Španija deklasifikovala dokumenta o puču iz 1981. posle 45 godina tajnosti: Vođa pobune umro isti dan

Španija je u sredu objavila 153 poverljiva dokumenta u vezi sa neuspelim vojnim pučem od 23. februara 1981. godine, poznatim i kao 23-F, čime je okončano 45 godina tajnosti oko jednog od najdramatičnijih trenutaka u tranziciji ove zemlje ka demokratiji, piše Euronews.

Dokumenta su od srede u podne dostupna na vladinom sajtu La Moncloa, nakon objavljivanja ministarske uredbe u Službenom državnom glasniku kojom je ukinut stepen tajnosti.

Objavljeni materijal uključuje transkripte telefonskih razgovora između vojnih komandanata, obaveštajne izveštaje bivše službe CESID, kao i dokumenta ministarstava odbrane, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova tokom 18-časovne talačke krize u parlamentu, koja je okončana ubrzo nakon što ju je kralj osudio.

Prema navodima vlade, objavljeni materijal čini oko četvrtine ukupne dokumentacije koja je do sada pronađena. Dokumenta su dostupna isključivo u obliku transkripata i ne sadrže audio-snimke.

Španski premijer Pedro Sančez najavio je deklasifikaciju ranije ove nedelje, nazivajući je činom kojim se "namiruje istorijski dug prema građanima" na 45. godišnjicu pokušaja puča 23-F.

"Sećanje ne može da bude pod ključem. Demokratije moraju poznavati svoju prošlost kako bi izgradile slobodniju budućnost", napisao je Sančez na mreži X.

Portparolka vlade Elma Saiz izjavila je u utorak da objava predstavlja "sve dokumente" pronađene u vladinim ministarstvima koji se odnose na puč.

Međutim, kompletan sudski izveštaj sa suđenja pred Vrhovnim sudom i dalje je klasifikovan, jer vlada ima nadležnost samo nad arhivama izvršne vlasti.

Šta dokumenta otkrivaju

Potpukovnik Antonio Tehero i 200 naoružanih oficira Civilne garde upali su u Kongres poslanika 23. februara 1981. godine tokom glasanja o potvrdi Leopolda Kalvoa Sotela kao premijera.

Oficiri su držali poslanike i ministre kao taoce 18 sati, dok je general Haime Milans del Boš rasporedio tenkove u Valensiji.

General Alfonso Armada, koji je služio u kraljevskoj porodici, pokušao je da se postavi kao spasilac koji bi formirao koalicionu vladu.

Deklasifikovana dokumenta pokazuju razgovore zaverenika, uključujući uputstva da se "puca da se ubije" nakon ispaljenog upozoravajućeg hica, kao i reference na "tenkove i transportna sredstva" spremna za raspoređivanje.

Jedan dokument pokazuje da je Huan Karlos I saznao za puč preko radija u 18:22 sati 23. februara 1981, prema beleškama njegovog generalnog sekretara Sabina Fernandeza Kamposa.

Španski monarh je slušao direktan prenos glasanja u parlamentu kada su Teherove snage upale u salu.

Huan Karlos I je osudio puč u televizijskom obraćanju nešto posle 1 sat ujutru 24. februara, pozivajući na nastavak vladavine zakona i demokratije. Pokušaj puča je okončan nekoliko sati kasnije.

Materijali takođe uključuju obaveštajne izveštaje o pro-puč frakcijama unutar vojske nakon neuspelog pokušaja, pokazujući zabrinutost zbog mogućih budućih zavera.

Suđenje pred Vrhovnim sudom osudilo je Milansa del Boša, Armadu i Tehera na 30 godina zatvora kao ključne inicijatore 23-F.

Vojni ustanak proistekao je iz dubokog nezadovoljstva delova španskih oružanih snaga zbog demokratske tranzicije zemlje nakon 40 godina diktature Fransiska Franka.

Španija se suočavala sa ekonomskom krizom koja je izazivala gotovo 20 odsto nezaposlenosti i 16 odsto inflacije, dok su vojni tvrdokorci odbacivali novi politički model i verovali da je snažna vlast ključna za upravljanje.

Dodatno su bili iritirani stalnim nasiljem baskijske separatističke grupe ETA, komplikacijama oko teritorijalne reorganizacije koja bi dala veću autonomiju regionima, i sve manjim uticajem vojske u društvu.

Da li će Španija prepraviti zakon o državnim tajnama?

Deklasifikacija dolazi dok je parlamentarni proces za Zakon o poverljivim informacijama i dalje zaustavljen u Kongresu.

Zakon, koji je Savet ministara odobrio u julu i poslao parlamentu 22. jula, zamenio bi Zakon o službenim tajnama iz 1968. godine, donet tokom diktature Fransiska Franka.

Predložena legislativa predviđa rok od 25 godina za poverljive informacije, uz mogućnost produženja od deset godina u izuzetnim okolnostima, dok bi niži stepen poverljivosti bio automatski deklasifikovan posle deset godina.

Opozicione partije kritikovale su tajming objavljivanja, a neki su optužili vladu za politički oportunizam.

Ipak, istoričari i organizacije civilnog društva pozdravili su veću transparentnost više od četiri decenije nakon događaja oko 23-F.