Giganti fosilnih goriva "zarađuju" na ratu u Iranu: Da li je vreme za porez na neočekivane profite?
Komentari
14/03/2026
-23:27
Dok se Evropljani spremaju za više cene nafte i gasa, zemlje G7 se pozivaju da oporezuju gigante fosilnih goriva koji profitiraju od rata protiv Irana. Giganti fosilnih goriva optuženi su da "zarađuju" na eskalaciji sukoba na Bliskom istoku, jer globalne cene nafte ostaju nestabilne.
Pre rata protiv Irana, nafta marke Brent, koja se koristi kao svetska referentna vrednost za cene nafte, trgovala se u rasponu od 60 do 70 dolara (52 do 60 evra) po barelu.
Nakon blagog pada, cene su juče (12. marta) skočile iznad 100 dolara po barelu (oko 86,53 evra), nakon što su u Zalivu napadnuta još tri teretna broda.
Zašto rat protiv Irana utiče na cene nafte?
Ormuski moreuz, prolaz dug 38 km između Persijskog i Omanskog zaliva, jedna je od strateški najvažnijih trgovačkih tačaka na svetu. Kroz njega se transportuje oko jedne petine globalnih zaliha nafte, što je oko 20 miliona barela dnevno.
Tanjug/AP/U.S. Central Command, Profimedia
Teheran nastavlja da izvodi napade na komercijalne brodove u Ormuskom moreuzu i ranije je upozoravao da je prolaz zatvoren za plovidbu. Neuspeh u obnavljanju protoka kroz ovu rutu mogao bi da održi cene nafte iznad praga od 100 dolara.
Analitičari kompanije Vud Makenzajn kažu da će proizvođači sa Bliskog istoka možda morati da povećaju izvoz putem gasovoda Istok-Zapad do Crvenog mora, dok bi dodatne količine mogle biti isporučene u Sredozemno more iz Iraka.
"Više cene će podstaći proizvođače uzvodno na drugim mestima da maksimiziraju proizvodnju, tako što će se odreći održavanja, više iskoristiti sredstva i ubrzati aktivnost", kaže firma.
Povezane vesti
"Ali to nije slavina koja se može tek tako otvoriti."
Da li je korišćenje hitnih rezervi nafte rešenje?
U sredu su se desetine zemalja, uključujući veći deo Evrope, složile da oslobode rekordnu količinu nafte iz svojih rezervi za vanredne situacije kako bi se rešili problemi nestašice u ponudi i vrtoglavo visokih cena.
Svih 32 članice Međunarodne agencije za energiju objaviće 400 miliona barela nafte, što je više nego dvostruko više od prethodnog rekorda objavljenog nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu.
Međutim, ovo je ekvivalentno samo oko četiri dana globalnih zaliha. Fani Petitbon iz ekološke organizacije 350.org tvrdi da je to kao stavljanje "flastera na otvorenu ranu".
"Ako zemlje G7 ozbiljno žele da stabilizuju tržište, moraju da prestanu da štite profit i počnu da oporezuju kompanije koje podstiču klimatsku krizu", kaže ona.
mohd faizal faizal / Panthermedia / Profimedia
"Radni ljudi ne bi trebalo da plaćaju cenu dok naftne kompanije tretiraju rat na Bliskom istoku kao dobitnu kartu na lutriji.“
Kao predsednica G7, francuska vlada mora da se suoči sa "slonom u sobi" hitnim postepenim ukidanjem fosilnih goriva, dodaje Petitbon.
Povezane vesti
"Više ne može da skrene pogled sa realnosti, a to je da ne možemo ostati zavisni od nafte i gasa", kaže ona.
Koliko će gas koštati Evropljane?
Novo istraživanje organizacije "Transport i životna sredina" pokazalo je da će Evropljani plaćati "geopolitičku premiju" od dodatnih 150 miliona evra dnevno, jer cene nafte prelaze 100 dolara po barelu.
U 2022. godini, što je poslednji put kada su cene nafte prešle ovaj prag, Evropljani su potrošili dodatnih 55 milijardi evra na pumpama. Širom EU, do sredine 2022. godine, cene dizela su porasle za 45%, dok je cena benzina takođe porasla za 36%.
Povezane vesti
Krajem juna 2022. godine, cene benzina i dizela bile su iznad 2 evra po litru. To znači da su vozači trošili do 31 evro više da bi napunili rezervoar od 50 litara nego pre krize.
"7,7 miliona električnih automobila u Evropi već je smanjilo potrošnju nafte u Evropi za 126.000 barela dnevno“, navodi T&E. "Po cenama goriva iz 2022. godine, evropski vozači električnih vozila bi uštedeli oko 39 miliona evra dnevno."
Porez na neočekivani prihod od fosilnih goriva
Klimatski stručnjaci već dugo tvrde da veze između fosilnih goriva i sukoba dodatno potkrepljuju argumente za domaću čistu energiju , poput solarne i energije vetra. Ove zelene metode održavaju svoju isplativost bez obzira na geopolitičke tenzije i ne zavise od geografskih uskih granica.
Klemans Diboa iz 350.org kaže da ratovi otkrivaju "duboku manu" u našem energetskom sistemu.
"Kada cene skoče, kompanije za proizvodnju fosilnih goriva su spremne da unovče novac dok se domaćinstva i preduzeća bore", dodaje Duboa.
"To nije samo nestabilnost tržišta, već je rezultat toga što vlade dozvoljavaju kompanijama za fosilna goriva da zadrže moć oblikovanja energetskog sistema i prebace troškove na sve ostale.“
Ona tvrdi da vlade G7 moraju prestati da pojačavaju ovaj model smanjenjem poreza na fosilna goriva koje pomaže naftnim šefovima da naduvaju svoje zarade.
"Pravi odgovor je snažan porez na neočekivane prihode, koji bi trebalo preusmeriti domaćinstvima i ubrzati prelazak na čistu energiju koja smanjuje našu zavisnost od samih goriva koja pokreću i klimatske poremećaje i globalnu nestabilnost" dodaje ona.
Komentari (0)