Cene hrane u Evropi: Srbija jeftinija od proseka, a gde su namirnice najskuplje?

Iako su cene hrane u pojedinim zemljama niže nego u proseku EU, domaćinstva u tim zemljama često izdvajaju veći deo budžeta za hranu. Hrana je jedan od najvećih troškova domaćinstava u Evropi i u proseku čini oko 11,9 odsto ukupne potrošnje u EU, dok u zemljama poput Rumunije taj udeo dostiže i 20 odsto.

Cene hrane se znatno razlikuju širom Evrope. Indeks nivoa cena hrane Eurostata pruža dobru osnovu za poređenje. Ako se prosečna potrošačka korpa hrane u EU postavi na 100 evra, indeks pokazuje koliko bi ista korpa koštala u svakoj zemlji.

Vrednost iznad 100 znači da je zemlja skuplja od evropskog proseka, dok vrednost ispod 100 ukazuje na niže cene.

Prema podacima Eurostata, Severna Makedonija je 2024. godine bila najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 evropskih država. Standardna korpa hrane tamo je koštala 73 evra, što je 27 odsto manje od proseka EU.

Švajcarska je najskuplja, sa cenama hrane koje su za 61,1 odsto više od proseka EU. Ista korpa tamo košta 161,1 evro.

Severna Makedonija je zemlja kandidat za članstvo u EU – još nije članica, ali ima aktivne trgovinske sporazume sa Unijom – dok Švajcarska nije deo EEP-a, već se oslanja na mrežu bilateralnih sporazuma sa EU.

U okviru EU, Rumunija (74,6 evra) ima najniži nivo cena hrane, dok je Luksemburg (125,7 evra) najskuplji. Hrana je u Rumuniji za 25,4 odsto jeftinija, a u Luksemburgu za 25,7 odsto skuplja u odnosu na prosek EU.

Posle Švajcarske, još dve zemlje Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) čine tri najskuplje: Island (146,3 evra) i Norveška (130,6 evra).

Zemlje EFTA nisu članice EU, ali sa Unijom sarađuju uglavnom u oblasti trgovine i pristupa tržištu, zadržavajući veću nacionalnu kontrolu nad zakonima, granicama i politikama.

Rasid Necati Aslim / AFP / Profimedia

Cene hrane su najmanje 10 odsto više od proseka EU i u Danskoj (119,3 evra), Irskoj (111,9), Francuskoj (111,5), Austriji (110,9) i Malti (110,9).

Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan u celini imaju najniže cene hrane.

Pored Severne Makedonije i Rumunije, Turska (75,7 evra), Bosna i Hercegovina (82,5), Crna Gora (82,6) i Bugarska (87,1) znatno su ispod proseka EU.

Srbija (95,7 evra) i Albanija (98,7) takođe su jeftinije od evropskog proseka.

Među "velikom četvorkom" EU, cene hrane su iznad proseka u Italiji (104) i Nemačkoj (102,9), dok je Španija (94,6) za 5,4 odsto jeftinija od proseka EU.

Većina zemalja Centralne, kao i nekoliko istočnoevropskih država, i dalje su ispod ili blizu proseka EU, uključujući Slovačku, Poljsku, Češku i Mađarsku.

Zapadna Evropa uglavnom beleži više cene hrane, dok su nordijske zemlje među najskupljima u Evropi.

Razlike u cenama i njihov značaj za domaćinstva

Ilarija Benedeti, vanredna profesorka sa Univerziteta u Tušiji, ističe da strukturni faktori poput troškova proizvodnje, integracije lanaca snabdevanja i izloženosti globalnim šokovima imaju ključnu ulogu u ovim razlikama.

"Manje i veoma otvorene ekonomije - često sa valutama sklonim jačim oscilacijama - doživele su snažniji prenos rasta cena energije i poljoprivrednih inputa tokom pandemije i sukoba Rusije i Ukrajine", rekla je ona za Euronews.

Benedeti naglašava da su ove razlike važne jer njihov efekat zavisi od toga koliki deo budžeta domaćinstva moraju da izdvoje za hranu.

Alejandro MartíNez VéLez / Zuma Press / Profimedia

U nekoliko zemalja Istočne i Jugoistočne Evrope, hrana čini više od 20 odsto potrošnje domaćinstava, dok je u zemljama sa višim prihodima taj udeo obično ispod 12 odsto.

"Kao rezultat toga, isto povećanje cena ima mnogo teže posledice tamo gde su prihodi niži", dodala je ona.

Troškovi rada i zarade

"Najvažniji razlog su razlike u prihodima i platama", rekao je Alan Metjuz, profesor sa Triniti koledža u Dablinu, za Euronews Business.

Zemlje sa višim prosečnim zaradama, poput Danske i Švajcarske, imaju i više cene hrane, jer se veći troškovi rada u poljoprivredi, preradi i maloprodaji prenose na potrošače.

"Razlike u oporezivanju, posebno u PDV-u na prehrambene proizvode, takođe objašnjavaju deo razlika", dodao je on.

Neke zemlje imaju nižu ili čak nultu stopu PDV-a na hranu, poput Irske, dok je u drugima, kao što je Danska, hrana oporezovana standardnom stopom PDV-a. Metjuz je ukazao i na to da na cene hrane utiču potrošačke navike.

Na primer, potrošači u severnoj i zapadnoj Evropi mogu kupovati veći udeo organske ili premijum hrane, ili davati prednost brendiranim proizvodima u odnosu na robne marke trgovinskih lanaca.

Posledice po sigurnost snabdevanja hranom

Jeremijaš Mate Balog, vanredni profesor sa Univerziteta Korvinus u Budimpešti, naveo je da ove razlike u cenama imaju posledice po bezbednost hrane, posebno kada se posmatraju zajedno sa raspoloživim prihodima.

"Dok zemlje sa visokim prihodima mogu da apsorbuju visoke nivoe cena, domaćinstva sa nižim primanjima u Centralnoj i Istočnoj Evropi suočavaju se sa nesrazmerno većim teretom, čak i ako su nominalne cene hrane niže", rekao je on za Euronews.

Eurostatov indeks nivoa cena ne uzima u obzir prihode domaćinstava, pa ovi nivoi nisu prilagođeni pristupačnosti. Na primer, iako je hrana skupa u Danskoj, ljudi tamo imaju veće raspoložive prihode, pa mogu da kupe više hleba.