Pripremite se za supermesec i kišu meteora Geminida: Astronomi otkrivaju kako i gde ih posmatrati

Astronomska pojava kiše meteora, odnosno zvezda padalica, koja je počela 4. decembra i trajaće do 20. decembra, biće najintenzivnija 14. decembra između 2 i 3 ujutru po srednjeevropskom vremenu, kada se i u Srbiji može videti čak i do 120 meteora na sat.

U pitanju su Geminidi, meteorski roj koji za razliku od velike većine rojeva nema kometu kao svoje matično nebesko telo, već asteroid, a u pitanju je asteroid Faeton.

Da bi se kiša meteora najbolje uočila, pogled treba da bude usmeren ka sazvažđu Blizanaca, i to u blizini zvezde Kastor, koja je i najsjajnija u ovom sazvežđu. 

"U narednim danima, između 13. i 14. decembra, očekuje nas meteorski potok Geminidi. Za razliku od većine meteorskih rojeva, Geminidi nemaju kometu kao svoje matično telo, već asteroid Faeton. Radijant, mesto odakle meteori prividno dolaze, nalazi se u sazvežđu Blizanaca, u blizini zvezde Kastor", objašnjava za Euronews Srbija Vladimir Gašić iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Da bi se meteorski potok najbolje video, potrebno je pronaći vedro nebo i prostor sa što manje svetlosnog zagađenja, predlaže Gašić. 

"Dobar izbor su planinske ili udaljene lokacije, poput Avale u Beogradu, Fruške gore ili Mramornog brda u Nišu. Meteori se prostiru po velikom delu neba i prolaze kroz vidokrug kao svetli tragovi, ali neće ostavljati bolide ili ostatke", dodaje Gašić.

Euronews

On ističe da se Geminidi razlikuju od poznatijih Perseida po tri glavna parametra: lokaciji radijanta, izvoru prašine i intenzitetu aktivnosti.

"Geminidi nisu toliko aktivni kao Perseidi ili Orionidi, ali pružaju jedinstvenu priliku za posmatranje", navodi Gašić.

Pored Geminida, decembar nam donosi i supermesec, kada je Mesec u punoj fazi i u svom perihelu, najbliže Zemlji, pa deluje posebno svetao. 

"Supermeseci se dešavaju do devet puta godišnje i obeležavaju različite periode u godini, poput žetve ili lova. Naučno, ne utiču direktno na psihu, ali mnogi ljudi osećaju uticaj na san i raspoloženje", objašnjava Gašić.

Decembar je, takođe, period najranijeg zalaska Sunca u godini, iako zvanična astronomska zima počinje 21. decembra, na zimski solsticij.

"Solsticij označava dan kada Sunce 'stoji' na nebu, što znači najkraći dan na severnoj hemisferi. Nedostatak dnevnog svetla utiče na cirkardijalni ritam, raspoloženje i pospanost", dodaje Gašić.

Astronomska zima traje do kraja februara, a dani će se postepeno produžavati od proleća, kada nastupa prolećni ekvinocij oko 23. marta.

Ove pojave, od Geminida do supermeseca i zimskog solsticija, pružaju priliku za posmatranje neba, ali i razumevanje astronomskih ciklusa koji su oblikovali ljudsku kulturu i tradiciju kroz vekove.

Kompletno gostovanje Vladimira Gašića pogledajte u video prilogu.