Još tri godine za obuku i naoružavanje: Da li je napad Rusije na NATO 2029. realna opcija?
Komentari
04/12/2025
-14:11
Bez obzira na kraj ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, raste pritisak na Nemačku da reformiše svoju odbrambenu industriju.
Termini poput "ratne spremnosti“ korišćeni su više puta, zajedno sa pozivima da nemačka vojska (Bundesver) postane konvencionalno najjača vojska u Evropi, nešto što je do pre nekoliko godina bilo gotovo nezamislivo.
Ruski maksimalistički zahtevi u ratu protiv Ukrajine, u kombinaciji sa postepenim povlačenjem američke podrške NATO-u, služe kao stalni poziv na buđenje za Evropljane, koji su sve više primorani da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Da bi što pre postala sposobna za odbranu – a samim tim i sposobna za rat, nemačka vlada planira da poveća vojni budžet na skoro 153 milijarde evra do 2029. godine.
Godina 2029. se često navodi kao referentna tačka. Do tada bi izdaci za odbranu trebalo da dostignu oko 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a očekuje se da će Bundesver biti "spreman za rat“, jer bi potencijalni ruski napad na teritoriju NATO-a mogao da se dogodi otprilike u to vreme.
Florian Gaertner / imago stock&people / Profimedia
Na seriji događaja "Zeitenwende on Tour“ koju je krajem novembra organizovala Minhenska bezbednosna konferencija , generalni inspektor Bundesvera, Кarsten Brojer, rekao je da "godina nije jednostavno izmišljena“, već je zasnovana na "rigoroznoj analizi“.
"To ne znači da će Rusija definitivno napasti, ali će biti u poziciji da to učini.“
Povezane vesti
Zašto 2029. godina?
Upozorenje da bi Rusija mogla da pokrene napad 2029. godine proizilazi iz izveštaja Zajedničke procene pretnji NATO-a iz 2023. godine, koji je sugerisao da bi Rusija u roku od tri do pet godina mogla biti u poziciji da vodi rat velikih razmera.
Istraživanje nemačkog javnog servisa WDR pokazuje da je u proceni korišćeno izviđačko satelitsko informisanje kako bi se pratile trenutne aktivnosti Rusije, uključujući proizvodnju i regrutovanje, oslanjajući se isključivo na obaveštajne podatke.
U izveštaju iz 2023. godine zaključeno je da Rusija može da okupi vojsku od 1,5 miliona vojnika, potpuno opremljenih, u roku od pet godina - do 2028. - i da izvrši takav napad, objasnio je stručnjak za bezbednost profesor dr Кarlo Masala u nedavno objavljenom podkastu.
"Ministar odbrane Boris Pistorijus i generalni inspektor Bundesvera Кarsten Brojer objavili su izveštaj 2024. godine“, rekao je Masala, dodajući da očigledno nisu želeli da uznemire javnost „direktnim govorenjem o 2028. u 2024. godini“.
I Bundesver i Savezna obaveštajna služba (BND) su brzo shvatili da je korišćena starija analiza. Međutim, nije izvršena nikakva ispravka. Prema WDR-u, Ministarstvo odbrane je interno odlučilo da u budućnosti "pažljivije formuliše izjavu“ i da umesto toga koristi opštiji termin "do kraja decenije“.
Malo razmena između Nemačke i SAD
Sjedinjene Američke Države imaju najveću vojsku na svetu. To je prvenstveno zbog njihovog ogromnog budžeta, napredne tehnologije i veličine njihove mornarice i vazduhoplovstva. Iako postoje i druge zemlje koje imaju više vojnika, SAD ih nadmašuju svojim globalnim uticajem i visokim izdacima za odbranu.
AP/Mindaugas Kulbis
Do sada se Nemačka oslanjala na postojeće transatlantsko prijateljstvo i svetski poredak. U intervjuu za "The Atlantic“, dr Кristijan Frojding, načelnik Generalštaba nemačke vojske, rekao je da je ranije mogao da kontaktira američke odbrambene zvaničnike "dan i noć“, ali da je razmena sada "prekinuta, zaista prekinuta“.
Povezane vesti
Da bi razumeo američke stavove, Frojding je objasnio da se sada oslanja na nemačku ambasadu u Vašingtonu, gde "postoji neko ko pokušava da pronađe nekoga u Pentagonu“.
Iz perspektive nemačkih stručnjaka za bezbednost u Bundesveru, opadanje podrške SAD dolazi u najgorem mogućem trenutku: dok svakodnevno prate kretanje ruskih trupa i procenjuju da li bi Putin mogao rizikovati da napadne zemlju NATO-a pre kraja decenije, rastu sumnje u to da li bi američki predsednik stao u odbranu Evrope.
Tek nedavno je američki ambasador pri NATO-u rekao da bi voleo da Nemačka u budućnosti preuzme vodeću ulogu u NATO-u od SAD. Stručnjaci ovo vide kao dodatni znak da bi se Vašington mogao povući iz alijanse na duži rok.
Povezane vesti
Naoružavanje i popunjavanje Bundesvera
Da bi se odvratio potencijalni ruski napad na teritoriju NATO-a, Bundesver mora biti "spreman za borbu“ do 2029. godine. To znači da snage treba značajno ojačati i modernizovati, kako u pogledu ljudstva, tako i opreme.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
Bundesver trenutno ima između 181.000 i 182.000 aktivnih vojnika, a zvanično se očekuje da će taj broj porasti na približno 203.000.
Da bi se to postiglo, vlada kancelara Fridriha Merca ponovo je uvela dobrovoljnu vojnu službu. Mladići i devojke rođeni 2008. godine ili kasnije dobijaju pismo od Bundesvera kojim se pozivaju da se registruju, iako su samo muškarci dužni da odgovore.
Iako će vraćena vojna služba u početku ostati dobrovoljna, definisani su jasni ciljevi za povećanje broja osoblja Bundesvera. Ukoliko se ovaj broj ne dostigne, Bundestag može odlučiti da vojna služba postane obavezna.
Komentari (0)