvek postoji, emisije gasova sa efektom staklene bašte ubrzavaju zagrevanje Arktika. To područje se trenutno zagreva i do četiri puta brže od globalnog proseka.

"Naši nalazi pokazuju da ovo nije samo savremeni fenomen: to je ponavljajuća karakteristika Zemljinog klimatskog sistema, ali ono što je sada drugačije jeste brzina, uzrok i intenzitet promena", kaže dr Laura Bojal, jedna od autorki studije i bivša doktorka nauka na Odeljenju za geografiju Rojal Holovej univerziteta.

Autori napominju i da na promene letnjih obrazaca utiču i drugi faktori, poput ljudski izazvanih pozitivnih i negativnih povratnih petlji.

Kako se Evropa zagrevala poslednjih godina?

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva. Gradovi su posebno pogođeni zbog efekta urbanog toplotnog ostrva, koji izaziva zadržavanje toplote u asfaltu i betonu.

Analiza objavljena ovog leta u okviru "Climate Resilience for All" obuhvatila je temperaturne podatke iz 85 gradova širom sveta za period od 2019. do 2023. godine i pokazala da se "sezone vrućine" više ne javljaju samo tokom leta.

Atina u Grčkoj imala je naročito dugu sezonu vrućina — visoke temperature trajale su od sredine maja do početka oktobra. Tirana u Albaniji zabeležila je 143 dana ekstremne toplote. Lisabon u Portugalu i Madrid u Španiji takođe su imali dugačke periode visokih temperatura — 136, odnosno 119 dana.

Ranija istraživanja takođe su pokazala da je prošle godine, u proseku, ljudski izazvano klimatsko zagrevanje donelo dodatni mesec ekstremne vrućine za oko polovinu svetske populacije.