Kraj manipulacijama na internetu? EU sprema nova pravila, tehnološkim kompanijama prete milionske kazne
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kraj beskonačnom skrolovanju, komplikovanom otkazivanju pretplata i skrivenim troškovima na internetu? Evropska komisija predlaže nova pravila koja bi trebalo da ojačaju prava potrošača u digitalnom svetu, dok bi tehnološke kompanije koje krše propise mogle da se suoče sa kaznama do šest odsto godišnjeg globalnog prometa.
Evropska komisija predstavila je predlog Zakona o digitalnoj pravičnosti (Digital Fairness Act – DFA), kojim se uvode nova pravila za suzbijanje manipulativnih praksi na internetu, veću transparentnost cena i snažniju zaštitu dece.
"Suočavamo se sa novim nepoštenim poslovnim praksama koje utiču na izbore potrošača i vrše pritisak na njih, podrivajući njihovu mogućnost da donose informisane odluke", izjavila je izvršna potpredsednica Evropske komisije i komesarka EU za tehnologiju Hena Virkunen.
Među merama predstavljenim u sredu u Briselu nalaze se zabrana manipulativnih marketinških taktika, poznatih kao "mračni obrasci" (dark patterns), obaveza jasnog i transparentnog prikazivanja cena, uvođenje principa pravičnosti u dizajn digitalnih platformi i usluga, mogućnost da korisnici isključe funkcije koje podstiču zavisničko ponašanje, kao i nova pravila za influenserski marketing.
Uz ovaj predlog predstavljena je i revizija Uredbe o saradnji u oblasti zaštite potrošača. Cilj je da se Evropskoj komisiji daju veća ovlašćenja za sprovođenje istraga i direktno izricanje kazni u velikim slučajevima koji pogađaju potrošače u više zemalja. Jedan od primera je nedavno pokrenuti postupak protiv kompanija iz industrije video-igara, među kojima je i Activision Blizzard.
"Zakon o digitalnoj pravičnosti, zajedno sa izmenama Uredbe o saradnji u oblasti zaštite potrošača, predstavlja najznačajniju reformu pravila EU o zaštiti potrošača u poslednjih više od 20 godina", izjavio je evropski komesar za zaštitu potrošača Majkl Mekgrat.
Ovi predlozi predstavljaju najnoviji deo niza zakona koje Evropska komisija priprema radi regulisanja elektronske trgovine i zaštite potrošača na internetu, ali i deo šire inicijative za strožu kontrolu velikih tehnoloških kompanija. Zakon o digitalnoj pravičnosti nadovezao bi se na nedavno predloženi Zakon o zaštiti dece na internetu (EU Kids Act), čiji je cilj da se veća odgovornost za bezbednost dece prebaci na kompanije.
Unsplash
Takođe bi dopunio Akt o digitalnim uslugama (DSA) i Akt o digitalnim tržištima (DMA), kojima se nastoji da se obezbedi bezbednije, pravednije i transparentnije digitalno okruženje, kao i Akt o veštačkoj inteligenciji (AI Act), koji reguliše upotrebu veštačke inteligencije.
Strože kontrole i kazne za kompanije
Predložene izmene Uredbe o saradnji u oblasti zaštite potrošača dale bi Evropskoj komisiji direktna ovlašćenja da istražuje velike slučajeve koji značajno utiču na potrošače u više zemalja EU. Cilj je i ubrzavanje postupaka i unapređenje koordinacije između nacionalnih tela za zaštitu potrošača u prekograničnim slučajevima. To bi podrazumevalo utvrđivanje rokova za ključne korake u postupcima i bolju koordinaciju izricanja i naplate kazni, uključujući slučajeve u kojima se one naplaćuju u različitim državama.
Kompanijama za koje se utvrdi da su prekršile propise o zaštiti potrošača u ovakvim slučajevima mogle bi da budu izrečene kazne u iznosu do šest odsto njihovog godišnjeg globalnog prometa. Poređenja radi, Akt o digitalnim tržištima (DMA) već predviđa kazne do 10 odsto, dok Akt o digitalnim uslugama (DSA) omogućava izricanje kazni do šest odsto.
Ovakav pristup u EU do sada je davao različite rezultate. Dok su pojedini slučajevi, poput kazne od 500 miliona evra izrečene kompaniji Apple u aprilu prošle godine, doveli do promena u pravilima njenog App Store-a, drugi postupci, poput antimonopolskih slučajeva protiv Gugla, imali su ograničeniji uticaj na promenu poslovne prakse.
Tanjug/AP/Marcio Jose Sanchez
Od posebnog značaja za velike tehnološke kompanije je i predlog da kompanije koje nemaju sedište u EU budu obavezne da imenuju pravnog zastupnika u Uniji, koji bi sarađivao sa nacionalnim nadležnim organima i Evropskom komisijom.
Stroža zaštita potrošača na internetu
Predlog zakona predviđa niz novih mera zaštite potrošača, uključujući zabranu takozvanih "mračnih obrazaca" (dark patterns). Reč je o manipulativnim praksama, poput lažnih tvrdnji da je neki proizvod gotovo rasprodat, kojima se potrošači navode da požure sa kupovinom. Korisnici bi dobili mogućnost da isključe funkcije koje podstiču zavisničko ponašanje, poput beskonačnog skrolovanja i automatskog reprodukovanja video-sadržaja.
Cene bi morale da budu prikazane jasno i transparentno. To se odnosi i na dinamičko formiranje cena ulaznica za sportske i kulturne događaje, gde bi iznosi morali da budu prikazani u realnom vremenu kako bi potrošači znali koliko će platiti. Nova pravila obuhvatila bi i virtuelne valute, čiji kursevi konverzije često nisu dovoljno jasni. To je posebno izraženo na platformama za video-igre, gde igrači kupovine obavljaju virtuelnim novcem umesto stvarnim valutama.
Predlog zakona ograničio bi i prakse koje podstiču decu na prekomerno trošenje novca u video-igrama. To uključuje takozvane "loot box" pakete, koji simuliraju igre na sreću, kao i mehanizme koji vrše pritisak na igrače da plaćaju kako bi napredovali u igri.
Jedan od primera su paketi u okviru igre FIFA Ultimate Team, koji funkcionišu po principu točka sreće. Predložena ograničenja ne bi se na isti način odnosila na punoletne igrače, kojima bi ovakvi paketi i mehanizmi nizanja uspeha i dalje bili dozvoljeni.
Otkazivanje onlajn pretplata i ugovora takođe bi moralo da bude jednostavnije. Potrošači bi dobijali podsetnike pre nego što se besplatni probni periodi automatski pretvore u plaćene pretplate, dok bi za automatsko obnavljanje pretplate bila potrebna izričita odluka korisnika, umesto da se ono podrazumeva. Korisnici bi, osim toga, imali mogućnost da u korisničkoj podršci stupe u kontakt sa stvarnom osobom, umesto da budu upućeni isključivo na četbot.
Predlog zakona prvi put uvodi i posebna pravila za influensere. Kreatori sadržaja morali bi jasno da označe komercijalne objave, a bilo bi im zabranjeno i da zloupotrebljavaju poverenje dece. Takođe bi bilo zabranjeno nepravedno personalizovano oglašavanje i formiranje cena usmereno na maloletnike ili zasnovano na iskorišćavanju ranjivosti pojedinaca.
"Zakon o digitalnoj pravičnosti obezbediće da digitalna ekonomija funkcioniše u korist potrošača, a ne protiv njih", izjavio je Mekgrat, dodajući da kompanije koje poštuju pravila ne bi smele da budu u nepovoljnijem položaju u odnosu na one koje ih zaobilaze.
Koliko bi nova pravila donela koristi potrošačima?
Prema proceni Evropske komisije, primena novih pravila mogla bi da spreči finansijske gubitke potrošača u iznosu od 88,4 milijarde evra u periodu od 2025. do 2035. godine. Kada se uračuna i vreme koje potrošači izgube zbog nepoštenih poslovnih praksi, procenjena godišnja korist iznosila bi 13,7 milijardi evra.
Nasuprot tome, troškovi koje bi kompanije imale za primenu novih pravila iznosili bi 678 miliona evra godišnje, nakon što se uzmu u obzir preklapanja između pojedinih mera.
Kako su tehnološke kompanije reagovale na predlog?
Predstavnici tehnološke industrije oprezno su pozdravili nova pravila, ali su pojedini izrazili zabrinutost zbog neusklađenih poruka koje dolaze iz Brisela. Iako lideri EU od evropskih izbora 2024. godine pozivaju na pojednostavljivanje propisa u različitim privrednim sektorima, ove godine predstavljen je veliki broj novih predloga, posebno onih koji se odnose na onlajn platforme i usluge. To je otvorilo pitanje mogućeg preklapanja postojećih i novih propisa.
Izabel Rosija, direktorka Međunarodnog udruženja stručnjaka za privatnost (IAPP) za Evropu, izjavila je za Euronews Next da ima smisla prilagoditi digitalnoj ekonomiji pravila koja su u pojedinim slučajevima stara i 20 godina, ali je upozorila da već postoje propisi koji uređuju zaštitu potrošača, privatnost, digitalne platforme i veštačku inteligenciju.
"Da li Zakon o digitalnoj pravičnosti uvodi nove mehanizme koje organizacije, potrošači i regulatorna tela već nemaju na raspolaganju? Da li doprinosi cilju Komisije da pojednostavi propise ili nepotrebno dodatno komplikuje regulisanje digitalnog okruženja?", upitala je Rosija.
Drugi smatraju da je predlog dobar početak, ali da će mnogo toga zavisiti od konkretnih rešenja i načina na koji će zakon biti primenjen. Monika Zdžeborska, pravna savetnica u oblasti tehnologije i digitalnog poslovanja advokatske kancelarije Clifford Chance, ocenila je za Euronews Next da će se rasprava verovatno voditi oko tri ključna pitanja.
Prvo je usklađenost propisa, odnosno da li Zakon o digitalnoj pravičnosti popunjava stvarne praznine ili samo dodaje još jedan sloj regulative na već postojeće propise, poput Akta o digitalnim uslugama (DSA), Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act), Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) i Zakona o zaštiti dece na internetu (Kids Act).
Drugo pitanje odnosi se na podrazumevana podešavanja: da li bi potrošači sami trebalo da isključuju funkcije osmišljene tako da ih što duže zadrže na platformama ili bi takve funkcije trebalo da budu isključene već na početku.
Treće pitanje je proporcionalnost, odnosno da li bi ista pravila trebalo da važe za sajtove za kupovinu, striming servise, video-igre i društvene mreže ili bi propisi morali da uzmu u obzir različite rizike koje ove platforme nose.
Zdžeborska je dodala da će se, s obzirom na to da se Zakon o zaštiti dece na internetu priprema paralelno, pregovori o ova dva predloga odvijati istovremeno. Odluke o jednom propisu, posebno kada je reč o maloletnicima, zavisničkom dizajnu i proveri uzrasta, mogle bi da utiču i na drugi.
Kada je reč o pravima potrošača, Itkaso Domingez de Olazabal, predstavnica organizacije European Digital Rights (EDRi), izjavila je za Euronews da postoji zabrinutost zbog toga što predložena pravila o zavisničkom dizajnu i dalje previše odgovornosti prebacuju na pojedince, koji bi sami morali da pronađu opciju za isključivanje spornih funkcija, umesto da se od kompanija zahteva da spreče štetne prakse.
"Evropska komisija godinama proučava načine na koje kompanije manipulišu nama na internetu. Sada dolazi neprijatniji deo: naterati te kompanije da prestanu. Evropski parlament i države članice imaju još mnogo posla kako bi ovom zakonu dali snagu koju zaslužuje", poručila je ona.
Predlog zakona sada treba da razmotre poslanici Evropskog parlamenta i vlade država članica, pre nego što bude usvojen kao deo evropskog zakonodavstva.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)