Drugi dan pregovora u Abu Dabiju: Zelenski upozorava, a da li uopšte deluju sankcije na Moskvu
Komentari
05/02/2026
-12:05
Dok se u Abu Dabiju održava drugi dan trilateralnih pregovora, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorava na ljudsku cenu rata i ističe značaj zapadnih sankcija na rusku ekonomiju, dok nezavisni izvori procenjuju da je stvarni broj poginulih ukrajinskih vojnika znatno veći nego što Kijev zvanično objavljuje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govorio je u intervjuu za francusku televiziju France 2 juče o ljudskoj ceni rata, tekućim pregovorima i stavu Evrope prema Rusiji. Vidno emotivan, izneo je podatke koji se retko objavljuju u javnosti, a odnose se na broj žrtava.
"U Ukrajini je, zvanično, na ratištu, broj poginulih vojnika - bilo profesionalnih ili mobilisanih - 55.000. (Uz to ide) veliki broj ljudi koje Ukrajina smatra nestalima", rekao je Zelenski.
Ovu cifru osporava više nezavisnih istraživačkih centara. Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona, procenjuje se da je stvarni broj poginulih ukrajinskih vojnika od početka rata 2022. godine između 100.000 i 140.000.
Dok se u Abu Dabiju održavaju novi trilateralni razgovori, Zelenski je osudio ono što je opisao kao strategiju pritiska iz Moskve. Prema njegovim rečima, Rusija "želi da nanese još više patnje Ukrajincima kako bi prihvatili ono što naši američki prijatelji nazivaju 'kompromisom'". Ali je dodao: "To je u stvarnosti ultimatum iz Kremlja".
AP/Efrem Lukatsky
"Ako izgubimo ovaj rat, gubimo nezavisnost"
Ove izjave dolaze u trenutku obnovljenih ruskih udara. U sredu su dve osobe poginule u napadu dronom u Dnjepropetrovskoj oblasti, dok je dan ranije Rusija već gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, dok su temperature u pojedinim oblastima padale blizu -20 stepeni Celzijusa.
Zamenik premijera Ukrajine Oleksij Kuleba saopštio je da je Rusija noćas ponovo napala ukrajinska sela i gradove, uključujući Sumski region, nanoseći štetu stambenim objektima i železničkoj infrastrukturi.
Povezane vesti
"Ruska vojska je noćas izvela masovni napad dronovima na železničku infrastrukturu Sumske oblasti", naveo je Kuleba, dodajući da je jedna osoba povređena u tim napadima.
Tanjug/AP/Andrii Marienko
On je naglasio da je uprkos napadu ukrajinska železnica "što je moguće brže" obnovila saobraćaj i dodao:
"Ovo je još jedan teroristički čin protiv ukrajinske logistike. Neprijatelj pokušava da zaustavi kretanje vozova, ali ukrajinske železnice pojačavaju bezbednosne protokole i nastavljaju kretanje".
Na diplomatskom planu, Zelenski je naglasio egzistencijalni značaj sukoba: "Ako izgubimo ovaj rat, jednostavno ćemo izgubiti nezavisnost naše zemlje".
Upitan o ulozi zapadnih saveznika, govorio je o svom odnosu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Tanjug/AP/Thomas Padilla
"Mi smo dobri prijatelji... Pozvao me je da mi kaže da razmišlja o obnavljanju dijaloga sa Rusima. On zna šta ja mislim. Putinov interes je da ponizi Evropu. Ali je veoma važno da Emanuel radi na postizanju mira. To će biti korisno za ceo svet ako u Ukrajini više ne bude rata".
Govoreći o pregovorima u Abu Dabiju, Maksim Kamenjecki, profesor na kijevskom Institutu za međunarodne odnose, rekao je za Euronews Srbija da pregovori nisu mirovni nego tehnički.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, najnoviji napadi na Kijev, dok se odvijaju pregovori u Abu Dabiju, jasno pokazuju da realna namera Rusije nije mirovni sporazum, već destrukcija ukrajinskih gradova i civilne infrastrukture.
"Ja mislim da to što se sada dešava u Abu Dabiju, to nisu mirovni pregovori. To su tehnički pregovori. Tamo su se našla dva tima, pretežno vojnih, sa ruske strane su to vojni obaveštajci, možda i neki diplomata. Oni razgovaraju o vojnim problemima, kontroli prekida vatre i razmeni zarobljenika. To nije pravi mirovni proces", rekao je Kamenjecki za Euronews Srbija.
"Putin se plaši Trampa, ali ne i Evropljana"
Zelenski je ocenio odnos snaga između Moskve i zapadnih zemalja: "Ako se ruski predsednik Vladimir Putin ne plaši Evropljana, to je zato što su Evropljani živeli u divnom, bezbednom svetu koji su sami izgradili".
Povezane vesti
Rekao je o da je Evropa je veoma demokratska, te da je to razlog što Ukrajina bira put ka Evropi", naveo je on, osvrćući se na ambiciju Kijeva da do 2027. godine postane članica Evropske unije. Nasuprot tome, veruje da se Kremlj "plaši Trampa", jer američki predsednik ima "sredstva pritiska kroz ekonomiju, kroz sankcije, kroz oružje".
Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson
Podsetimo, američki predsednik je pre dva dana pozvao Vladimira Putina da "okonča rat", nakon masovnih udara na Kijev prethodnih dana.
Zelenski je naglasio da rat u Ukrajini ima posledice i van granica njegove zemlje.
"Zemlje koje se graniče sa Ukrajinom razumeju da će one biti Putinove sledeće žrtve, da će Rusija nastaviti da napreduje. Oni u Evropi koji su to shvatili veoma efikasno pomažu Ukrajini... Svi se borimo da odbranimo evropski način života", naveo je on.
Evropska unija je u sredu otvorila mogućnost kupovine dodatnog naoružanja britanske proizvodnje za Ukrajinu, u okviru zajma od 90 milijardi evra koji 24 države članice EU žele da stave na raspolaganje Kijevu. Dvadeset sedam zemalja Unije saglasilo se da omogući učešće određenim državama koje nisu članice EU, poput Ujedinjenog Kraljevstva, u zamenu za finansijski doprinos.
Sankcije i ruska ekonomija
Zapadne sankcije imaju "značajan uticaj" na rusku ekonomiju, izjavio je specijalni izaslanik EU za sankcije Dejvid O'Salivan, uoči četvrte godišnjice ruske invazije na Ukrajinu. On je rekao da sankcije "nisu čarobno rešenje" i da će se uvek suočavati sa njihovim zaobilaženjem, ali je istakao da je posle četiri godine uveren da daju rezultate.
"Prilično sam optimističan. Mislim da su sankcije zaista imale značajan uticaj na rusku ekonomiju“, rekao je O'Salivan u retkom intervjuu za Gardijan, dodajući:
"Možda ćemo tokom 2026. godine doći do tačke u kojoj će čitav sistem postati neodrživ, jer je veliki deo ruske ekonomije u tolikoj meri izobličen izgradnjom ratne ekonomije na račun civilne ekonomije. Mislim da se zakonima ekonomske gravitacije može prkositi samo određeno vreme"
O'Salivan je ukazao da, iako su napadi Rusije na ukrajinsku energetsku infrastrukturu intenzivni, to dolazi po cenu šire ekonomije. Prihodi od nafte naglo opadaju, inflacija je oko šest odsto, a kamatne stope dosežu 16 odsto. Ukrajinski sagovornici mu rekli su da je Rusija prošlog meseca bila u stanju da lansira dvostruko više dronova i projektila nego u januaru 2025. godine.
Evropska unija je od početka invazije uvela 19 paketa sankcija, ciljajući više od 2.700 pojedinaca i entiteta i obustavljajući trgovinu u sektorima od energetike do luksuzne robe. O'Salivan je naglasio da je "veoma oprezan kada je reč o optuživanju država" za nepoštovanje zahteva EU, podsećajući da nijedna zemlja van EU nema obavezu da poštuje sankcije.
On je naveo da je Unija uspela da spreči "direktan re-izvoz kritičnih proizvoda za naoružanje" preko centralne Azije, Kavkaza, Turske, Srbije, UAE i, u manjoj meri, Malezije, dok većina zaobilaženja sankcija dolazi od ekonomskih aktera koji traže profit, a ne direktno od vlada.
Kina je, međutim, izuzetak, jer "očigledno popunjava praznine i pruža podršku" Rusiji, iako ne kroz direktne vojne isporuke. O'Salivan je dodao da su EU lideri ovu zabrinutost izneli u razgovorima sa Pekingom, ali da je odgovor uvek isti: "Ovde nema ničega spornog. Ne znamo o čemu govorite. Ne vidimo nikakav problem."
Specijalni izaslanik je istakao i uspeh EU u akcijama protiv ruske "flote iz senke" - zastarelih tankera u nejasnom vlasništvu koji prevoze rusku naftu ka Kini i Indiji, od kojih je do decembra gotovo 600 plovila bilo pod sankcijama.
Komentari (0)