Brisel menja pravila proširenja: Novi zaštitni mehanizmi za buduće članice EU

Evropska komisija radi na predlozima za reformu procesa proširenja Evropske unije, s ciljem da ponovo preuzme vodeću ulogu u raspravi koju poslednjih meseci sve više oblikuju države članice, ali i da izbegne da teret razgovora o novim zaštitnim mehanizmima padne isključivo na Crnu Goru, koja je trenutno najdalje odmakla u procesu pristupanja.

Da Evropska komisija priprema predloge za reformu procesa proširenja EU kako bi ponovo zauzela centralno mesto u debati koju sve više usmeravaju države članice, potvrdila su za Euronews trojica zvaničnika Evropske unije.

Proširenje EU ponovo je dospelo u vrh političke agende, budući da se Crna Gora približava završnoj fazi pregovora o članstvu. Poslednjih nedelja države članice predstavile su niz neformalnih dokumenata sa predlozima za reformu pristupnog procesa.

Pet od šest osnivačkih članica Evropske unije predložilo je jačanje postojećih zaštitnih mehanizama kako bi se sprečilo demokratsko nazadovanje i kršenje vladavine prava – poučene iskustvom sa Mađarskom premijera Viktora Orbana.

Nemačka i Francuska iznele su ideje o postepenoj integraciji zemalja kandidata, što bi novim članicama omogućilo da osete određene koristi od članstva i pre njegovog formalnog sticanja.

Nemački kancelar Fridrih Merc ranije je predložio uvođenje statusa "pridruženog članstva", koji bi, između ostalog, omogućio pružanje bezbednosnih garancija Ukrajini.

Tanjug/AP/Michael Kappeler

Države članice sada se pripremaju za stratešku raspravu o reformi procesa proširenja na narednom samitu lidera EU u oktobru, nakon što predsednik Evropskog saveta Antonio Košta obiđe svih 27 prestonica država članica.

Uoči tog samita, Evropska komisija planira da predstavi sopstvene predloge kako bi ponovo preuzela inicijativu – ili, u najmanju ruku, sprečila da u potpunosti izgubi kontrolu nad raspravom.

TANJUG/ EFE/ EUROPEAN NEWSROOM/DPA/ MARKUS LENHARDT

"Videli smo doprinose nekoliko država članica na ovu temu. Evropska komisija takođe radi na tom pitanju. Radujemo se predstojećoj strateškoj raspravi o proširenju i reformama na sastanku Evropskog saveta (EUCO) u oktobru ove godine", rekao je portparol Evropske komisije za Euronews.

Širi planovi reforme

O konačnom obimu predloga i dalje se raspravlja na najvišem političkom nivou unutar Evropske komisije.

Komisija je još početkom prošle godine trebalo da predstavi analizu politika uoči budućeg proširenja – dokument kojim bi bilo objašnjeno kako bi Evropska unija sa 30 ili više članica funkcionisala kada je reč o budžetu, donošenju odluka i unutrašnjem ustrojstvu.

Međutim, taj proces je tiho stavljen po strani nakon što je kandidatura Ukrajine za članstvo dodatno zakomplikovala situaciju. Istovremeno, reč je o izuzetno osetljivom pitanju za evropske prestonice, jer se tiče preraspodele političke moći i finansijskih sredstava unutar Unije.

"Kada je reč o analizama politika uoči proširenja, možemo da dodamo da intenzivno radimo na tome da što pre završimo pripremu ovog dokumenta, uz krajnji cilj da on bude što kvalitetniji", rekao je predstavnik Komisije.

Dok rasprava o reformi procesa proširenja EU dobija na zamahu, i dalje nije jasno postoji li dovoljno političke volje za tako sveobuhvatnu reformu, koja bi neminovno zahtevala izmene osnivačkih ugovora Evropske unije.

Tajming je posebno osetljiv uoči predsedničkih izbora u Francuskoj naredne godine, na kojima se očekuje tesna trka sa kandidatom krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja.

Žordan Bardela, jedan od glavnih favorita za pobedu na predsedničkim izborima, u više nedavnih televizijskih intervjua kategorično je odbacio mogućnost pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji.

Ipak, iako bi dublja reforma procesa pristupanja mogla da usledi pre ili kasnije – naročito kako bi zemlje poput Ukrajine ostale motivisane da sprovode unutrašnje reforme, uz mogućnost da osete određene koristi članstva i pre formalnog prijema – rasprava o jačanju zaštitnih mehanizama za nove članice već je u toku.

Jačanje zaštitnih mehanizama

Najmanje što se očekuje jeste da će predlozi Evropske komisije unaprediti raspravu o zaštitnim mehanizmima koji bi sprečili demokratsko nazadovanje novih država članica nakon završetka procesa pristupanja.

"Razmatramo na koji način bi zaštitni mehanizmi mogli da budu ugrađeni u buduće pristupne ugovore. Cilj je jednostavan – da se obezbedi da obaveze preuzete tokom pregovora, posebno one koje se odnose na takozvane ‘osnovne vrednosti’ (fundamentals), budu poštovane i nakon pristupanja Evropskoj uniji", dodao je portparol Evropske komisije.

Namera je da se izbegne da teret rasprave padne na Crnu Goru, koja je trenutno vodeći kandidat za 28. članicu Evropske unije. Pošto je pre nekoliko nedelja počela izrada njenog Pristupnog ugovora, postoji rizik da upravo Crna Gora postane svojevrsni poligon za testiranje pravila po kojima će se ubuduće odvijati prijem novih članica.

"Ako se to uradi na primeru Crne Gore, moglo bi da izgleda kao da je kažnjena zato što je bila uspešna", rekao je za Euronews jedan zvaničnik EU koji je direktno upoznat sa razgovorima, te dodao: 

"Teret ne može da padne samo na Crnu Goru; proces mora biti pravičan."

Kako će ostale države članice reagovati na potez Evropske komisije, za sada je neizvesno. Dok bi pojedine prestonice mogle pozdraviti to što Komisija preuzima inicijativu, druge bi taj potez mogle da protumače kao pokušaj da ponovo preuzme kontrolu nad raspravom.

"U opticaju je mnogo različitih ideja, ali to su za sada samo ideje. Neke od njih nisu ni dovoljno razrađene. Konsenzus još ne postoji", rekao je drugi zvaničnik EU koji je upućen u tok razgovora.

Oslanjanje na dosadašnja iskustva

Zaštitni mehanizmi nisu novost u procesu proširenja Evropske unije. Iako je politički zamah za reformu dodatno ojačan nakon što je Viktor Orban u aprilu izgubio vlast, Evropska komisija je i ranije nagovestila da želi da uvede strože mehanizme zaštite.

"Budući pristupni ugovori moraće da sadrže snažnije zaštitne mehanizme protiv odstupanja od obaveza preuzetih tokom pristupnih pregovora, kao i zahteve da nove države članice nastave da štite i učine nepovratnim rezultate koje su ostvarile u oblasti vladavine prava", navela je Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju o politici proširenja za 2025. godinu.

ICP, incamerastock / Alamy / Profimedia

Prilikom osmišljavanja novih zaštitnih mehanizama, Brisel će se prirodno osloniti na prethodna iskustva, pre svega na pristupni ugovor Hrvatske, koja je 2013. godine postala najmlađa članica Evropske unije.

Kada je Hrvatska pristupila Uniji, uveden je poseban mehanizam praćenja kojim je Evropska komisija dobila zadatak da "pažljivo prati sve obaveze koje je Hrvatska preuzela tokom pristupnih pregovora, uključujući i one koje je trebalo ispuniti pre ili do dana pristupanja Evropskoj uniji".

Taj mehanizam bio je usmeren na oblast pravosuđa i osnovnih prava, posebno na nezavisnost i efikasnost pravosuđa, procesuiranje ratnih zločina, zaštitu prava manjina i pitanja koja se odnose na izbeglice.

I raniji pristupni ugovori sadržali su zaštitne mehanizme koji su se odnosili na ozbiljne ekonomske poremećaje, kršenje pravila funkcionisanja jedinstvenog tržišta i nedostatke u sprovođenju propisa iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, a primenjivali su se tokom prve tri godine nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Nove ideje

Pet država osnivača Evropske unije smatra da bi trebalo otići korak dalje i predlaže uvođenje brzih sankcija za moguće kršenje obaveza, uključujući suspenziju finansiranja iz fondova EU, pa čak i privremeno oduzimanje prava glasa u procesu odlučivanja u evropskim institucijama.

Takvi predlozi nailaze na značajan otpor, jer pojedine države članice smatraju da bi mogli biti u suprotnosti sa osnovnim principom Evropske unije o jednakosti svih članica, kao i da bi takav oblik uslovljavanja praktično značio ponovno otvaranje već zaključenog pristupnog ugovora.

S druge strane, među evropskim vladama manje su sporne mere koje su usko povezane sa zaštitnim mehanizmima, poput mogućnosti produženja prelaznih perioda, odnosno privremenih izuzeća od pune primene pravnih tekovina Evropske unije.

Jedan od najznačajnijih prelaznih aranžmana koji bi mogao biti produžen odnosi se na mogućnost da postojeće države članice privremeno ograniče pristup svom tržištu rada radnicima iz novih članica.

Istovremeno, svaka privremena klauzula predviđena pristupnim ugovorom ne bi mogla da bude zasnovana isključivo na političkoj proceni. Bilo bi neophodno jasno definisati šta se smatra demokratskim nazadovanjem, kao i uspostaviti objektivan mehanizam za njegovu procenu, kako bi se sprečila politizacija čitavog procesa.

Još jedna ideja koja se razmatra jeste da članstvo u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) postane obavezno za sve nove države članice. Trenutno su 24 od 27 članica Evropske unije deo EPPO-a, dok su Irska i Mađarska već izrazile interesovanje da mu pristupe.

"Jačanje zaštitnih mehanizama moglo bi da ublaži zabrinutost država koje su tradicionalno bile skeptične prema proširenju Evropske unije", rekao je za Euronews Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe za politike "Balkan u Evropi".

"To bi moglo da poveća verovatnoću da države članice ratifikuju pristupne ugovore", ocenio je Biber.