Radev na vlast došao kao kandidat mejnstrima, a da li će na izborima predvoditi evroskeptične, anti-establišment snage?
Komentari
20/01/2026
-19:36
Dosadašnji bugarski predsednik Rumen Radev podneo je danas ostavku na tu funkciju, kako bi mogao da učestvuje na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima. Potrebno je da njegovu ostavku usvoji Ustavni sud, ali bugarski zakon ne precizira rok za usvajanje ostavke, prenosi portal Novinite.
"Danas vam se poslednji put obraćam kao predsednik", rekao je Radev tokom sinoćnjeg vanrednog obraćanja i zatražio oproštaj od građana, jer je, kako je rekao, grešio i jer je "bilo ciljeva koje nije uspeo da ostvari".
Istovremeno je naglasio da je njegovo uverenje da su promene moguće - bio centralni motiv iza odluke da podnese ostavku.
"Pre devet godina, glasali ste za mene da služim Bugarskoj kao predsednik. Zajedno smo doživeli niz kriza, napade oligarhije i velike proteste 2020. i 2025. godine. Danas vam se poslednji put obraćam kao predsednik Bugarske. Priznajem svoje greške", rekao je Radev.
On je prethodno istakao da bugarska demokratija neće opstati ukoliko bude prepuštena, kako je rekao, "korumpiranim strukturama i ekstremistima", naglasivši da ga poverenje građana obavezuje da štiti institucije.
Radev - evropskeptik i kandidat anti-establišmenta?
Najava da bi ostavka mogla da se desi, izazvala je široke spekulacije da će Radev formirati sopstvenu političku partiju.
Odluka dolazi usred duboke političke krize u Bugarskoj, nakon što je vlada premijera Rosena Željazkova pala u decembru 2025. zbog masovnih protesta protiv korupcije i ekonomskih problema.
Tri najveće parlamentarne grupe odbile su mandat za formiranje nove vlade. Radev, čiji se drugi mandat ionako završavao kasnije tokom godine, postaje prvi bugarski predsednik koji je dobrovoljno napustio funkciju od pada komunizma 1991. godine.
Prema istraživanjima javnog mnjenja bugarskog Market Links, podrška koju uživa, tj. procenat "odobravanja" ide i do 44 odsto, prenosi Reuters.
Ipak, formiranje nove političke partije nije lak posao.
Tanjug/AP/Valentina Petrova
A kada je reč o njegovoj bliskosti sa trenutnim opcijama, tradicionalno je povezan sa levim krilom bugarske politike.
Naime, kao bivši general vazduhoplovstva, Radev je izabran za predsednika 2016. i 2021. godine uz podršku Bugarske socijalističke partije (BSP), gde se predstavljao kao kritičar korupcije i bivšeg premijera Bojka Borisova iz partije desnog centra GERB.
Ipak, on se u prethodnim godinama po svojim stavovima pozicionirao drugačije.
Zbog odbijanja slanja vojne pomoći Ukrajini od strane nekih je ocenjen kao pro-ruski element. S druge strane, zbog izražene skepse prema ulasku Bugarske u evrozonu, ocenjen je kao evropskeptik. Osim toga, bio je kritički nastrojen prema evropskim institucijama i NATO-u.
Tokom svog mandata, Radev je blisko sarađivao sa anti-korupcijskim snagama, uključujući partiju "Nastavljamo promene" (PP-DB), koja je bila deo opozicije protiv vlade Borisova. Međutim, njegove poslednje izjave su obeležene narativom da je "protiv upravljačkog modela" kojeg je i PP-DB bio deo. Štaviše, njegove izjave mogu da se opišu i kao anti-establišment.
U tim izjavama, on je naglasio potrebu za ujedinjenjem "svih demokrata, levih i desnih" u borbi protiv korumpiranog sistema.
Prema anketama desnica ima većinu....ali je razjedinjena, po mnogim pitanjima
S obzirom na promenu politike i stavova Radeva, anti-establišment pozicije, kritike prema Briselu, zanimljivo je istraživanja javnog mnjenja kada su u pitanje ostale političke opcije.
Gledajući samo poslednje ankete, sasvim je jasno da teg preteže na stranu desnice u Bugarskoj. Ipak, ona je tamo fragmentirana.
Podaci ankete koju je objavio Politico za 29. decembra 2025. godine pokazuju da nijedna od partija ne prelazi 25 odsto podrške.
Prema podacima, vodeći je pro-evropski GERB-SDS (Bojko Borisov) desnog centra sa 24 odsto koji je i kreator establišmenta, ali meta Radeva u mnogim slučajevima. Prate ga liberalna "Nastavljamo promene" i Demokratska Bugarska (PP i DB) sa 19 odsto i Desničarski Preporod (Vzrazhdane) koje ima 13 odsto podrške, a centristički pro-evropski DPS-Novi početak (oligarh Deljan Peevski) ima 12 odsto.
Tanjug/AP/Jacob King/Pool Photo via AP
Bugarska socijalistička partija (BSP) je na 7 odsto, a desničarski Mač (MECh) je takođe na 7 odsto. APS (partija turske manjine od koje je nastao DPS) je na 4 odsto, desničarska "Ima takav narod" (ITN) je na 3 odsto i krajnje desna "Veličina" (VEL) je na 3 odsto, takođe.
Nakon izbora 2024. godine, desnica je, grubo govoreći, imala 137, od ukupno 240, mesta u Parlamentu. Međutim, zajednički jezik su mogle da pronađu samo GERB i ITN. Ostale partije desnice, tj. čak 54 poslanika, ostali su bez predstavnika u Vladi.
U tom rasporedu, oligarh Peevski je bio presudan i on je taj koji je davao manjinsku podršku nestabilnoj Vladi Željazkova.
Sada, pred vanredne parlamentarne izbore, se postavlja pitanje šta će ankete pokazivati nakon što Radev predstavi svoju politiku, i saopšti odluku u vezi sa formiranjem partije/liste ili pridruživanjem nekoj od opcije.
Stojmenova: Radev obećao ulazak u politiku "kada se budemo najmanje nadali"
Govoreći za Euronews Srbija, analitičarka i gostujuća urednica Marina Stojmenova, ističe da Radev planira da formira novu političku stranku, ali da nema vremena da to učini pre izbora, pa je verovatnije da se pridruži postojećoj opciji kako bi iskoristio razočaranje građana u postojeće elite.
"Scena je veoma komplikovana sada zato što pre svega nije imenovana tehnička vlada. Znate da su podneli ostavku nakon velikih protesta u Sofiji i ostalim gradovima u Bugarskoj, tako da još uvek nemamo tehničku vladu i još uvek ne znamo datum izbora, ali to bi trebalo da se dogodi u proleće - martu ili aprilu mesecu. Zapravo ovo će sigurno biti posao Ilijane Jotove koja će postati za predsednica narednih 12 meseci ili malo manje od godine", rekla je Stojmenova.
Tanjug/AP/Valentina Petrova
Ona je dodala da su ovo osmi izbori u poslednje četiri godine, te da postojeće stranke ne uspevaju da konsoliduju podršku.
"Političke stranke trenutno ne mogu da koncentrišu toliko ljudi i da budu sigurni da će imati većinu u parlamentu, tako da ovo je novi moment za nove političke igrače da se uključe. Mislim da Rumen Radev radi upravo to. On računa da su sada ljudi jako razočarani zbog postojećih političkih stranaka i on bi mogao da dobije veliku podršku", objasnila je Stojmenova i dodala:
"Ovo bi moglo da promeni situaciju u Bugarskoj. Znate da njegovo mišljenje o nekim bitnim stavovima su jako bitni u odnosu na prethodne vlade. Mislim konkretno na vladu GERB i Nastavljamo s promenama prethodnih godina. To su pitanje rata u Ukrajini, a takođe i evra, koje je već zatvorena tema, zato što su Bugari ušli u evrozonu u januaru ove godine. Ali pre toga je pokušao da sazove referendum koji nije bio odobren od strane parlamenta. U njegovom govoru juče on je podsećao na to. Takođe, videćemo šta će biti, da li će njegovi čvršći stavovi vezano za rat u Ukrajini biti promenjeni sada tokom kampanje i da li će se pridržavati istog narativa".
Ona je istakla da je Radev obećao ulazak u politiku "kada se budemo najmanje nadali", te da je njegova ostavka očekivana, iako je tajming iznenadio neke.
"Možda je samo vreme bilo iznenađenje ali on je obećao da će da stvori političku stranku i da se uključi u takmičenje 'kada se budemo najmanje nadali'. To je direktan citat njegov koji je izrekao pre nekoliko nedelja. Tako da za neke jeste to bilo iznenađenje, ali s druge strane jeste bilo očekivano i samo se događa nekoliko meseci pred prevremene izbore", dodala je Stojmenova.
"Ukoliko on pobedi na izborima, to bi moglo da promeni spoljnu politiku zemlje"
Analitičari ocenjuju da Radev uživa podršku zbog kritika prema korupciji i postojećim elitama, ali da njegova eventualna stranka možda neće osvojiti većinu. Ključne teme su njegovi stavovi o ratu u Ukrajini i evru, koji je već uveden uprkos njegovom protivljenju.
"Jako puno političkih analitičara, i njegovi protivnici i političke stranke, ga nazivaju pro-ruskim, tako da ćemo videti da li će on malo smanjiti te oštre tonove po toj temi ili će nastaviti. Jer ukoliko on pobedi na izborima, a ne znamo da li će se to dogoditi, to bi moglo značajno da promeni spoljnu politiku zemlje", rekla je Stojmenova.
Ona nije sigurna da li bi nova stranka donela stabilnost ili dodatnu konfuziju.
"Zapravo, on još uvek nema stranku ili nije to najavio. Interesantno je da nema dovoljno vremena do izbora da registruje novu stranku. Ono što mora da uradi to je da nađe postojeću stranku i da bude kandidat sa njima ili u koaliciji. To je još jedna administrativna stvar koju pratimo. Pravljenje nove političke stranke može biti zanimljivo, možda rizično, jako puno toga će se menjati, ali videćemo", navodi ona i dodaje:
profimedia
"Bilo je jako puno novih političkih stranaka. Mi ih nazivamo spasiocima, koji u početku imaju jako puno podrške i onda zatim razočaraju narod. Tako da videćemo da li će to biti još jedan slučaj ili će to biti neki novi scenario koji će održati postojeću političku krizu nekoliko godina", objasnila je Stojmenova.
Produžena kriza već šteti Bugarskoj - nema budžeta za 2026. godinu, odnosi sa EU su na pauzi, a stabilnost je ključna za napredak.
"Svaki od tih preuranjenih izbora i različitih procesa, na primer sada kada nema stabilne vlade, država nema budžet. Mi smo već u 2026. godini, a nemamo novi budžet. Znate da su protesti bili zbog plana i budžeta koji je povučen nakon protesta i zatim je vlada morala da podnese ostavku, zatim imate odnos sa Evropskom unijom koji je na pauzi", kaže on i nastavlja:
"Pošto sam ja bila u Briselu nekoliko meseci, već mogu da vidim da je Bugarska sve manje tema, što po mom mišljenju znači da ova politička nestabilnost definitivno ne čini dobro po pitanju odnosa sa EU. Stabilnost je više nego potrebna. Imali smo godine bez stabilnosti, puno pitanja je stavljeno na led, tako da nam je potrebna sada stabilnost", zaključila je Stojmenova.
Komentari (0)