Profesor Maksim Kamenjecki za Euronews Srbija: Koje su dve moguće opcije za završetak rata u Ukrajini

Ukrajina je prošle nedelje obeležila četiri godine od početka rata. U Kijev su došli evropski lideri koji su pokazali razjedinjenost nego jedinstvo, pošto je godišnjicu obeležio i mađarski veto na sankcije Rusiji i pomoć Ukrajini. Građani su ispratili diplomate i ušli u petu godinu sukoba. Za Euronews Srbija je u Kijevu govorio profesor Maksim Kamenjecki sa Univerziteta Taras Ševčenko. 

"Sve to izgleda i od prvih dana dramatično. I dramatično još uvek nastavlja izgledati, zato što nema još uvek izgleda o tome kako i kada će se sve završiti. Jer od Ukrajine se traži ne samo što ona izgubi tu teritoriju koji ne kontroliše, nego i neke ustupke i na tome insistiraju te zemlje koje mi smatramo našim saveznicima. Vrlo teško sada ovaj trenutak kad vlada neizvesnost o rezultatima rata i vidi se da osim ukrajinskih mogućnosti i naših mogućnosti da odbranimo svoju zemlju, mi za sada ne možemo na ništa drugo da računamo", rekao je Kamenjecki.

Profesor Maksim Kamenjecki smatra da najveći problem za Ukrajinu nije samo američki stav, već i pitanje jedinstva Evrope. Prema njegovim rečima, ključno je kako evropske države zamišljaju mir i stabilnost u Evropi i svetu nakon agresije Rusije, koja se ne može posmatrati samo kroz događaje iz 2022. godine, već seže još do 2008. godine i prve agresije Rusije na Gruziju. Kamenjecki ističe da je nepostojanje reakcije evropskih država tada ostavilo traga na sadašnje konflikte.

Pregovori nisu dali rezultate

"Pregovori o prekidu sukoba, nisu dali opipljive rezultate. Razlog tome što se pregovori uglavnom odnose na tehnička pitanja, poput razmene zarobljenika, dok ključna pitanja teritorije ostaju nerešena. Osim toga, delegacije sa obe strane nisu na dovoljno visokom nivou da donose strateške odluke, ni Ukrajina ni Rusija ne mogu same odlučiti o konačnim potezima, a referendum u Ukrajini je jedina legitimna opcija za promene teritorija", kaže profesor.

Smatra da se nejedinstvo Evrope dodatno odražava na efikasnost pomoći Ukrajini. Dodaje da Ukrajina sama ne može dugo izdržati agresiju bez spoljne podrške, ali zemlje članice EU nisu saglasne oko vojne pomoći, što uključuje i razlike u stavovima Mađarske i Slovačke. Prema Kamenjeckom, politički motivisani stavovi pojedinih država često utiču na odluke o pomoći, što se može povezati i sa predizbornim situacijama.

"Udari na energetsku infrastrukturu su deo hibridnog ratovanja, usmerenog na narušavanje morala stanovništva i iskorišćavanje vremenskih prilika. Iako su posledice udara teške, uključujući gubitak grejanja i tople vode - Ukrajina je uspela da izdrži ove pritiske", napominje Kamenjecki.

Profesor napominje da je završetak rata ove godine moguć samo u dve teorijske situacije: ili da Rusija odustane od svojih teritorijalnih ambicija ili da Ukrajina kapitulira, što je neprihvatljivo. Ukrajina neće pristati na promenu granica, posebno u Donjeckoj oblasti, jer se radi o njihovoj teritoriji koja je pod agresijom.

Što se tiče akademskog života, profesor opisuje kako su ratne godine duboko uticale na univerzitetsku zajednicu.

"Kampusi su pogođeni udarima dronova, a nastava je kombinacija online i prisutne, kako bi se obezbedila sigurnost studenata. Potresno je gledati studente kako dolaze na predavanja dok su njihove porodice i domovi pod stalnom pretnjom, ali i koliko pokazuje njihovu želju za znanjem uprkos opasnosti", dodaje profesor.

Detaljan intervju pogledajte u videu iznad teksta.