Ukrajina ne veruje saveznicima - sprema plan B posle rata: Ulažu milijarde u vojsku koje bi se i Rusija plašila
Komentari
08/02/2026
-08:02
Ukrajina se plaši da se ne može osloniti na bezbednosna obećanja svojih saveznika u eventualnom mirovnom sporazumu, te mora biti spremna da sama "stane na noge" kako bi osigurala da Vladimir Putin ne ponovi napad.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošle godine je pozvala Kijev da zemlju pretvori u "čeličnog ježa, neprobavljivog za sadašnje i buduće agresore“. To podrazumeva stalnu, ogromnu vojsku, velika ulaganja u najnoviju tehnologiju dronova i raketa, kao i domaću proizvodnju oružja. Plan B Ukrajine je da bude u stanju da se zaštiti ako se pokaže da saveznička bezbednosna obećanja nisu vredna.
"Ukrajina je prošla kroz temeljno preispitivanje šta bezbednosna garancija znači i na čemu bi trebalo da se zasniva“, rekla je za Politico Aljona Getmančuk, šefica ukrajinske misije pri NATO-u.
"Ranije je vizija prvenstveno bila fokusirana na zaštitne obaveze koje pružaju partneri. Danas postoji jasno shvatanje da srž svake bezbednosne garancije mora biti ukrajinska vojska i njena odbrambena industrija.“
Da bi se to ostvarilo, Ukrajina mora da stvori održiv sektor odbrane, reformiše sisteme javnih nabavki, unapredi regrutaciju, nastavi sa razvojem dronova, izgradi rakete dugog dometa i opremi svoje snage modernim tenkovima, artiljerijom i avionima.
Kijev je skicirao dogovor za nabavku čak 150 borbenih aviona Saab JAS-39E Gripen iz Švedske, a milijarde pomoći su potrebne kako bi se izgradila vojska koju bi Rusija zaista plašila da napadne ponovo.
"Buduća bezbednost Ukrajine pre svega zavisi od otpornosti proizvodnje“, rekao je Ihor Fedirko, direktor Ukrajinskog saveta odbrambene industrije.
Povezane vesti
"Ne radi se o pojedinačnim oružanim sistemima ili usputnim tehnološkim probojima, već o sposobnosti odbrambene industrije da funkcioniše tokom vremena, pod pritiskom, sa predvidivim rezultatima.“
EPA/OLEG PETRASYUK
Ukrajina mora da se osloni na sebe
Bezbednosne garancije su potrebne i zato što je američki predsednik Donald Tramp odbacio ukrajinsku želju da bude pozvana u NATO, savez koji štiti svoje članove prema članu 5. o zajedničkoj odbrani.
"Da li bi Tramp ušao u rat s Rusijom zbog Ukrajine? Apsolutno ne. Da li bi sankcionisao Rusiju zbog kršenja primirja? Veoma malo verovatno“, napisao je analitičar Timoti Aš.
"Što rat duže traje, Ukrajinci su sve više uvereni da se pre svega moraju osloniti na sebe“, rekla je Getmančuk. "To odražava i razočaranje ranijim bezbednosnim obavezama date Ukrajini, i skepticizam prema perspektivi članstva u NATO-u, kao i sve veće poverenje u sopstvenu sposobnost da se odupre neprijatelju.“
Ključni element buduće odvraćajuće snage je velika vojska. Tokom mirovnih pregovora, Ukrajina je insistirala na vojsci od 800.000 vojnika. Sa ratom koji i dalje traje, 2 miliona Ukrajinaca izbegava vojnu obavezu, dok je 200.000 vojnika napustilo službu bez odobrenja, rekao je ministar odbrane Mihajlo Fedorov. Ako dođe do primirja, mnogi od sada aktivnih vojnika želeće da budu demobilisani.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
To znači ogroman i skup poduhvat za izgradnju i održavanje velike vojske u mirnodopskom periodu, koja mora biti organizovana i adekvatno plaćena. Da bi se to postiglo, Ukrajina mora da unapredi vojnu obuku na svim nivoima, kao i da transformiše svoju organizacionu i kadrovsku strukturu, rekao je vojni analitičar Taras Hmut. Fedorov je obećao velike digitalne i druge reforme: "Naš cilj je da transformišemo sistem: sprovedemo vojnu reformu, unapredimo infrastrukturu na frontu, iskorenimo laži i korupciju i negujemo novu kulturu liderstva i poverenja, tako da oni koji donose stvarne rezultate budu nagrađeni i dobiju priliku za napredak.“
Izgradnja velike vojske
Kostjantin Nemičev, zamenik komandanta puka bespilotnih sistema "Kraken“, pozvao je na promene u obuci regruta i jače obrazovanje oficira i narednika, s obzirom da oni čine kičmu vojske.
Povezane vesti
"Čovek mora da razume da je obučen da se bori i da bude spreman za to. Dok komandanti moraju da imaju liderske veštine… tada ljudi neće napuštati službu u ovako velikom broju“, rekao je Nemičev.
Ukrajina tvrdi da Rusija mesečno gubi oko 35.000 vojnika, većinom zahvaljujući ukrajinskim dronovima, što dodatno pokazuje važnost razvoja bespilotne tehnologije.
Ukrajina je izgradila tržište dronova, bespilotnu flotu, rakete, sisteme elektronskog ratovanja, municiju i presretače, rekao je Fedorov.
Povezane vesti
"Ali nije moguće ratovati sa novim tehnologijama oslanjajući se na staru organizacionu strukturu.“ Ministarstvo odbrane je 2025. naručilo 4,5 miliona FPV dronova i potrošilo više od 110 milijardi grivni (2,1 milijardi evra) na nabavku vezanu za dronove. "U ovoj fazi, ključni zadatak je stabilnost iz serije u seriju i kontrola kvaliteta, kako bi proizvodne linije radile bez prekida i degradacije performansi“, rekao je Fedirko.
Tanjug/AP/Mindaugas Kulbis
Ukrajina takođe razvija svoje rakete; ako bude imala dovoljno, mogla bi da preti ruskim rafinerijama, infrastrukturi i vojnim ciljevima razornim udarima. Ranija obećanja kompanije Fire Point da proizvodi 200 raketa Flamingo FP-5 mesečno nisu u potpunosti ostvarena, ali Ukrajina ima i druge krstareće rakete i dronove dugog dometa, kao i taktičku balističku raketu u saradnji sa Velikom Britanijom.
Sve to zahteva snažnu odbrambenu industriju i zdrave javne finansije, a prošle godine do 60% proizvodnih kapaciteta ostalo je neiskorišćeno zbog nedostatka dugoročnih ugovora i predvidivog finansiranja, rekao je Fedirko.
Pored opremanja sopstvenih snaga, Ukrajina se nada i izvozu oružja, što aktuelna pravila u ratnom stanju otežavaju. Nove inicijative EU za odbrambeno finansiranje, poput SAFE kredita za oružje u vrednosti od 150 milijardi evra, otvorene su za ukrajinsku industriju. Blok takođe planira da Ukrajini odobri zajam od 90 milijardi evra, od čega će dve trećine biti namenjeno odbrani.
Pravno obavezujući bezbednosni sporazumi sa SAD i evropskim državama, kao i potencijalno prisustvo multinacionalne sile "koalicije voljnih“, ključne su teme u tekućim pregovorima.
"Međutim, oni se uglavnom smatraju dopunom ukrajinskoj vojsci, a ne njenom zamenom“, rekla je Getmančuk.
Za predsednika Vladimira Zelenskog, sve ovo znači jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti kako bi se odvratila Rusija. "Sa takvim susedom, Ukrajinci moraju biti efikasni gospodari sopstvene odbrane, tako da Ukrajina uvek bude nezavisna i slobodna od Rusije.“
Komentari (0)