Todorović za Euronews Srbija: Ubrzano članstva Ukrajine u EU 2027. zavisi od mirovnog sporazuma

Premijer Mađarske Viktor Orban oštro je kritikovao plan Evropske unije da Ukrajina što pre postane članica bloka, odnosno da dobije delimično članstvo pre završetka reformi, nazivajući to „otvorenom objavom rata“ Mađarskoj. Istovremeno, u posetu Budimpešti, neposredno nakon Minhenske bezbednosne konferencije, stiže državni sekretar SAD Marko Rubio, koji će tokom svoje turneje posetiti i Slovačku.

O političkim i strateškim implikacijama ovih događaja za EU i region, za Euronews Srbija govorio je Marko Todorović iz Centra za evropske politike, ocenjujući realnost i mogućnosti ubrzanog članstva Ukrajine u EU, kao i ulogu SAD i Mađarske u ovom kontekstu.

Todorović objašnjava da se ideja da Ukrajina postane članica EU do 2027. godine prvi put pojavila u planu Donalda Trampa u 20 tačaka. 

"U toj viziji, jedna od tačaka predviđa da Ukrajina postane deo EU 2027. godine. Realnost tog predloga zavisi pre svega od mirovnog sporazuma i od toga ko će ga potpisati. Ako Evropska unija bude jedna od strana potpisnica, postoji šansa da se formulacija ostavi fleksibilna i meritokratska. Ukoliko pak sporazum budu potpisale samo SAD, Rusija i Ukrajina, EU pravno ne bi bila obavezna da primi Ukrajinu", ocenjuje Todorović.

On dodaje da bi čak i u najboljem slučaju, članstvo Ukrajine bilo ograničeno u početku, što bi omogućilo kontrolisanu integraciju i očuvanje procesa odlučivanja unutar Unije. 

"Evropska unija bi mogla da omogući članstvo Ukrajini sa određenim ograničenjima, posebno u pitanjima koja zahtevaju punu implementaciju prava i obaveza članice", dodaje Todorović.

Mehanizam odlučivanja u EU i veto prava

Pitanje potencijalne promene načina odlučivanja u EU, odnosno prelaska sa konsenzusa svih 27 članica, Todorović ocenjuje kao malo verovatno u skorije vreme. 

"Za tako nešto bi bilo neophodno promeniti osnivački ugovor, što je dug i komplikovan proces. Većina država članica ne želi da se odrekne prava veta u ključnim oblastima, poput proširenja, spoljne politike i fiskalnih pitanja. Međutim, sve češće se raspravlja o tome da buduće članice EU imaju ograničeno pravo veta u početnom periodu, što bi omogućilo integraciju novih članica bez paralizovanja procesa odlučivanja. To je kompromisno rešenje koje podržavamo u Centru za evropske politike", navodi Todorović.

Poseta Marka Rubija: politički i strateški kontekst

Todorović ocenjuje da posetu državnog sekretara SAD Marka Rubija Budimpešti, mesec dana pre parlamentarnih izbora u Mađarskoj, treba posmatrati i kroz prizmu unutrašnje politike. 

"Ova poseta može se tumačiti kao signal podrške Orbanovom režimu. SAD, prema Strategiji nacionalne bezbednosti, podržavaju suverenističke režime u Evropi koji dele njihove politike u vezi migracija i očuvanja kulturnog identiteta. Mađarska je za SAD prirodni saveznik".

On dodaje da poseta Rubija ima i strateški značaj u odnosu na odlučivanje unutar EU.

"Za SAD je važno da potencijalno imaju saveznika i veto igrača unutar same Unije, posebno jer države zapadne Evrope sve više teže samostalnosti i smanjenju zavisnosti od SAD. Posledice ovakvog odnosa mogu biti vidljive i u ekonomskim, i u bezbednosnim pitanjima, uključujući NATO i rusko-ukrajinski sukob".

Euronews

Todorović podseća da ubrzano članstvo Ukrajine u EU nije samo unutrašnja tema Unije, već i geopolitičko pitanje. 

"Ako Ukrajina postane članica po ubrzanom postupku, to bi imalo implikacije na odnose sa Rusijom, ali i sa SAD, NATO-om i susednim državama. Svaki korak ka članstvu povezan je sa mirovnim sporazumom, reformama u Ukrajini i sposobnošću EU da integriše novu članicu bez destabilizacije unutrašnjih procesa", ocenio je sagovornik Euronews Srbija.

Todorović ističe da ubrzano članstvo Ukrajine u EU može izazvati nesuglasice među članicama, jer pojedine države, poput Mađarske, imaju različite geopolitičke i unutrašnje prioritete. 

Složena mreža faktora – od unutrašnje politike Mađarske i uticaja SAD, preko pravnog i institucionalnog okvira EU, do mirovnog procesa u Ukrajini – pokazuje da je ubrzano članstvo Ukrajine u Uniji daleko od jednostavnog rešenja. Poseta Marka Rubija Budimpešti i oštra reakcija Viktora Orbana pokazuju koliko su interesi velikih sila i članica EU povezani sa procesima proširenja i regionalne stabilnosti.

Todorović zaključuje da će dalji razvoj događaja zavisiti od kombinacije političke volje EU, međunarodnog prava, mirovnih pregovora i unutrašnje politike ključnih zemalja.

"Sve odluke u vezi Ukrajine moraće da balansiraju između evropske solidarnosti, bezbednosnih prioriteta i unutrašnje stabilnosti EU", ističe Todorović.