Evropa u opasnosti: Zagađen vazduh odnosi živote, novi propisi ciljaju spas miliona
Komentari
09/12/2025
-07:05
I pored značajnog pada zagađenja vazduha u Evropi, 182.000 Evropljana je prošle godine umrlo zbog zagađenog vazduha – smrtnih slučajeva koji su mogli da se spreče, pokazuju najnoviji podaci Evropske agencije za životnu sredinu. Tri članice Evropske unije najviše su pogođene, dok novi propisi EU obećavaju drastično čistiji vazduh do 2030. godine.
Novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuje da je između 2005. i 2023. godine prerana smrtnost usled čestica fine prašine (PM2.5) smanjena za 57 odsto.
Ipak, nesigurni nivoi zagađenja vazduha doveli su do zapanjujućih 182.000 smrtnih slučajeva u 2023. godini, piše Euronews.
I dalje je 95 odsto urbanih Evropljana izloženo nivoima zagađenja "znatno" iznad preporuka Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
Zagađenje vazduha i dalje predstavlja najveći ekološki rizik za Evropljane, prema EEA, iznad drugih faktora kao što su izloženost buci, hemikalijama ili riziku od toplotnih talasa izazvanih klimatskim promenama.
Šta su čestice fine prašine?
Često označavane kao PM2.5, čestice fine prašine su sitne čestice u vazduhu prečnika 2,5 mikrometra ili manje.
Ako se udišu, mogu izazvati ili pogoršati zdravstvene probleme poput astme, ishemijske bolesti srca i raka pluća. Novi dokazi sugerišu da visoki nivoi PM2.5 mogu izazvati i demenciju.
Euronews Srbija
Povezane vesti
PM2.5 uglavnom potiče iz ljudskih aktivnosti, kao što su emisija iz vozila, sagorevanje čvrstih goriva, osveživači vazduha i industrijski procesi, uključujući emisije iz proizvodnje. Takođe može poticati i iz "prirodnih izvora" poput šumskih požara, koji su sve češći zbog klimatskih promena.
Koja zemlja EU je najviše pogođena zagađenjem?
Prema proceni uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje, Italija je pretrpela najveći gubitak u 2023. godini sa 43.083 smrti pripisanih visokom nivou PM2.5.
To znači 100,6 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika izloženih riziku. Takođe, zabeleženo je 407.949 izgubljenih godina života (YLL), mera zdravlja koja pokazuje prosečan broj dodatnih godina koje bi ljudi statistički mogli da žive da nisu umrli zbog neke bolesti ili grupe bolesti.
Na drugom mestu je Poljska sa 25.268 smrtnih slučajeva, dok je Nemačka treća sa 21.640 smrtnih slučajeva.
Međutim, najveći relativni uticaji (YLL na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina) zabeleženi su u zemljama jugoistočne Evrope, poput Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije.
AP/Sam McNeil
Nasuprot tome, Island nije zabeležio nijednu smrt od zagađenja vazduha, dok je izveštaj pripisao samo 34 smrti Finskoj zbog dugoročne izloženosti PM2.5.
Najmanji relativni uticaji zagađenja vazduha zabeleženi su u zemljama severa i severozapada Evrope, uključujući Švedsku, Estoniju i Norvešku.
Povezane vesti
Novi propisi EU o kvalitetu vazduha
Izveštaj EEA naglašava hitnost smanjenja zagađenja vazduha, što je definisano revidiranom Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha, koja je stupila na snagu 10. decembra 2024.
Zakon smanjuje dozvoljenu godišnju granicu za PM2.5 za više od polovine, usklađujući standarde kvaliteta vazduha EU do 2030. godine sa preporukama WHO. Takođe, podržava lokalne vlasti u jačanju nadzora i modeliranja kvaliteta vazduha, kao i unapređenju njihovih planova za kvalitet vazduha.
"Svake godine zagađen vazduh izaziva oko 250.000 prerano preminulih i košta ekonomiju EU do 850 milijardi evra", rekla je prošle godine komesarka za životnu sredinu, otpornost voda i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, Džesika Rozval.
Ona je dodala da će novi propisi o kvalitetu vazduha poboljšati životni standard miliona Evropljana, dodatno zaštititi biodiverzitet i ekosisteme, dok će istovremeno podstaći ekonomiju.
Rozval je dodala da nova direktiva predstavlja "značajan korak" u tome da zagađenje postane "problem prošlosti".
Komentari (0)