Pad fertiliteta u Evropi: U Turskoj sve manje dece, ali i dalje iznad proseka EU - Srbija stoji bolje od mnogih zemalja
Komentari
07/03/2026
-10:00
Opadanje stopa nataliteta širom Evrope postalo je jasan trend, ali jedna zemlja koja se dugo oslanjala na svoju mladu populaciju sada se nalazi u zabrinjavajućoj situaciji - Turska.
"Trenutno se suočavamo sa katastrofom", izjavio je predsednik Redžep Tajip Erdogan u novembru 2025. godine, koja je u zemlji već bila proglašena "Godinom porodice" s ciljem da se preokrene pad nataliteta.
Između 2013. i 2023. godine, ukupna stopa fertiliteta u Turskoj pala je sa 2,11 na 1,51, prema podacima nacionalne statističke agencije TurkStat. Među 34 evropske zemlje, Turska je u tom periodu zabeležila najveći pad, kako u apsolutnom iznosu (0,6), tako i procentualno (28,4 odsto), prenosi Euronews.
U istom periodu, ukupna stopa fertiliteta u EU smanjena je sa 1,51 na 1,38. Kako je 2023. godina najnovija za koju su dostupni podaci EU u bazi Eurostata, ta godina se koristi za poređenja.
Pad je još izraženiji kada se meri u periodu od 2014. do 2024. godine, dostižući 0,71 u apsolutnom iznosu i 32,4 odsto u procentualnom smislu. Stopa je u tom periodu pala sa 2,19 na 1,48, prema podacima TurkStat-a.
Pitanje je jednostavno: zašto je Turska u ovom desetogodišnjem periodu zabeležila najstrmiji pad stopa fertiliteta u Evropi? Odgovor, međutim, nije jednostavan. On je višeslojan.
Ograničenja ukupne stope fertiliteta
Pre svega, stručnjaci ukazuju na ograničenja ukupne stope fertiliteta. Dr Selin Koksal sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu izjavila je za Euronews Health da stopa fetiliteta u suštini predstavlja "trenutnu sliku", jer beleži broj rođenih u jednoj godini. Međutim, stopa fertiliteta nam ne može reći koliko će dece ljudi na kraju imati tokom svog života.
Povezane vesti
"Ovo je važno jer je ključna karakteristika savremenog fertiliteta odlaganje rađanja, što znači da ljudi odlažu roditeljstvo, a ne nužno da potpuno odustaju", rekla je.
Koksal umesto toga ističe stopu fertiliteta po završenim kohortama, koja prati prosečan broj dece koje žene imaju do kraja svojih reproduktivnih godina, oko 45. godine života. TurkStat je ne objavljuje. Prema njenim proračunima zasnovanim na istraživanjima, fertilitet po završenim kohortama u Turskoj i dalje ostaje iznad 2,1, što je i dalje iznad često citiranog praga zamene generacija.
Ona smatra da to sugeriše da je "slika znatno manje alarmantna nego što periodične stope fertiliteta impliciraju".
Produbljivanje finansijske krize
Ipak, stopa fertiliteta i dalje ima smisla za praćenje trendova tokom vremena, a ovaj oštar pad zaslužuje pažnju, prema Selin Koksal.
"Ovaj trend u velikoj meri odražava produbljivanje finansijske krize u Turskoj, dodatno pogoršane pandemijom i snažnim padom kupovne moći usled inflacije i vrtoglavog rasta cena stanovanja. U takvim uslovima, sasvim je očekivano da ljudi ili odlažu roditeljstvo dok ekonomska situacija ne postane stabilnija, ili potpuno odustanu od svojih namera", rekla je.
Samo odlaganje nije cela priča
Dr Hande InanK sa Brandeis univerziteta takođe je istakla da je nedavni pad verovatno posledica kombinacije odloženog roditeljstva (tempo) i smanjenog broja trećih i narednih trudnoća (paritet).
"Samo odlaganje ne znači nužno i manji ukupan broj dece. Žene teoretski mogu ‘nadoknaditi’ i imati isti broj dece u kasnijim godinama. Međutim, pad stope fertiliteta od otprilike 0,5 u periodu od šest godina ne može se objasniti samo promenom vremena rađanja", rekla je Euronews Health dr Hande Inank.
Povezane vesti
Inank ističe dva glavna razloga: prvo, sve manje porodica ima troje dece. Ovo odražava kako promene u preferencijama – poput sve učestalijeg prihvatanja idealnog broja od dvoje dece i većeg naglaska na "kvalitet umesto kvantiteta" – tako i strukturna ograničenja.
"Visoka inflacija, problemi sa stanovanjem, radna okruženja koja nisu prijateljska prema porodici (posebno za žene) i ograničen pristup pristupačnoj, kvalitetnoj dečjoj nezi sve povećavaju troškove velikih porodica", rekla je.
Dugoročni trend, ali ne i posebno alarmantan
"U većini evropskih zemalja demografska tranzicija trajala je više od jednog veka, dok je u Turskoj bila odložena i odvijala se u mnogo kraćem periodu", rekao je profesor Mehmet Ali Erjurt sa Hacettepe univerziteta za Euronews Health.
Trend stope fertiliteta u Turskoj od 1960. godine uglavnom je išao paralelno sa globalnim prosekom. Međutim, EU i najveće evropske ekonomije dosledno beleže znatno niže stope od Turske, prema podacima Svetske banke.
"Turska prolazi kroz demografsku tranziciju kroz koju je Evropa prošla mnogo ranije, i ne doživljava ništa posebno alarmantno", rekla je Köksal za Euronews Health.
Urbanizacija, obrazovanje i zaposlenost žena
Stručnjaci koji su razgovarali sa Euronews Health pripisuju ovaj dugoročni pad u Turskoj brzoj urbanizaciji, rastu obrazovne uključenosti žena, većem učešću žena na tržištu rada i promenama u društvenim normama, napominjući da je obrazac sličan onom viđenom u mnogim evropskim zemljama.
Međutim, "bila bi greška pripisivati ovaj brz pad isključivo strukturnim faktorima poput rasta obrazovanja žena ili njihove uključenosti u radnu snagu", upozorila je Koksal.
"Ovo su dugoročni pokretači koji objašnjavaju postepenu tranziciju Turske sa 3–4 na 2 deteta po ženi tokom nekoliko decenija, a ne oštru promenu unutar pet ili šest godina", rekla je.
Finansijski podsticaji nisu održivi
Profesor Ismet Koč, direktor Instituta za populacione studije na Hacettepe univerzitetu, povezao je brz pad fertiliteta sa procesom koji je započeo tokom pandemije kovida 19, a nastavio se kroz zemljotrese i stalnu ekonomsku neizvesnost.
On je takođe ovu pojavu povezao sa nedostatkom finansijskih podsticaja, ustanova za brigu o deci i mera poput prava na skraćeno radno vreme za majke, uvedenih u okviru novog programa za porodicu i populaciju.
Napomenuo je da politike koje se prvenstveno oslanjaju na finansijske podsticaje mogu privremeno povećati fertilitet tako što unaprede planirane porođaje, ali da takvi porasti verovatno neće biti održivi.
Troškovi odgajanja dece brzo rastu
Erjurt je ukazao na još jedan ekonomski faktor iza nedavnog naglog pada.
"Troškovi odgajanja dece brzo rastu. Posebno su se povećali troškovi obrazovanja, naročito sa širenjem privatnog školstva. Porodice sada moraju da izdvoje značajne resurse u svakoj fazi obrazovanja, počevši od predškolskog uzrasta", rekao je.
Prema podacima Ministarstva nacionalnog obrazovanja Turske, udeo učenika upisanih u privatne škole neprestano raste. Porastao je sa 1,74 odsto u 2002, preko 4,13 odsto u 2014, na 8,72 odsto u 2024. godini.
Sve veća zabrinutost za budućnost
Erjurt je, poput drugih stručnjaka, ukazao na rastuće troškove stanovanja i života, kao i na širu ekonomsku neizvesnost.
On je takođe ukazao na rastuću zabrinutost za budućnost. Po njegovom mišljenju, ovi faktori "izgleda da čine mlade, neudate i neoženjene osobe, kao i parove bez dece, opreznijim kada je reč o stupanju u brak i rađanju dece, čime se dodatno ubrzava pad fertiliteta".
Stručnjaci su takođe naglasili da svi ovi faktori doprinose porastu prosečne starosti pri sklapanju prvog braka i rađanju prvog deteta. Prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta porasla je sa 25,5 godina u 2014. na 27,3 godine u 2024.
Rast odnosa broja razvoda i brakova
U istom periodu, prosečna starost žena pri prvom braku porasla je sa 24,2 na 25,8 godina, prema podacima TurkStat-a.
"Kada se mladi suočavaju sa nesigurnošću zaposlenja, visokom inflacijom i nepristupačnim stanovanjem, skloni su da odlažu brak i osnivanje porodice. Vreme rađanja prvog deteta usko je povezano sa vremenom sklapanja braka, jer je rađanje dece van braka i dalje društveno stigmatizovano", rekla je Inank.
Odnos broja razvoda i brakova takođe postepeno raste u Turskoj. Između 2015. i 2025. godine povećan je za 13 procentnih poena, sa 22 odsto na 35 odsto.
"Stope razvoda nastavljaju ubrzano da rastu, što dodatno skraćuje period dostupan za rađanje dece", rekao je Erjurt.
Dr Onur Altındag sa Bentley univerziteta ukazuje na još jedan aspekt koji privlači manje pažnje.
"Muškarci zaostaju za ženama u obrazovanju i u ljudskom kapitalu koji današnja ekonomija vrednuje", rekao je za Euronews Health.
U Turskoj su žene po nivou završenog univerzitetskog obrazovanja prestigle muškarce počev od generacija rođenih sredinom osamdesetih godina, a taj jaz se od tada ubrzano povećava. Među novijim generacijama, oko 52 odsto žena ima univerzitetsku diplomu, u poređenju sa 40 odsto muškaraca.
"Žene u reproduktivnom dobu sada imaju viši nivo obrazovanja, jače veštine na tržištu rada i često uspešnije karijere od svojih muških vršnjaka. Ovaj rastući jaz menja bračno tržište. Krug muškaraca koji ispunjavaju očekivanja žena kao supruga i oca se sužava. Rezultat su kasniji brakovi, izostanak braka, kao i kasnije ili potpuno izostalo rađanje dece", rekao je Altindag.
Promena vrednosti i normi
Erjurt je takođe ukazao na promene u vrednostima i društvenim normama, uključujući i percepciju vrednosti dece.
"Koncepti koji su nekada bili dominantni, poput porodične orijentacije, altruizma i žrtvovanja, sve više ustupaju mesto individualizmu, ličnom razvoju, slobodi i samoostvarenju", rekao je.
Međutim, zaključno sa 2023. godinom, stopa fertiliteta u Turskoj (1,51) i dalje je iznad proseka EU od 1,38. Bugarska (1,81) beleži najvišu stopu, dok Malta (1,06) ima najnižu.
Komentari (0)