Kako je bizarna greška otkrila narko bazu od 600 miliona evra u Španiji: Sa viljuškara palo 12 tona kokaina (VIDEO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Španska Civilna garda zaplenila je čak 12 tona kokaina izuzetno visoke čistoće u dva industrijska skladišta u primorskom gradu Agilas, u regionu Mursija. Ova rekordna pošiljka, čija se vrednost na veliko procenjuje na 180 miliona evra, otkrivena je sasvim slučajno - nakon što je radniku tokom utovara ispala paleta sa drogom, a on u panici pobegao ostavivši otvorenu halu i upaljen viljuškar.
Slučaj koji je počeo kao naizgled običan incident na radu pretvorio se u jednu od deset najvećih zaplena narkotika u istoriji španske policije i najveću ikada zabeleženu u regionu Mursija. Sve se odigralo u petak, 30. oktobra, u industrijskoj zoni "El Labradorcico", kada su radnici iz susednih firmi prijavili lokalnoj policiji da su vrata jedne hale širom otvorena, dok unutra bez nadzora radi viljuškar, navodi El Spanol.
Policajci su ušli u objekat verujući da je nekom od radnika pozlilo ili da se dogodila nesreća na radu. Umesto povređenog čoveka, zatekli su palete pune paketa kokaina pripremljenog za kamionski transport, dok je jedna paleta bila prevrnuta, a deo njenog sadržaja rasut po podu. Daljom pretragom industrijske zone otkriveno je i drugo skladište u kojem se nalazila preostala količina droge.
Štab za distribuciju droge širom Evrope
Zbog ogromne količine narkotika, pripadnici Civilne garde su puna četiri dana prebrojavali i merili zaplenjene pakete, pre nego što je 3. novembra zvanično potvrđeno da je reč o tačno 12.000 kilograma kokaina. Zbog izuzetne čistoće, cena kilograma ove droge na crnom tržištu procenjuje se na oko 15.000 evra, što znači da pošiljka na veliko vredi 180 miliona evra, dok bi njena ulična vrednost u prodaji na malo dostigla čak 600 miliona evra.
Istragu su preuzeli Sudska policija i specijalizovana jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala i narkotika (EDOA). Prema navodima izvora iz istrage, svi dosadašnji tragovi ukazuju na to da iza ove logističke baze stoji međunarodna kriminalna organizacija albanskog porekla, navodi Reporteri.
Istražitelji veruju da kokain nije bio namenjen lokalnom tržištu, već da je Agilas služio kao glavni logistički centar odakle se droga kamionima dalje distribuirala širom Španije i drugih evropskih zemalja. Na to ukazuju i podaci da je u poslednje vreme u okolini ovih hala zabeležen pojačan promet teških kamiona, dok je morska obala u tom delu zemlje pod previše strogim nadzorom za prebacivanje tolikog tereta gliserima, piše La Verdad.
Profimedia
Vlasnici hala nisu znali šta je unutra, pregledaju se kamere
Tokom dosadašnje istrage, policija je identifikovala i saslušala vlasnike skladišta. Utvrđeno je da su oni hale izdali različitim preduzetnicima i da nisu imali nikakva saznanja o tome za šta se objekti zaista koriste.
Za sada je zvanično pod istragom jedan državljanin Maroka, dok inspektori detaljno pregledaju snimke sa nadzornih kamera iz jedne od hala i čitavog industrijskog kompleksa kako bi identifikovali vozača viljuškara koji je pobegao, kao i sve ostale članove ove kriminalne mreže.
Kako funkcionišu albanske kriminalne mreže širom Evrope?
Ovaj slučaj u Španiji samo je još jedna potvrda koliko su albanske kriminalne strukture duboko ukorenjene u evropskom podzemlju i koliko su razvile logistiku za prebacivanje i distribuciju ogromnih količina narkotika. O tome na koji način ove grupe šire svoj uticaj, preuzimaju ključne rute i regrutuju nove članove u Zapadnoj Evropi, ranije je za Euronews Srbija govorio advokat i član Svetske asocijacije šefova policija Marko Nicović.
Kako je Nicović istakao, albanska mafija je jedna od retkih kriminalnih organizacija koja paralelno kontroliše krijumčarske rute i heroina i kokaina, oslanjajući se na čvrstu porodičnu povezanost, zatvorenost zajednice i logističku saradnju sa velikim italijanskim klanovima poput Ndrangete i Koza Nostre. Prema njegovim rečima, dok u mediteranskim zemljama uspostavljaju logističke centre za prihvat i dalji transport droge, u državama poput Velike Britanije već su ušli u otvorene sukobe sa lokalnim bandama za apsolutnu kontrolu tržišta.
E-Stock/Miloš Rafailović
"Albanska mafija poslednjih godina značajno je promenila način na koji širi uticaj. Više se ne oslanjaju samo na klasičnu trgovinu narkoticima, već ulažu i u muziku, šou-biznis i društvene mreže poput TikToka, gde promovišu luksuzan život sa skupim automobilima i jahtama kako bi privukli mlade emigrante iz siromašnih zemalja kao beskrajni rezervoar za regrutaciju i uličnu distribuciju droge“, objasnio je Nicović za Euronews Srbija, dodajući da se za održavanje discipline unutar ovih mreža koriste izuzetno surove metode zastrašivanja, a ceo intervju na ovu temu možete pročitati u odvojenom tekstu.
Od Balkanske rute do partnerstva sa 'Ndrangetom i kartelima
Da se odnos snaga u evropskom podzemlju drastično promenio i da su albanske kriminalne grupe od nekadašnjih podređenih izvršilaca postale ravnopravni partneri najmoćnijim svetskim mafijaškim organizacijama, ranije je za Euronews Srbija objasnio i profesor dr Darko Marinković sa Kriminalističko-policijskog univerziteta.
Prema njegovim rečima, upravo njihov specifičan model organizovanja objašnjava kako su uspeli da preuzmu ključne evropske luke i logističke centre.
"Italijanska 'Ndrangeta drži globalni primat u finansijama i kokainu, ali je na samom Balkanu i u Evropi albanska mafija postala najdinamičnija i najopasnija sila. Albanski organizovani kriminal iskoristio je geografski položaj i istorijski vakuum nakon devedesetih godina, kada je preuzeo krijumčarenje heroina duž Balkanske rute od turskih grupa, što im je bila odskočna daska za stvaranje globalne mreže", naveo je profesor Marinković za Euronews Srbija.
Privatna arhiva
On je ukazao da albanske kriminalne mreže karakterišu izuzetna disciplina i fleksibilnost, jer ih često čine male, čvrsto povezane ćelije od tri ili četiri ključna člana oko jednog lidera, bez unutrašnjih ratova koji opterećuju tradicionalne klanove. Upravo ta struktura omogućila im je direktnu saradnju sa latinoameričkim narko-kartelima koji ih snabdevaju kokainom, ali i podelu posla sa italijanskom mafijom u Evropi.
"Saradnja se odvija kroz strogo podeljene uloge. Albanci obezbeđuju brze veze i prolaz kroz luke u Belgiji, Holandiji i Velikoj Britaniji, dok Italijani, pre svega 'Ndrangeta, kontrolišu južne luke i unutrašnje tržište Italije. Pritom, novac stečen od droge više se ne troši samo na ulične obračune, već se kroz korupciju i legalne investicije, poput ulaganja u nekretnine, ubacuje u legalne finansijske tokove", istakao je Marinković, a više o tome pročitajte OVDE.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)