RAT U UKRAJINI Ukrajinska policija: Ruska zastava se vijorila iznad Kijeva
Komentari
20/12/2025
-09:03
Rat u Ukrajini traje 1.396 dana. Sedam ljudi je poginulo, a 15 je povređeno u ruskom raketnom napadu na lučku infrastrukturu Odeske oblasti, dok spasilačke ekipe iz 12 regiona Ukrajine rade u otežanim uslovima zbog tekuće vazdušne uzbune. Američki državni sekretar Marko Rubio naglašava da eskalacija nije očekivana i ističe napredak u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, dok francuski predsednik Emanuel Makron potvrđuje dugoročnu evropsku podršku Ukrajini, ocenjujući je kao stratešku investiciju u bezbednost i stabilnost kontinenta.
Ključni događaji
- Dmitrijev pozvao Merca i Fon der Lajen da podnesu ostavke
- Putin: Kijev do sad nije pokazao spremnost na teritorijalne ustupke i mir
- Fico: Slovačka odbacuje dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine
- Zelenski: Ukrajina zna gde će rakete Orešnik biti raspoređen u Belorusiji
- Makron: EU obezbedila dugoročnu podršku Ukrajini
Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu
Dešavanja o ratu u Ukrajini pratite u našem blogu uživo:
21.11 Lavrov o sankcijama Rusiji: Za svaku akciju postoji reakcija
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio je danas, komentarišući uvođenje sankcija zapadnih zemalja protiv Rusije, da "za svaku akciju postoji reakcija".
"Život je tokom vekova dokazao da za svaku akciju postoji reakcija", rekao je Lavrov tokom plenarne sednice ministarskog sastanka Foruma za partnerstvo Rusija-Afrika, prenosi Izvestija.
On je naglasio da Rusija preferira da se fokusira na koordinaciju radnih i efikasnih mehanizama koji će pomoći u obezbeđivanju trgovinskih i ekonomskih veza i učiniti ih nezavisnim od onih koji "krše sve principe međunarodnog prava" i "pribegavaju ucenama i pritisku".
Dan ranije, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je objavio da su učesnici samita Evropske unije (EU) odlučili da produže antiruske sankcije za šest meseci. Prema njegovim rečima, samit EU je odlučio da naloži Evropskoj komisiji (EK) da nastavi rad na "reparacionom kreditu" Kijevu koristeći zamrznutu rusku imovinu.
Tanjug/AP/Mayar Mokhtar
18.50 U ukrajinskom napadu dronom u Hersonskoj oblasti poginula službenica izborne komisije
Povezane vesti
Službenica Hersonske oblasne izborne komisije Olena Morkva (35) poginula je u napadu dronom ukrajinskih oružanih snaga, u aktu očiglednog terorizma, rekao je portparol guvernera Hersonske oblasti.
"Operateri ukrajinskog borbenog drona koji su ga koristili da ubiju zaposlenu u Hersonskoj izbornoj komisiji Olenu Morkvu počinili su pravi teroristički čin. Olenina smrt je nenadoknadiv gubitak za ceo izborni sistem Hersonske oblasti", rekao je portparol za RIA novosti.
18.49 Ukrajinska policija: Ruska zastava se vijorila iznad Kijeva
Video snimak na kojem je dron sa ruskom zastavom viđen iznad Kijeva, koji je danas postao viralan na mrežama, nije bio lažna informacija, saopštila je ukrajinska policija. Iako je prvobitno objavljeno da je reč o lažnom snimku, nakon dodatnih provera, policija je saopštila da je snimak stvaran.
Kako je u izjavi za ukrajinski RBK objasnila portparolka Nacionalne policije Ukrajine Julija Hirdvilis, "nakon dodatne provere ustanovljeno je da je neidentifikovani dron zaista bio iznad Kijeva'', kao i da se ''detalji događaja još utvrđuju".
U početku, policija Kijeva je tvrdila da su snimci sa dronom sa ruskom zastavom iznad glavnog grada Ukrajine bili lažni.
18.16 Zelenski: Ukrajina je prenela SAD svoje stavove o teritorijama, Zaporožju i obnovi
Povezane vesti
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Ukrajina predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država tokom razgovora u Majamiju prenela svoje stavove o pitanjima teritorija, statusa nuklearne elektrane Zaporožje i finansiranju obnove, kao i da sada čeka rezultate razgovora o ovim pitanjima između SAD i Rusije.
"Najteža pitanja su bila i ostaju - teritorija Ukrajine i nuklearna elektrana Zaporožje. Treće pitanje je novac za restauraciju. Postoji još nekoliko tehničkih pitanja u vezi sa bezbednosnim garancijama, formatom praćenja. To je ako govorimo o planu od 20 tačaka. Ovde pitanje nije u tačkama preseka, već u činjenici da smo danas, u ovom trenutku, u ovom času, preneli našu viziju SAD. Oni će komunicirati sa Rusijom, a mi čekamo odgovor", rekao je Zelenski novinarima, prenosi Ukrinform.
Prema njegovim rečima, ukrajinska strana je prenela SAD svoje stavove i o drugim dokumentima, posebno onima koji se odnose na obnovu i bezbednosne garancije, a ukrajinska delegacija očekuje da dobije odgovor od američkih predstavnika na mirovnim pregovorima na Floridi.
"Mir je bolji od rata, ali ne po svaku cenu, jer smo već platili visoku cenu. Ono što nam je važno jeste pravedan, trajan mir, onaj koji ne može biti narušen još jednim hirom (ruskog predsednika Vladimira) Putina ili bilo koje druge Putinovske ličnosti. Izuzetno je važno imati jaku bezbednost", istakao je Zelenski u objavi na platformi X.
Tanjug AP/Robin van Lonkhuijsen/Pool Photo via AP
17.04 Rute: Rusija spremna na velike žrtve, Ukrajina ključna za bezbednost Evrope
Generalni sekretar NATO Mark Rute upozorio je da Rusija predstavlja dugoročnu bezbednosnu pretnju Evropi i da je ključno da Ukrajina ostane vojno snažna kako bi se sprečila šira destabilizacija kontinenta.
U intervjuu za belgijski list De Morgen, Rute je rekao da je Moskva spremna da podnese ogromne ljudske gubitke radi minimalnih teritorijalnih dobitaka, navodeći da je Rusija, prema njegovim rečima, ove godine osvojila manje od jedan odsto dodatne teritorije u Ukrajini, dok mesečno gubi oko 25.000 vojnika.
Tanjug/AP/Michael Kappeler
On je istakao da Rusija oko 40 odsto državnog budžeta izdvaja za odbranu, što iznosi približno 200 milijardi dolara godišnje, ocenivši da takav nivo potrošnje omogućava Moskvi da nabavlja više naoružanja nego evropske zemlje u okviru svojih ekonomskih mogućnosti.
16.57 Zelenski: SAD predložile direktne pregovore američkih, ruskih i ukrajinskih pregovarača
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da su Sjedinjene Američke Države predložile direktne pregovore u kojima bi učestvovali američki, ruski i ukrajinski pregovarači, sa mogućim učešćem i evropskih država, prenosi Ukrajinska pravda.
Sjedinjene Države su nam rekle da će imati poseban sastanak s ruskim predstavnicima. Predložili su format Ukrajina – Sjedinjene Države – Rusija, a pošto su prisutni i predstavnici Evrope, moguće je i njihovo uključivanje, objasnio je Zelenski. Videćemo da li ishod američko-ukrajinskih razgovora može da ima pozitivne efekte ili ne i onda ćemo odatle krenuti u razmišljanju da li bi zajednički sastanak imao smisla, rekao je Zelenski.
15.18 Zelenski: Završena prva runda razgovora ukrajinske i američke delegacije u SAD
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je u Sjedinjenim Američkim Državama već završen prvi krug razgovora između ukrajinske i američke delegacije i da očekuje izveštaj šefa ukrajinske delegacije Rustema Umerova uoči naredne runde pregovora. Zelenski je to rekao tokom zajedničkog obraćanja medijima sa premijerom Portugala Luisom Montenegrom, prenosi Ukrinform. "Naš tim će me kontaktirati, tako smo se dogovorili, i izneti mi rezultate prvog bloka dijaloga, nakon čega ćemo razumeti kako da nastavimo", rekao je Zelenski.
Tanjug/AP/Omar Havana
15.10 Zelenski: Izbori neće biti održani na okupiranim teritorijama
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski danas je izjavio da izbori neće biti održani na ukrajinskim teritorijama koje je Rusija privremeno okupirala, prenosi agencija Ukrinform. Zelenski je to izjavio tokom razgovora sa portugalskim premijerom Luisom Montenegrom i predstavnicima medija u Kijevu. “Izbori ne mogu da budu održani na teritorijama koje Ukrajina ne kontroliše jer su privremeno okupirane. Jasno je kako bi takvi izbori bili održani, onako kako Rusija to uvek radi - najpre saopšti rezultate izbora, čak i internih, pa tek onda prebroji glasove”, naveo je predsednik Ukrajine. Prema njegovim rečima, kada se radi o sledećim izborima u Ukrajini, treba govoriti o dve stvari: bezbednosti i donošenju zakona o njihovom održavanju, prenosi Ukrinform.
14.20 Ukrinform: Grčka 35. zemlja potpisnica konvencije o Međunarodnoj komisiji za odštete
Grčka je 35. zemlja koja je potpisala konvenciju o formiranju Međunarodne komisije za kompenzaciju koja će razmatrati zahteve za naknadu štete nastale ruskom agresijom na Ukrajinu, preneli su danas ukrajinski mediji. Dokument je u Strazburu potpisao stalni predstavnik Grčke u Savetu Evrope, Nikolas Sigalas, prenela je agencija Ukrinform, pozivajući se na pres službu SE. Kako je naglasio generalni sekretar SE Alen Berse, Međunarodna komisija za ispitivanje zahteva za kompenzaciju predstavlja pravdu i nadu za desetine hiljada žrtava u Ukrajini.
13.50 Ukrajina i Portugal dogovorili proizvodnju dronova, Montenegro u poseti Kijevu
Ukrajina i Portugal postigli su danas dogovor o zajedničkoj proizvodnji pomorskih dronova, izjavio je savetnik ukrajinskog predsednika Oleksandr Kamišin, dok je portugalski premijer Luis Montenegro istovremeno u poseti Ukrajini uz poruku da je toj zemlji finansijska pomoć neophodna i da ta potreba ne sme biti zanemarena. "Dokazali smo da naši bespilotni površinski brodovi (USV) savršeno funkcionišu protiv ruskih ratnih brodova i podmornica. Sada će pomagati Portugalu u odbrani Evrope sa mora", naveo je Kamišin na društvenoj mreži Iks, preneo je Rojters.
13.42 Ukrajina tvrdi da je u Rusiji dignut u vazduh gasovod "Centralna Azija - Centar"
U Volgogradskoj oblasti Rusije, glavni gasovod "Centralna Azija - Centar" dignut je u vazduh, preneo je danas Ukrinform, pozivajući se na izvor u Glavnoj obaveštajnoj upravi Ministarstva odbrane Ukrajine. Prema izvoru, u petak se dogodilo još jedno "misteriozno sleganje tla" u Volgogradskoj oblasti, usled čega je gasovod "Centralna Azija - Centar" otkazao. "Prema tradicionalnoj verziji za Rusku Federaciju, višekilometarska sovjetska cev, koja je godinama transportovala gas iz Turkmenistana, Uzbekistana i Kazahstana, nije mogla da izdrži silu gravitacije. Posebno u blizini naselja Romanovka u Volgogradskoj oblast. Pravi razlog iznenadnog geološkog incidenta može se videti na ekskluzivnim fotografijama koje su dobili naši specijalni dopisnici", saopštila je Glavna obaveštajna uprava.
13.30 Orban: Da bi se novac dat Ukrajini ikad vratio, Rusija bi morala biti poražena
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da je otplata zajma od 90 milijardi evra Ukrajini vezana za vojnu pobedu, a ne za ekonomski rast. Orban je rekao da su, prvi put u istoriji Evropske unije, 24 države članice zajednički odobrile ratni zajam zemlji van Unije i da to nije tehnički detalj, već kvalitativni pomak. "Logika zajma je jasna. Ko god pozajmi novac, želi ga nazad. U ovom slučaju, otplata nije vezana za ekonomski rast ili stabilizaciju, već za vojnu pobedu. Da bi se ovaj novac ikada vratio, Rusija bi morala biti poražena", rekao je Orban u objavi na društvenoj mreži Iks. Kako je ocenio, to nije logika mira, već logika rata.
13.20 Dopisnik BBC: Putinov odgovor na moje pitanje o ratu - maslinova grančica Evropi?
Dopisnik BBC iz Moskve Stiv Rozenberg rekao je danas da je odgovor predsednika Rusije Vladimira Putina na njegovo pitanje tokom redovnog godišnjeg obraćanja u Moskvi moguće protumačiti kao ponuđenu maslinovu grančicu, simbol mira. "Moje pitanje je o budućnosti Rusije. Kakvu budućnost planirate za svoju zemlju i svoj narod?", rekao je Rozenberg u petak dodavši u današnjem tekstu objavljenom na BBC da je tom prilikom osećao veliku odgovornost i da nije želeo da "zabrlja". Kako kaže, dok je Putina pitao da li će Rusija ubrzati lov na neprijatelje kod kuće i u inostranstvu, ruski predsednik je hvatao beleške, a potom prokomentarisao ruski zakon o stranim agentima. "Mi ga nismo izmislili. Ovaj zakon o stranim agentima usvojen je u nizu zapadnih zemalja, uključujući i Ameriku, 1930-ih. I svi ovi zakoni, uključujući i američki, mnogo su stroži", preneo je BBC reči predsednika Rusije. Rozenberg je dodao da mu je mikrofon oduzet nakon što je uspeo da završi svoje pitanje i da se moderator umešao svojim pitanjem.
13.00 Guler: Turska će pojačati zaštitu kritičnih objekata u Crnom moru
Turska preduzima dodatne mere radi zaštite kritičnih nadvodnih i podvodnih objekata u Crnom moru, nakon incidenata u kojima su učestvovale bespilotne letelice, izjavio je ministar odbrane zemlje Jašar Guler. Ranije je Ministarstvo odbrane Turske saopštilo da je lovac F-16 oborio bespilotnu letelicu, za koju se pretpostavlja da je bila van kontrole, u turskom vazdušnom prostoru iznad Crnog mora, preneo je Star. Identitet letelice nije saopšten. Guler je istakao da je rat između Rusije i Ukrajine i dalje "osetljivo pitanje" po regionalnu bezbednost i stabilnost u Crnom moru.
12.30 Kuleba: Jutros ponovo napadnuta luka Pivdeni u Ukrajini, pogođeni tenkovi
Ruska vojska napala je jutros infrastrukturu luke Pivdeni, koja se nalazi u Odeskoj oblasti, poginulo je osmoro, povređeno 30 ljudi, a pogođeni su i tenkovi, saopštio je zamenik premijera za obnovu Ukrajine, ministar zajednice i teritorijalnog razvoja Oleksij Kuleba. "Noću je neprijatelj izveo balistički napad na luku u Odesi. Do sada je broj poginulih, nažalost, porastao na osam, oko 30 ljudi je povređeno. Granatiranje ne prestaje. Posle osam ujutru zabeležen je još jedan napad na luku Pivdeni i bilo je pogodaka tenkova. Medicinske, spasilačke, pirotehničke službe rade na terenu, uključene su sve neophodne ekipe za vanredne situacije", rekao je Kuleba u objavi na Telegramu, prenosi Ukrinform.
11.32 Ukrajina tvrdi da su njeni dronovi pogodili dva ruska Su-27 na Krimu
Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je danas da su dronovi dugog dometa Centra za specijalne operacije "alfa" pogodili dva aviona Su-27 na ruskom vojnom aerodromu Belbek na Krimu. "Jedan od aviona bio je na rulnoj stazi sa punom municijom i bio je spreman za borbeni let. Uništen je. Procenjena vrednost oba aviona je oko 70 miliona američkih dolara", objavila je SBU na Telegramu. Pored toga, potvrđeno je da je pogođen kontrolni toranj, što bi moglo da otežava organizaciju i kontrolu letova na aerodromu.
10.10 Direktor Zaporoške nuklearne elektrane upozorio na scenario sličan Černobilju
Direktor Zaporoške nuklearne elektrane Jurij Černičuk upozorio je danas na opasnost od scenarija sličnog Černobilju u slučaju napada na elektranu. "Dogodile su se dve ozbiljne nesreće u istoriji nuklearne energetike - 1986. godine u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani i 2011. godine u Fukušimi. Ako se dovoljno potrudimo, u najgorem slučaju, mogli bismo dovesti do sličnih posledica", rekao je Černičuk, prenosi RIA Novosti. Kako je naveo, granatiranje Zaporoške nuklearne elektrane koje bi sprovele ukrajinske oružane snage moglo bi dovesti do posledica uporedivih sa tragedijom u Černobilju.
09.47 U SAD završen sastanak ukrajinske delegacije sa američkim i evropskim predstavnicima
Ukrajinska pregovaračka delegacija završila je sastanak sa američkim i evropskim partnerima, saopštio je sinoć sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i bezbednost Rustem Umerov, koji predvodi tim Ukrajine. On je napomenuo da je obavestio predsednika Volodimira Zelenskog o rezultatima sastanka. "Dogovorili smo se sa našim američkim partnerima o daljim koracima i nastavku zajedničkog rada u bliskoj budućnosti", napisao je Umerov na platformi X.
09.02 Odeska oblast: 8 ljudi poginulo, 27 povređeno u ruskom napadu na lučku infrastrukturu
Osam ljudi je poginulo, a 1275 je povređeno u ruskom raketnom napadu na lučku infrastrukturu Odeske oblasti, saopštio je načelnik oblasne vojne uprave (OVA) Oleg Kiper, prenosi Ukrinform. "Neprijatelj je sinoć ponovo masovno napao objekat lučke infrastrukture u Odeskoj oblasti balističkim raketama. Kao rezultat udara, zapalili su se kamioni na parkingu. Prema preliminarnim informacijama, sedam ljudi je poginulo. Petnaest je povređeno i hospitalizovano", navodi se u objavi.
Tanjug AP/Ukrainian Emergency Service via AP
08.30 Tusk: Ponekad u Poljskoj imamo osećaj da ne cene svi Ukrajinci naše napore
Poljski premijer Donald Tusk rekao je da se Ukrajina danas bori na frontu za slobodu, a Poljska je podržava na svaki mogući način. Takođe je napomenuo da su, uprkos teškoj zajedničkoj istoriji, Ukrajina i Poljska saveznice. "Poljaci i Ukrajinci moraju jedni drugima pokazati maksimalno razumevanje i strpljenje. Neki Poljaci smatraju da njihovi napori nisu uvek u potpunosti cenjeni, dok neki Ukrajinci osećaju slabljenje proukrajinskog raspoloženja u Poljskoj. Imamo mnogo toga da objasnimo jedni drugima, uključujući i ono iz prošlosti", rekao je Tusk.
08.00 Ukrajina tvrdi da je pogodila ruski ratni brod i naftnu platformu u Kaspijskom moru
Ukrajinska vojska tvrdi da je pogodila ruski ratni brod i platformu za bušenje u Kaspijskom moru koja pripada kompaniji Lukoil. Prema izveštaju Generalštaba Oružanih snaga Ukrajinena Fejsbuku u noći 19. decembra, Odbrambene snage su uspešno pogodile ruski ratni brod projekta 22460 "Ohotnik". On je patrolirao u Kaspijskom moru u blizini platforme za proizvodnju nafte i gasa. Nekoliko ukrajinskih dronova pogodilo je brod, a obim štete se utvrđuje, prenosi Ukrinform.
06.45 Rubio: SAD nisu zabrinute zbog eskalacije s Rusijom u vezi sa Venecuelom
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Sjedinjene Američke Države nisu zabrinute zbog mogućnosti eskalacije odnosa s Rusijom u vezi sa Venecuelom, dok administracija predsednika SAD Donalda Trampa pojačava vojnu prisutnost u Karipskom moru.
"Nemamo zabrinutosti u vezi sa bilo kakvom eskalacijom. Oduvek smo očekivali da Rusija pruži retoričku podršku Madurovom režimu... (ali) to nije faktor u načinu na koji razmatramo celu situaciju", rekao je Rubio, prenosi Rojters.
Tanjug AP/Nathan Howard
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u četvrtak saopštilo da se nada da Trampova administracija neće napraviti fatalnu grešku u vezi sa Venecuelom, izrazivši zabrinutost zbog odluka SAD koje ugrožavaju međunarodni pomorski saobraćaj.
Venecuela i Rusija imaju bliske veze, a u nedavnom strateškom dokumentu administracije američkog predsednika Donalda Trampa navedeno je da će SAD ponovo uspostaviti dominaciju na zapadnoj hemisferi, tvrdeći da bi SAD trebalo da ožive Monroovu doktrinu iz 19. veka, koja je proglasila zapadnu hemisferu za zonu uticaja Vašingtona.
Tanjug AP/Evan Vucci
Trampova administracija je uputila hiljade vojnika u ovaj region, zajedno sa nosačem aviona, ratnim brodovima i borbenim avionima. Tramp je više puta izjavio da će "uskoro" uslediti kopneni napadi u Venecueli. Rusija je već godinama važan politički saveznik Venecuele, obezbeđujući joj podršku u međunarodnim forumima, kao i ekonomske i vojne resurse. SAD su, s druge strane, uvele sankcije Venecueli zbog optužbi za kršenje ljudskih prava i zloupotrebu vlasti i podržavaju opoziciju u zemlji.
6.25 Umerov: Ukrajinska delegacija u SAD će održati bezbednosne konsultacije
Ukrajinska delegacija, koju predvodi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov, održaće još jednu rundu pregovora u Sjedinjenim Američkim Državama.
"U Sjedinjenim Američkim Državama, general-potpukovnik Andrej Gnatov i ja započinjemo još jednu rundu konsultacija sa američkom stranom", napisao je on na platformi X, prenosi Ukrinform. Prema njegovim rečima, na poziv američke strane, u ovaj format će biti uključeni i evropski partneri.
"Delujemo jasno u skladu sa prioritetima koje je postavio predsednik Volodimir Zelenski - bezbednost Ukrajine mora biti garantovana pouzdano i dugoročno", naglasio je sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu.
6.05 Rubio: Postignut napredak u pregovorima o Ukrajini, ostalo još mnogo toga da se uradi
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je postignut napredak u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini, ali da je ostalo još mnogo toga da se uradi.
Tanjug AP/Terry Renna
"Pred nama je put koji treba da pređemo", rekao je Rubio na brifingu za novinare, prenosi Reuters.
On je istakao da pregovori o mirovnom rešenju "nisu nametanje sporazuma bilo kome". Rubio je dodao da su poslednja pitanja "uvek najteža".
Komentari (0)