Politico: Evropa ne zna koliko goriva ima, zabrinutost zbog snabdevanja raste brže nego što EU uspeva da ga izmeri
Komentari
01/05/2026
-13:42
Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski pokušaj da spreči nestašice izazvane ratom u Iranu suočava se sa neočekivanim problemom: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent ima na raspolaganju, piše "Politico".
Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže troškove fosilnih goriva u Evropi i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da sukob košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naložio svojim saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno da poremeti globalna energetska tržišta.
"U Evropi imamo uvid i obezbeđene zalihe do maja i juna… šta se dešava posle toga teško je predvideti", rekao je direktor "DHL" grupe Tobias Majer na doručku za medije kojem je prisustvovao i Politico. "Postoje strateške rezerve, ali nema jasne slike koliko je već potrošeno.“
Evropske vlasti ipak nisu potpuno u mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne i ažurne, dok nacionalni zvaničnici redovno održavaju sastanke za razmenu podataka, a kompanije povremeno dobrovoljno dostavljaju informacije o sopstvenim zalihama.
Tanjug/AP
Međutim, izvan toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi moglo doći do nestašica imaju vrlo malo pouzdanih podataka — što stvara "slepu tačku“ koja ih može ostaviti bez mogućnosti da prepoznaju nestašice ili ih naterati da donose hitne odluke na osnovu nepotpunih informacija.
Na visokom samitu prošlog meseca, ministri Belgije, Holandije i Španije ukazali su na ove nedostatke i pozvali EU da bolje koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno kada je reč o rafinisanim proizvodima, navodi se u zapisniku koji je video Politico. Delegat Grčke je čak predložio da se uspostavi "WhatsApp" ili "Signal" kanal između država članica i Evropske komisije.
Povezane vesti
"Imamo vrlo ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti", rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći anonimno, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu, zbog osetljivosti teme. "Naše znanje o tome šta se stavlja u promet, šta se povlači i kako se kreće različitim rutama… svakako pokazuje nedostatak praćenja tržišta".
Kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i kerozina, slika je posebno nejasna. EU se pretežno oslanja na zvaničnu statističku službu Eurostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe snabdevanja. Međutim, većina zaliha nalazi se van vidokruga, u raspršenim komercijalnim skladištima u različitim sektorima, dok kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave.
Čak su i podaci Međunarodne energetske agencije — koja je koordinisala istorijsko oslobađanje 400 miliona barela nafte prošlog meseca — nužno ograničeni iz istog razloga, rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije. Međunarodna energetska agencija nije odgovorila na zahtev za komentar.
"U idealnom svetu imali bismo pristup savršenim informacijama. Ali na kraju, sve je onoliko dobro koliko su dobre informacije koje dobijamo. I čuo sam da kolege izražavaju istu zabrinutost — nadamo se da imamo prave informacije, dodao je zvaničnik Evropske komisije.
"Ne možemo to zapravo da znamo“
Od početka rata, ministri energetike pozvali su Evropsku komisiju, izvršno telo EU, da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe širom Evrope — u podzemnim skladištima, redovima rezervoara u velikim lukama, ogromnim naftnim tankerima koji plutaju uz evropske obale, kao i u skladištima na aerodromima i duž ključnih naftovoda.
Sama Komisija je priznala ovaj informativni vakuum, predstavivši ranije ovog meseca planove za Opservatoriju za gorivo koja bi "pratila proizvodnju u EU, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva“ — nalik daleko sveobuhvatnijoj američkoj Agenciji za informacije o energiji ("Energy Information Administration").
"Naravno da ćemo želeti da imamo bolji uvid u stanje goriva širom EU. Radimo na tome, ali je još rano da se kaže kako će to funkcionisati", izjavila je portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen za Politico.
Povezane vesti
Gas je najlakše pratiti, iako ne u potpunosti precizno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine obavezuju zemlje EU da do zime svake godine popune skladišta do 90 odsto kapaciteta.
To znači da EU u svakom trenutku ima znatno bolji uvid u količinu prirodnog gasa koju poseduje, iako i dalje ima ograničenu vidljivost u odlivima, prilivima i prekograničnoj trgovini.
Eurostat takođe prati evropske rezerve naftnih derivata, ali to čini retko i neredovno. Poslednji relativno sveobuhvatan skup podataka datira iz januara, navodi Ana Marija Jaler-Makarević, analitičarka Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu.
U tom trenutku, većina zemalja EU — osim Letonije, Irske i Kipra — ispunjavala je obavezu bloka da ima zalihe nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana, prema podacima koje je prikupila Jaler-Makarević. Rezerve su se uglavnom sastojale od sirove nafte, dizela i sirovina za preradu, uz ograničene količine benzina i kerozina.
Šta se od tada promenilo? "Prilično je teško dobiti ažuran pregled", rekao je drugi visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike. "Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali ono što u bilo kom trenutku zaista imaju, to ne možemo pouzdano da znamo".
Magla rata
Ono što je poznato ne uliva naročito poverenje. Još je teže pratiti rafinisane proizvode poput dizela, benzina i kerozina. "Privatne kompanije nisu želele da dele informacije“, rekao je treći visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.
"To je, nažalost, informacija koju [članice] neće podeliti sa mnom“, rekao je Alen Matiren, direktor udruženja "FuelsEurope", ističući da njegova organizacija to ionako ne bi ni tražila, jer bi to moglo da bude u suprotnosti sa pravilima EU o konkurenciji.
Ipak, uprkos velikim nedostacima u podacima,"još je rano reći“ da li će Komisija osmisliti pravila kojima bi obavezala zemlje da je redovno obaveštavaju, rekao je pomenuti zvaničnik Evropske komisije.
Evropske zalihe gasa, za početak, već su bile niske i pre napada na Iran, u proseku ispod 30 odsto nacionalnih kapaciteta, zbog velikog povlačenja tokom zime. Obnavljanje tih rezervi zavisi od podsticaja za trgovce, koji obično više vole da skladište gas tokom leta, kada cene padaju, a da ga prodaju zimi, kada cene rastu. Međutim, rat u Iranu preti da poremeti tu dinamiku, a napori EU da reši taj problem naišli su na podeljene reakcije.
Preusmeravanje globalnih energetskih tokova nakon blokade Ormuskog moreuza dodatno komplikuje situaciju. Tankeri se više ne preusmeravaju iz Evrope ka Aziji, već direktno plove tamo iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država, rekao je Šarl Kosterus, analitičar za prirodni gas u istraživačkoj kompaniji "Kpler".
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Isporuke su "i dalje u okviru petogodišnjeg proseka“, rekao je za Politico. "Samo je problem što ih nema onoliko koliko bi moglo da ih bude, s obzirom na dodatne kapacitete iz SAD koji ulaze u upotrebu".
Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu. Kompanija "Kpler", koja obezbeđuje podatke za Međunarodnu energetsku agenciju, procenjuje popunjenost rezervoara sa pokretnim krovom tako što meri visinu krova svakog rezervoara, na osnovu odnosa senki na satelitskim snimcima, objasnio je analitičar za naftu u toj firmi Homajun Falakšahi.
Iako se skladišta u Kini i neka podzemna skladišta u Evropi ne mogu pratiti na ovaj način, "Kpler" uspeva da obuhvati oko 90 odsto globalnog kapaciteta od šest milijardi barela, naveo je on.
Najnoviji izveštaj Međunarodne energetske agencije pokazuje da su evropske zalihe već u februaru bile niže nego godinu dana ranije, ali sadrži ograničene podatke za mart. Ministarstva energetike su, prema navodima, prošle nedelje ažurirala EU o sopstvenim zalihama, ali ti podaci nisu javno objavljeni. Neke zemlje već oslobađaju deo nafte iz rezervi u okviru istorijskog, multinacionalnog puštanja zaliha na tržište.
Praćenje zaliha avionskog goriva — koje se uglavnom čuva u rezervoarima sa fiksnim krovom — "znatno je teže“, rekao je Falakšahi. Podaci o ovom gorivu uglavnom se zasnivaju na dobrovoljnim izveštajima kompanija, a nedostatak transparentnosti dodatno podgreva neslaganja oko toga koliko goriva Evropa zaista ima na raspolaganju.
Drugi proizvodi, poput nafte — ključne sirovine za proizvodnju plastike -—lakši su za praćenje. Dnevna istraživanja zaliha nafte u severnoj Evropi, koje sprovodi kompanija "Insights Global", daju dobar uvid u dostupne količine, kaže Kiran Tajler, vodeći analitičar za petrohemikalije u "Kpleru".
Podaci pokazuju da, iako se deo evropskih zaliha nafte — zajedno sa drugim derivatima — preusmerava ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza. Ipak, to važi samo za fleksibilna postrojenja koja mogu da pređu sa nafte na etan i propan kao sirovine.
"U suštini, manjak petrohemijskih proizvoda sa Bliskog istoka i iz Azije trenutno donosi rast profitnih marži evropskim postrojenjima“, rekao je Tajler za Politico.
Iako se ovi podaci dele isključivo na dobrovoljnoj osnovi, oni su ipak korisni, dodao je Tajler.
"Treba ih uzeti sa rezervom. Da li bih na osnovu njih uložio životnu ušteđevinu? Ne. Ali da li daju dobar pravac kretanja? Da", objasnio je.
Komentari (0)