Evropa na udaru rekordnih vrućina: "Toplotna kupola” nad Starim kontinentom oborila na desetine temperaturnih rekorda
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Tokom juna 2026. Evropu je zahvatio ekstremni toplotni talas koji je oborio stotine temperaturnih rekorda širom kontinenta - od Mediterana do Skandinavije. U brojnim gradovima temperature su dostigle ili premašile istorijske maksimume, znatno iznad uobičajenih junskih proseka.
Meteorološki podaci pokazuju da se nad velikim delom Evrope formirala snažna atmosferska "toplotna kupola", koja je dovela do rušenja ne samo junskih, već i apsolutnih temperaturnih rekorda u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, zemljama Beneluksa, Nemačkoj i Švajcarskoj. Zbog toga je u većem delu Zapadne i Centralne Evrope proglašen najviši nivo upozorenja na visoke temperature.
U Velikoj Britaniji je prošlog vikenda u Merifildu u Somersetu izmereno 36,7 stepeni Celzijusa, čime je oboren rekord od prethodnog dana u Gosportu (36,1), koji je već nadmašio raniji maksimum iz 1976. godine, piše "Guardian". Tamošnja meteorološka služba izdala je niz crvenih upozorenja, dok je cela južna Engleska bila pod udarom ekstremnih vrućina.
Tanjug/AP/Peter Dejong
U Švajcarskoj su temperature po prvi put u junu premašile 37 stepeni, čime je oboren rekord iz 1947. godine, dok je u Bazelu izmereno čak 38 stepeni, saopštila je "Météo Suisse." u Poljskoj je zabeležen istorijski maksimum od 40,5 stepeni, a u Češkoj 41,1 stepen.
U Nemačkoj je u subotu 27. juna oboren nacionalni junski rekord, kada je na meteorološkoj stanici u Drevicu izmereno 41,5 stepeni Celzijusa. Toplotni talas u Nemačkoj izazvao je otkazivanja nekih polazaka vozova, aerodromske piste se zalivaju vodom, autoput A2 zatvoren je na jednoj deonici zato što je pukao zbog visokih temperatura a jedan starački dom u Dormagenu je evakuisan zbog visokih temperatura u zgradi.
Supertoplotni talas "potopio" Holandiju
Holandija je u subotu, 27. juna, zabeležila prvi regionalni supertoplotni talas od 2020. godine, nakon što je temperatura vazduha u mestu El, u provinciji Limburg na jugu zemlje, tokom prepodneva dostigla 30,4 stepena Celzijusa.
Supertoplotni talas definiše se kao period od pet uzastopnih dana sa maksimalnom temperaturom od najmanje 30 stepeni, pri čemu tokom najmanje tri dana temperatura mora dostići 35 stepeni ili više.
Tanjug/AP/Andrew Medichini
Povezane vesti
Neuobičajeno visoke temperature zahvatile su i nordijske zemlje, koje inače nisu poznate po ekstremno toplim letima. U Danskoj je meteorološki institut saopštio da je u mestu Odom, severno od Orhusa, izmereno 37 stepeni Celzijusa - novi nacionalni rekord i najtopliji dan od početka merenja 1874. godine, piše "CBC".
U regionu, Mađarska je u nedelju, 28. juna, zabeležila temperaturni rekord, kada je u Budimpešti izmereno 40 stepeni Celzijusa. U Austriji je u Beču prvi put u istoriji merenja u centru grada zabeleženo 40 stepeni Celzijusa, prenosi list "Hojte“. U više delova Beča večeras je došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom, zbog čega su domaćinstva i sistemi za hlađenje ostali bez struje, saopštile su lokalne vlasti.
Istovremeno, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je 28. juna da je od 21. juna, kada je toplotni talas zahvatio Evropu, preminulo više od 1.300 ljudi direktno ili indirektno usled ekstremnih vrućina.
Najveći broj žrtava zabeležen je među starijom populacijom, hroničnim bolesnicima i osobama koje žive u urbanim sredinama bez adekvatne zaštite od vrućine. SZO je upozorila da su visoke temperature, posebno noću kada ne dolazi do pada temperature, jedan od najsmrtonosnijih ekstremnih meteoroloških događaja, a ovaj talas je pokazao koliko su evropski zdravstveni sistemi i dalje ranjivi na takve pojave.
Komentari (0)