Evropa pod pritiskom, ključne tranzitne rute zagušene: Da li će konflikt u Iranu izazvati energetsku krizu na Zapadu?

Sjedinjene Američke Države i Izrael svojim napadima na Iran doneli su haos u jedan od najbogatijih regiona sveta po nafti, sa dalekosežnim posledicama po globalnu energetsku snabdevenost.

Pomorski saobraćaj gotovo je zaustavljen kroz Ormuški moreuz u Persijskom zalivu, ključnu tačku za petinu svetske trgovine naftom i gasom. To je navelo vlade da paniče zbog lanaca snabdevanja i da traže alternative.

Šta to znači za Evropu? Iako je manje zavisna od nafte i gasa iz Zaliva nego Azija, suočava se sa pritiskom dok cene rastu, a ključne tranzitne rute postaju zagušene. A ako sukob potraje dugo kako je američki predsednik Donald Tramp upozorio, postoji rizik da preraste u potpunu krizu.

Pet glavnih energetskih tačaka napetosti u Evropi

Rastuće cene

Evropa nije veliki uvoznik fosilnih goriva iz Zaliva, manje od 10% njenog gasa dolazi kroz Ormuški moreuz, a ne mnogo više nafte, ali zatvaranje ove rute uklonilo je ogroman deo globalne ponude, što je podiglo cene svuda.

Igor Zarembo / Sputnik / Profimedia

Cene evropskog prirodnog gasa skočile su gotovo dvostruko od početka rata, na 56 € po megavat-satu. Gas čini 20% evropske energije i ključan je za grejanje, proizvodnju električne energije i pogon industrije. Više cene će podići račune evropske industrije i domaćinstava, koja se već suočavaju sa jednim od najviših troškova energije u svetu, prenosi Politico.

Ako to potraje, evropska industrija će još glasnije žaliti kako Evropa postaje nekonkurentna, što će povećati pritisak na EU da ublaži klimatske politike poput Sistema trgovine emisijama (ETS), koje se vide kao dodatni trošak za preduzeća.

Cene nafte takođe su porasle od napada tokom vikenda, povećavši se za 10% od početka rata. EU većinu nafte dobija iz Norveške i SAD, ali to će i dalje podići cene na pumpama.

Ograničene mogućnosti diverzifikacije

Evropske zemlje, koje su nekada bile potpuno zavisne od ruskih fosilnih goriva, od invazije Rusije na Ukrajinu 2022. pokušavaju da diversifikuju snabdevanje, što je uglavnom značilo prelazak na SAD, koje sada snabdevaju čak 60% evropskog ukapljenog prirodnog gasa.

To je delovalo kao dobra strategija dok američki predsednik Donald Tramp prošle godine nije zapretio da će zauzeti Grenland, zbog čega je nova zavisnost delovala rizično.

AP/Bernat Armangue

Zvaničnici EU isticali su zemlje Bliskog istoka, Centralne Azije i Severne Afrike, uključujući Katar, UAE, Alžir i Azerbejdžan, kao potencijalne alternativne izvore snabdevanja.

Međutim, dva od tih proizvođača izgubila su privlačnost: ogromna LNG fabrika u Kataru, izvor 20% svetske LNG proizvodnje, zaustavila je proizvodnju, dok je UAE zatvorio veliki gasni kompleks na severu Iraka. Pogođeni azijski kupci takođe žure da obezbede nove izvore snabdevanja.

Opadajuće rezerve

Zastoj u proizvodnji gasa u Kataru postaje još opasniji zbog već iscrpljenih gasnih rezervi u Evropi, koje su u martu pale na četvorogodišnji minimum od oko 30% maksimalnog kapaciteta, prema podacima ENTSOG-a.

Mnoge članice EU imale su problema da ispune ciljeve skladištenja gasnih rezervi postavljene nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, a hladnije temperature tokom zime dodatno su ispraznile rezerve, posebno u Nemačkoj, koja je navodno pokušavala da ukine ciljeve EU.

U međuvremenu, EU već obavezuje članice da održavaju 90-dnevne hitne zalihe nafte. Međutim, zemlje Balkana i Istočne Evrope koje nisu članice EU još nisu u potpunosti ispunile slične ciljeve, sa zalihama nafte koje variraju od niskih do nepostojećih u zemljama poput Albanije i Bosne i Hercegovine.

Potpuno se odreći fosilnih goriva?

Grupacije koje podržavaju obnovljive izvore i klimatske inicijative ukazuju da Evropa ne bi bila ugrožena energetskom krizom da je sva njena energija proizvedena iz domaćih obnovljivih izvora.

adrian arbib / Alamy / Profimedia

Šef klimatske kancelarije UN-a, Simon Stiell, rekao je da ova previranja "još jednom pokazuju da zavisnost od fosilnih goriva ostavlja ekonomije, preduzeća, tržišta i ljude na milost i nemilost svakog novog sukoba ili trgovinske politike“.

"Niko nije želeo još jedan primer ekstremne ranjivosti Evrope zbog uvoza fosilnih goriva, ali ga imamo,“ rekao je Adrian Hiel. Pozvao je na "ogroman zamah“ u razvoju električnih vozila, toplotnih pumpi, obnovljivih izvora i baterija.

Iako obnovljivi izvori sada proizvode gotovo polovinu električne energije EU, oni čine samo 20% ukupnog energetskog miks-a. Elektrifikacija industrije, transporta i grejanja traje decenijama, što znači da to nije rešenje za neposrednu krizu.

Ormuški moreuz pod pritiskom

Ipak, sukob u Zalivu učvršćuje novi trend: energetska bezbednost, a ne klimatske politike, postala je glavni argument Evrope za jačanje sektora obnovljivih izvora energije.

Ormuški moreuz bio je pod velikim pritiskom tokom protekla tri dana, a pomorski saobraćaj gotovo potpuno zaustavljen.

"Za 15 godina koliko pratim tržišta nafte i brodskog saobraćaja, ovo je verovatno najveći događaj koji sam video,“ rekao je Metju Rajt glavni analitičar u Kpleru, upoređujući šok sa pandemijom Kovida i ratom Rusije protiv Ukrajine.

profimedia

Ali ova kriza nosi jedinstveno opasnu geopolitičku dimenziju, dodao je, jer je politička budućnost Irana neizvesna, a regionalne tenzije rastu. Obično kroz ovaj uski vodeni put svakodnevno prođe 15 do 18 miliona barela sirove nafte, otprilike petina globalne potrošnje.

"To je sada gotovo potpuno stalo,“ rekao je Rajt.

Sada manje od 10 brodova dnevno pokušava da prođe kroz Ormuz, a najmanje četiri broda su pogođena usled rastućih regionalnih vojnih tenzija, dok su i obližnji portovi takođe napadnuti.

Evropski brodski giganti Maersk, Hapag-Lloyd, MSC i CMA CGM obustavili su prolazak kroz Oormuški moreuz dok se ne donese nova odluka, usmeravajući brodove na sigurne sidrišne pozicije i preusmeravajući usluge oko Rta dobre nade.

Osiguranje je takođe postalo ključno, premije za ratni rizik i osiguranje tereta skočile su i do 300%, a bez osiguranja brodovi ne mogu da plove.

U utorak je predsednik Donald Tramp ponudio mornaričku eskortu i osiguranje od političkog rizika za tankere, što je privremeno smirilo rast cena nafte, ali tržišta ostaju nervozna da bi ključna naftna i gasna postrojenja u Zalivu mogla postati meta Teherana.