Suštinski pregovori o ratu u Ukrajini još daleko: Da li je Evropa konačno obezbedila mesto za stolom?
Komentari19/12/2025
-21:15
Ruski predsednik Vladimir Putin održao je godišnju konferenciju za medije. To je uvek maratonski događaj na kom odgovara na pitanja gledalaca i stranih medija. Teme su varirale od cene ribe do postojanja vanzemaljaca, ali glavna je bila rat u Ukrajini, kako ga u Moskvi zovu "specijalna vojna operacija". Ovaj maraton je sa uobičajenog četvrtka, odložen za petak, kako bi, veruje se, Putin prvo saznao šta su evropski lideri dogovorili u vezi sa zamrznutom ruskom imovinom. U Briselu konsenzusa nije bilo, već kompromisa. Ukrajina će se finansirati ne od ruskih sredstava, već od zajma od 90 milijardi evra.
Putin je lidere Unije nazvao "pljačkašima", rekao je da je spreman na pregovore, ali i navodio šta će još Rusija osvojiti u decembru. Ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nazvao je "talentovanim umetnikom", a navode o ruskom napadu na Evropu ocenio je kao besmislicu.
"Nova strategija nacionalne bezbednosti SAD ne smatra Rusiju protivnikom ili metom, ali generalni sekretar NATO se sprema za rat sa nama. Šta je to? Da li znate da čitate? Kako možete pripremiti NATO za rat sa Rusijom ako nas glavna članica NATO ne smatra neprijateljem", rekao je Putin.
Govoreći u emisiji Euronews Svet, bivša ambasadorka Dragana Filipović kaže da smatra da je sve još daleko od suštinskih pregovora i da je ovo i dalje "pozicioniranje glavnih aktera u pregovorima".
"Imamo vrlo različite interese SAD i EU kada se radi o pregovorima i interesu prema Ukrajini i prema samoj bezbednosti. Za Evropu, Rusija jeste pretnja, dok za SAD nije. I Uniji, i Rusiji i Amerikancima se žuri da bi se postigao neki mirovni sporazum, da bi moglo da se krene dalje. Zašto? Evropa je na neki način finansijski iscrpljena, ona na de facto finansira rat u Ukrajini. Ukrajini je sad bili potrebno 134 milijarde, a uspeli su da obezbede 90. I to je zajam koji će možda Ukrajina da vraća ako Rusi pristanu na reparacije. To je sve maglovito, ali Evropi se žuri jer ona svoju vojnu bezbednost ne bazira više na kišobranu SAD i situacija sa Ukrajinom je zatekla i pokazala da mora sama sebe da obezbedi", rekla je ona.
Kako je dodala, Rusima se žuri Rusima se žuri takođe, ali ne pristaje na mir po svaku cenu.
"Oni zaista gube ogromne ljudske žrtve i Putin nije objavio punu mobilizaciju, ovo su sve neki dobrovoljni ili ugovorni momenti, ali s druge strane ekonomija sve više trpi tako da to nije pitanje koliko oni mogu da izdrže. Oni mogu da izdrže, ali će se to osetiti", navela je Filipović.
Povezane vesti
Govoreći o poziciji Evrope, Filipović ističe da Evropa izolujući Rusiju i uvodeći 19 paketa sankcija prema Rusiji, nije samo izolovala Rusiju nego je i svoju poziciju otežala u tim budućim mirovnim pregovorima.
"S druge strane, Evropa se našla potpuno zaobiđena od strane Trampa, on je to prosto smatrao da će to na relaciji Vašington-Moskva da reše", rekla je ona.
Kako je dodala Putin se ne obazire lično mnogo na Evropu.
"Njemu je sigurno bažno da će ta sredstva ostati zamrznuta, da neće biti korišćena, mislim da je on vrlo jasan i u prethodnim izjavama. On podiže ulog, govori da bi dobio maksimum, on ne pristaje na mnogo toga, on ne želi nikakve koncesije. Ja lično mislim da će to doći u trenutku kada se zaista otvore pregovori i to je sad još jedna faza u procesu koja je još prva, gde se još nameštaju figure", navela je on.
Zakon u SAD
Američki Senat je u sredu usvojio Zakon o nacionalnoj odbrani (NDAA) za fiskalnu 2026. godinu, koji predviđa rekordnih 901 milijardu dolara godišnje vojne potrošnje, uz povećanje plata od četiri odsto za vojnike, kupovinu vojne opreme i napore za povećanje konkurentnosti sa američkim rivalima, Kinom i Rusijom.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je Zakon o nacionalnoj odbrani (NDAA), a u njemu se govori i o smanjenju zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskih izvora energije i fosilnih goriva. Kako je navedeno, zavisnost regiona Zapadnog Balkana od ruskih energetskih izvora je problem koji vezuje ekonomije i politiku regiona za Rusku Federaciju i protivan je američkim interesima. Pominje se i Srbija, kao i potencijalne sankcije pojedincima.
Govoreći o odnosima SAD i Srbije, Filipović kaže da su ti odnosi u poslednjih godinu dana u silaznoj liniji.
Povezane vesti
"Po mom mišljenju oni su partnerski samo onda kada smo mi bili tema. Kada smo mi bili tema devedesetih, tada smo im mi bili strateški važni. Zakon - zašto smo mi tu, mi smo tu jedina zemlja iz regiona koja je tu pomenuta, Srbija je tu izdvojena kao najveća i najvažnija zemlja i u tom smislu se smatra najodgovornijom za ono što se dešava na Balkanu jer se smatra da može da ima najveći uticaj. Šta je potencijalna pretnja, ukoliko se podriva demokratski proces. Problem sa vladavinom prava, korupcija, mediji... To je pravno obavezujući zakon, to znači da za 90 dana predsednik će morati da reaguje na ono što će mu dostaviti Stejt department šta se dešava, da li Srbija predstavlja pretnju u regionu. Ja to vidim kao podizanje stepenice pritiska ka našoj zemlji. Nama se vrlo sužava prostor u kome naša zemlja u jednom momentu mora da donese neke teške odluke", rekla je ona.
Celu emisiju Euronews Svet pogledajte u videu ispod:
Komentari (0)