Ključno pitanje ostaje sporno - sudbina Donjecka: Moskva neće obustaviti rat bez rešenja "jedine preostale tačke"
Komentari
05/02/2026
-16:00
Kako se ruski i ukrajinski pregovarači kasnije ove sedmice ponovo sastaju u Abu Dabiju na mirovnim razgovorima koje organizuje administracija Donalda Trampa, bar jedno ključno pitanje i dalje ostaje nerešeno: sudbina Donjecke oblasti.
Već mesecima ruski zvaničnici poručuju da Moskva neće obustaviti borbe dok Ukrajina ne preda 2.082 kvadratne milje Donjecke oblasti koje su još pod kontrolom Kijeva.
Državni sekretar Marko Rubio rekao je prošle srede, svedočeći pred Senatom, da je pitanje Donjecke oblasti postalo "jedina preostala tačka“ u mirovnim pregovorima koja zahteva dodatnu pažnju, dodavši: "To je most koji još nismo prešli.“
Dan kasnije, Moskva je osporila takvu ocenu. Pomoćnik Kremlja za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, izjavio je da još postoje druga pitanja koja moraju biti razmotrena, uključujući bezbednosne garancije koje su zapadne zemlje ponudile Ukrajini.
Ipak, jasno je da se upravo pojas teritorije u Donjeckoj oblasti koji je pod kontrolom Ukrajine - manji od američke savezne države Delaver - nalazi u samom središtu pregovora.
To je otvorilo pitanje: zašto je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu toliko stalo baš do ovog dela teritorije, za razliku od drugih delova Ukrajine na koje Moskva polaže pravo?
Simbolika i državna propaganda
Još od ruske invazije na Ukrajinu 2014. godine, Donjeck ima centralno mesto u nastojanjima Moskve da se pretežno rusofono industrijsko područje na istoku Ukrajine otcepi, a potom i pripoji Rusiji, region koji Kremlj prikazuje kao istorijski ruski.
Povezane vesti
Rusija je veliki deo svoje državne propagande izgradila oko narativa o "spasavanju“ stanovništva Donjecke i Luganske oblasti, područja koje se zajednički naziva Donbas. Rusija je već uspostavila punu kontrolu nad Luganskom oblasti.
Tanjug/AP/Vyacheslav Prokofyev/Sputnik, Kremlin
Krajem 2022. godine, Kremlj je objavio da je anektirao četiri ukrajinske oblasti - Lugansku, Donjecku, Hersonsku i Zaporošku.
Ruski pregovarači su tokom razgovora prošle godine prestali da zahtevaju delove Hersonske i Zaporoške oblasti koje Rusija već ne kontroliše. Ako bi Kijev zadržao i veći deo Donjecke oblasti, Vladimir Putin bi se mogao suočiti s nezadovoljstvom i pritiskom proratno nastrojenih nacionalističkih krugova u sopstvenoj bazi.
Deo Donjecke oblasti koji je i dalje pod kontrolom Ukrajine ima snažan simbolički značaj. U njemu se nalazi Slavjansk, grad u kojem je Moskva 2014. započela ono što je nazvala proruskim "separatističkim“ ustankom. Neuspeh Moskve da, posle 12 godina pokušaja, zauzme taj grad - koji ruska propaganda predstavlja kao kolevku "Ruskog proleća“ - mogao bi dodatno pojačati kritike proratno orijentisanih nacionalista.
Preuzimanje ostatka Donjecke oblasti moglo bi Putinu da pomogne i u oblikovanju narativa o pobedi.
"Ako za pregovaračkim stolom dobijete nešto što niste uspeli da ostvarite silom, tada se razrešava pitanje ko je pobedio u ratu i ko je diktirao uslove njegovog okončanja“, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor istraživačkog centra Carnegie Russia Eurasia sa sedištem u Berlinu.
"Verovatno više neće postojati uverljiv način da se ovaj ishod prikaže kao strateški poraz Rusije i pobeda Ukrajine.“, rekao je Gabujev.
Povezane vesti
Putin je, dodao je Gabujev, svestan da bi svaka odluka Kijeva da preda tu teritoriju bila naročito sporna unutar same Ukrajine, gde vojnici već 12 godina ginu boreći se za tu zemlju.
"Za to je prolivena krv. Mnoge porodice su izgubile svoje najmilije tokom borbi u Donbasu. A sada to treba da predate? To je tempirana bomba ispod ukrajinskog jedinstva“, rekao je on.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u petak da je spreman na kompromise kako bi se rat okončao, ali ne i na kompromis po pitanju teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Povezane vesti
Zelenski je u decembru rekao da je spreman da povuče ukrajinske trupe iz dela Donjecke oblasti koji je pod kontrolom Kijeva i da se ta područja pretvore u demilitarizovanu zonu. Međutim, naglasio je da bi Rusija morala da povuče svoje snage sa isto toliko teritorije u Donjeckoj oblasti.
"Formula iz Ankoridža“
Kada su napori predsednika Trampa da posreduje u postizanju mira naišli na ćorsokak prošlog leta, njegova administracija je iznela ideju o razmeni teritorija koja je uključivala Donjeck, u pokušaju da oživi razgovore s Kremljom. Putin je na to odgovorio kontrapredlogom, što je dovelo do samita na Aljasci.
Šta su tačno Tramp i Putin dogovorili na tom sastanku nikada nije objavljeno. Ipak, od tada ruski zvaničnici, bez dodatnih objašnjenja, insistiraju da svaki mirovni sporazum mora biti u skladu sa "duhom Ankoridža“ ili "ankoridžskom formulom“.
Ta formulacija se uglavnom tumači kao skraćeni izraz Kremlja za dogovor koji je Putin postigao s Trampom na Aljasci: da bi Rusija obustavila rat, Ukrajina bi morala da preda ostatak Donjecke oblasti (i pristane na niz drugih zahteva koji nisu teritorijalne prirode).
Zelenski na to nije pristao. Ukazao je da ukrajinski Ustav zabranjuje teritorijalne ustupke bez referenduma na nivou cele države.
To pitanje se potom ponovo pojavilo u izmenjenom obliku u planu od 28 tačaka koji su prošle jeseni sastavili američki pregovarači, uz doprinos Putinovog specijalnog izaslanika Kirila Dmitrijeva.
Tim planom je predviđeno da se ukrajinske snage povuku iz dela Donjecke oblasti koji još drže pod kontrolom i da se formira „neutralna demilitarizovana tampon-zona“. Ta teritorija bi bila međunarodno priznata kao deo Rusije, ali ruskim trupama ne bi bilo dozvoljeno da se na njoj nalaze.
Pošto je, prema svemu sudeći, na Aljasci prihvatio takvu ponudu u razgovorima s Trampom, Putin bi svako odstupanje od nje mogao da doživi kao nepovoljan, "loš“ dogovor.
"Ako ste Rusija i ponuđeno vam je ovako nešto, da li biste pristali na to da se ponuda sada povlači?“ rekao je Sem Čarap, viši politički analitičar u institutu Rand Corporation.
Problem je u tome što Ukrajina na takav aranžman nikada nije pristala.
Utvrđenja i voda
Deo Donjecke oblasti koji je i dalje pod kontrolom Ukrajine predstavlja jedan od najutvrđenijih sektora fronta, budući da tamošnje odbrambene linije datiraju još iz 2014. godine, pre nego što je Rusija pokrenula invaziju punog obima.
Gubitak tih utvrđenja učinio bi Ukrajinu ranjivijom na eventualne buduće ruske napade, smatraju pojedini analitičari, jer bi Moskva bila u povoljnijem položaju da pokrene novu ofanzivu ukoliko mirovni sporazum propadne.
Ruski okupirani grad Donjeck, administrativni centar Donjecke oblasti, prošle godine je bio pogođen ozbiljnom krizom vodosnabdevanja i i dalje se suočava s hroničnim problemima nestašice vode.
Kanal koji snabdeva region vodom, poznat kao kanal Siverski Donjec–Donbas, uništen je na samom početku invazije punog obima 2022. godine. Njegov izvor se takođe nalazi severoistočno od Slavjanska, na teritoriji koja je i dalje pod kontrolom Ukrajine.
Putin je o nestašicama vode govorio i tokom svoje decembarske konferencije za novinare sa uključenjima građana. Tom prilikom je objasnio da se glavni vodozahvat nalazi na teritoriji koja je "nažalost još uvek pod kontrolom neprijatelja“.
Ruski lider je dodao da bi problem mogao biti "suštinski rešen“ kada "ta teritorija bude pod kontrolom naših oružanih snaga“.
Komentari (0)