Treba li EU da podigne slušalicu i pozove Putina? Oštre podele među 27 država članica, Brisel sve pomno prati
Komentari
12/02/2026
-09:00
Ideja o ponovnom uspostavljanju kontakata sa Kremljom u okviru mirovnih pregovora za okončanje rata u Ukrajini duboko je podelila zemlje Evropske unije. Dok jedni pozivaju na imenovanje posebnog izaslanika, drugi insistiraju da Rusija najpre napravi ustupke.
Predlog da se ponovo uspostavi diplomatska komunikacija sa Kremljom kao deo napora da se rat u Ukrajini privede kraju izazvao je oštre podele među 27 država članica, neke ga podržavaju, druge mu se protive, dok većina zasad stoji po strani i oprezno procenjuje situaciju.
Iako ova rasprava nije sasvim nova, dobila je na značaju nakon što su i francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni prošlog meseca, u uzastopnim javnim izjavama, podržali tu ideju.
Dvoje lidera, koji su se ranije razilazili u stavovima, složili su se da Evropska unija, kao najveći donator Ukrajine, mora imati stalno mesto za pregovaračkim stolom kako bi mogla da utiče na budući bezbednosni poredak kontinenta, bez oslanjanja na Belu kuću, koja je trenutno glavni sagovornik sa Kremljom, prenosi Euronews.
Bezbednosne garancije koje Evropljani i Amerikanci osmišljavaju za period nakon rata, uključujući pravno obavezujuću obavezu da pomognu Kijevu u slučaju budućeg napada, dodatno jačaju argumente u prilog ponovnom uspostavljanju dijaloga.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
"Verujem da je došlo vreme da i Evropa razgovara sa Rusijom“, rekla je Meloni novinarima nekoliko dana nakon što je prisustvovala sastanku "Koalicije voljnih“ u Parizu. "Ako Evropa odluči da učestvuje u ovoj fazi pregovora, a da pritom razgovara samo sa jednom od dve strane, bojim se da će njen pozitivan doprinos na kraju biti ograničen.“
Od tada se rasprava o tome da li bi EU trebalo da stupi u kontakt sa Kremljom samo pojačala, uz sve glasnije pozive da se imenuje poseban izaslanik koji bi predstavljao sve države članice i izbegao scenario "previše glasova koji govore“, kako je to Meloni opisala.
Povezane vesti
Austrija, Češka Republika i Luksemburg izrazili su podršku toj ideji.
"Dok se razgovara o bezbednosti Evrope, Evropa nije za pregovaračkim stolom“, izjavila je austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger u saopštenju. "Evropa je najjača kada govori jednim glasom. Potrebna nam je jedinstvena evropska linija, a ne 27 nacionalnih pravaca.“
Tanjug/AP/Kristina Solovyova/Sputnik, Kremlin
Nemačka, Estonija, Litvanija i Kipar izrazili su snažno protivljenje, ukazujući na Putinove maksimalističke zahteve i nastavak ruskog bombardovanja ukrajinske energetske infrastrukture i civilnih područja tokom iscrpljujućih temperatura ispod nule, kao dokaz da Moskva nije spremna na bilo kakve ustupke u pravcu mira.
"Trenutno ne vidimo potrebu za otvaranjem dodatnih kanala komunikacije“, izjavio je nemački kancelar Fridrih Merc prošlog meseca, odgovarajući na pitanje o toj temi.
"Moskva mora biti spremna da okonča rat. Ako nije, cena koju će morati da plati za ovaj rat uključujući i ekonomsku, povećavaće se iz nedelje u nedelju“, dodao je.
Švedski premijer Ulf Kristerson priznao je da će Evropa „u nekom trenutku“ ponovo otvoriti diplomatske kanale, ali je naglasio da takva odluka treba da se zasniva na tome da se Rusija uključi u „ozbiljan proces“ postizanja mirovnog sporazuma sa Ukrajinom.
"Način na koji se ovaj rat završi mnogo će reći o mogućnostima za bilo kakve dugoročne odnose“, rekao je Kristerson u intervjuu za švedski list Ekspresen.
Povezane vesti
"Ne možemo govoriti u ime drugih. Naravno, može biti zemalja koje su spremne da ponovo uspostave trgovinske veze i slično sa Rusijom, ali naš osnovni stav je skeptičan, dok se ne dokaže suprotno, što mislim da je sasvim prirodno.“
Izaslanik za sve prilike
Ove upadljive razlike nisu prošle nezapaženo u Briselu, gde institucije EU pažljivo prate niz javnih izjava i postupaju oprezno kako bi izbegle zauzimanje strana pre nego što se stavovi ne usaglase.
Dodatnu zabunu stvara i to što pristalice ponovnog angažmana, čini se, nemaju jedinstvenu predstavu o tome kako bi taj proces trebalo da izgleda.
Povezane vesti
Prošle nedelje Makron je poslao svog glavnog diplomatskog savetnika, Emanuela Bona, u Moskvu. Putovanje, koje je francuska štampa otkrila tek naknadno, organizovano je diskretno kako bi se pripremio telefonski razgovor između Makrona i Putina, koji su poslednji put razgovarali u julu 2025. godine.
Tanjug/AP/Thomas Padilla
Ovaj pokušaj nije uspeo. Bona se, prema navodima, vratio praznih ruku, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova okarakterisalo je posetu kao „neku vrstu jadne diplomatije“.
Makron je kasnije rekao da bi obnavljanje dijaloga trebalo da se odvija bez "previše sagovornika“ i "uz jasan mandat“.
"Moja želja je da to podelim sa evropskim partnerima i da imamo dobro organizovan evropski pristup“, rekao je Makron u intervjuu za nekoliko evropskih novina. "Sviđalo nam se to ili ne, Rusija će i sutra biti tu.“
Dok Francuska ponovni angažman vidi kao direktnu komunikaciju između šefova država, druge članice imaju drugačiji pogled.
Za letonsku premijerku Eviku Siliņu, posebni izaslanik EU trebalo bi da učestvuje u trilateralnim razgovorima između Rusije i Ukrajine, koje posreduju Sjedinjene Države, a ne u pregovorima samo sa Moskvom, dok bi ekonomske sankcije trebalo da ostanu na snazi.
"Moramo biti za pregovaračkim stolom jer su sami Ukrajinci već započeli pregovore. Zašto onda Evropljani ne bi pregovarali?“ rekla je Siliņa za Euronews.
U međuvremenu, visoka predstavnica Kaja Kalas predložila je da Evropljani najpre utvrde političke ciljeve koje bi svaki izaslanik ili bilo koji telefonski razgovor, trebalo da ostvari pre nego što se preduzmu dalji koraci. Kalas je takođe dovela u pitanje korisnost ove inicijative, imajući u vidu sklonost Rusije da u pregovorima traži "apsolutni maksimum“.
Komentari (0)