Euronews Srbija u Kijevu: Kako žive građani četiri godine od početka rata u Ukrajini

Sutra će se navršiti četiri pune godine od napada Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. Pred obeležavanje, Rusija nastavlja sa napadima. Na meti su bili Odesa, Harkov i Zaporožje. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski optužio je Vladimira Putina da je već započeo treći svetski rat, dok članice Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra za Ukrajinu zbog situacije sa naftovodom Družba, a preti i kontramerama protiv Ukrajine. 

U Kijevu će sutra biti evropski lideri, a tamo je i reporterka Eurnews Srbija Nataša Đulić Banović. 

Prema njenim rečima, Ukrajince muči pre svega to što je sve neizvesno - sutra se ulazi u petu godinu rata a nemaju ideju kako će se taj rat završiti i pod kojim uslovi. 

Kao što smo videli prošle nedelje u Ženevi, brojni pregovori pa i oni trilateralni završili su se bez nekog opipljivog rezultata. To je jedna i osnovna stvar koja ih brine. Druga koja ih i dalje brine, a nadaju se da će uskoro prestati, to su posledice ruskih udara na energetsku infrastrukturu Ukrajine. 

Konkretno u Kijevu, u najgorim trenucima, kada je zima bila najjača a to je bilo negde krajem januara kada su se temperature spustile do minus 23 stepena oko milion ljudi od tri i po miliona koliko u Kijevu živi, je imalo problema sa strujom ili sa grejanjem. Sada je situacija stabilizovana tako da nekih 10 odsto stanovništva ovog grada ima probleme. Ipak, nisu svi delovi grada jednako pogođeni, posebno se tu misli na one koji su pored pogođenih elektrana, koje su doživele udare.

To su visoke zgrade u kojima nema struje i grejanja, ne rade liftovi, tako da se vrlo često ispred njih postavljaju šatori - takozvani punktovi za grejanje i tu građani mogu da dođu, da se zagreju, da pojedu nešto toplo, da popiju čaj, a u poslednje vreme dolaze i da uzmu šporete na gas, pošto od ovih električnih nema mnogo vajde. 

Euronews Srbija

Inače, mnogi od njih sada ne dolaze u te šatore zato što su se gotovo i navikli na kućnu temperaturu u svojim stanovima od nekih 10 do 12 stepeni. 

"Situacija s grejanjem je prilično komplikovana jer nemamo struju ni grejanje. Još jedan problem je to što neke zgrade nemaju liftove pa ljudi ne mogu da se popnu na spratove. U pojedinim zgradama kada nema struje ne rade pumpe pa stanovnici na višim spratovima ne dobijaju vodu. Mislim da su ovi grejni šatori od ključnog značaja za naš okrug, posebno nakon ruskih napada na našu elektranu. Živim zajedno sa ćerkom i unukama i dolazili smo ovde jer nije bilo struje ni grejanja. Nismo mogli da punimo telefone i druge uređaje pa smo ovde dolazili da se ugrejemo i dobijemo tople obroke", rekla je za Euronews Srbija žena koja živi u Kijevu. 

Euronews Srbija

O situaciji sa Mađarskom ali i sa Slovačkom dosta se priče u Ukrajini. Ukrajinski novinari kažu da vlada u Kijevu smatra da Mađarska Ukrajini troši vreme ali da na ovaj ili onaj način taj novac, tih 90 milijardi preko određenih tranši ipak stiže u Ukrajinu. Što se tiče takođe energetske situacije vezane za Slovačku i Mađarsku, podsetimo da ove dve države tvrde da Ukrajina namerno ne propušta rusku naftu kroz naftovod Družba. Ukrajina tvrdi da je to zbog toga što je posredi tehnički kvar, prete kontra-merama Ukrajini da joj neće isporučivati električnu energiju. 

O tome smo danas razgovarali sa ukrajinskim stručnjakom za energetiku Aleksandrom Harčankom, koji tvrdi da je ovo sve stvar politike, a da ta struja koja Ukrajini treba da stigne iz Slovačke i Mađarske neće mnogo promeniti situaciju u Ukrajini u energetskom smislu. 

"Sve zajedno, ono što oni mogu da isporuče Ukrajini iznosi oko 2-3% ukrajinske potrošnje. Reći da je to za nas ključno, to je preterivanje, to nije presudno. Uvek ostavlja loš utisak kada ljudi koji bi trebalo da poštuju evropska pravila, to ne rade. Znamo da evropski energetski sistem ima svoja pravila, koja strogo ograničavaju i ovakve postupke. Ako se nešto ovako desi, to znači da evropska pravila uopšte ne funkcionišu", rekao je Harčenko.

Euronews Srbija

Ovih dana je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pred ovo obeležavanje dao nekoliko intervjua u prilično prkosnom tonu. Naime, on kaže da je predsednik Rusije Vladimir Putin kriv zato što je započeo treći svetski rat, da ga neko mora zaustaviti. On takođe govori da nije pitanje da li ukrajinska vojska može da se bori, već da li će pobediti. Govori da će svakako nastaviti da se bori i ponovo pominje vraćanje na stare granice kada je reč o ukrajinskim teritorijama. 

Što se tiče samih Ukrajinaca, oni su uglavnom podeljeni na one koji bi želeli primirje po svaku cenu i na one druge koji se pitaju šta će biti dalje ukoliko se dođe do primirja pod ruskim uslovima. 

Ne veruju da će se ove godine to pitanje rešiti, da će doći do kraja rata, i kažu da je to možda moguće samo u teoriji. 

Danas smo u tome razgovarali sa profesorom Maksimom Kamenjeckim sa univerziteta Taras Ševčenko u Kijevu.

„Radi se o našoj teritoriji. Rusija ratuje na našoj teritoriji. Ne možemo od toga odustati ni zamisliti mehanizam kako će to izgledati. Rusija može da zaustavi rat duž ove linije, ali drži pod svojom kontrolom 20 odsto naše teritorije. Oni mogu da stanu. Mi, ako stanemo, to bi bila kapitulacija. I to ne dolazi u obzir", rekao je Kamenjecki.