Nevidljive tehnološke veze: Evropa ima adute koje Kina još ne može da zameni

Iako se često govori o zavisnosti Evrope od Kine, naročito kada je reč o sirovinama i industrijskoj proizvodnji, znatno manje pažnje posvećuje se činjenici da i Kina u pojedinim visokotehnološkim oblastima i dalje zavisi od evropskih kompanija i tehnologija. Uprkos ambicioznim planovima Pekinga da do kraja decenije postigne tehnološku samostalnost, Evropska unija i dalje ima važnu ulogu u oblastima kao što su proizvodnja poluprovodnika, vazduhoplovna industrija, farmaceutska i biotehnološka istraživanja, automobilski čipovi, robotika i kvantne tehnologije.

Kina je u svom 15. petogodišnjem planu tehnološku samostalnost postavila među ključne nacionalne prioritete do 2030. godine. Ipak, u brojnim strateškim sektorima evropske kompanije i dalje isporučuju proizvode i znanja bez kojih kineska industrija teško može da održi sadašnji tempo razvoja.

Najveći evropski adut nalazi se u industriji poluprovodnika. Holandska kompanija ASML gotovo u potpunosti kontroliše tržište najsavremenijih litografskih mašina neophodnih za proizvodnju naprednih čipova koji se koriste u veštačkoj inteligenciji, električnim vozilima i drugim visokotehnološkim proizvodima. Iako su Sjedinjene Američke Države i Holandija ograničile izvoz najnaprednije opreme Kini, Peking i dalje u velikoj meri zavisi od evropske tehnologije, posebno kada je reč o održavanju i servisiranju već instaliranih sistema. Istovremeno, Kina ubrzano razvija domaću industriju čipova kako bi ovu zavisnost smanjila u narednim godinama.

Tanjug/AP/John Thys

Slična situacija postoji i u vazduhoplovnoj industriji. Kineski putnički avion Comac C919 predstavlja odgovor na modele kompanija Boeing i Airbus, ali njegov razvoj i proizvodnja i dalje zavise od evropskih dobavljača. Francuski Safran, nemački Liebherr Aerospace i italijanski Avio Aero proizvode pojedine ključne komponente aviona. Stručnjaci ocenjuju da Kina bez evropske tehnologije ne bi mogla da razvije konkurentan program civilnog vazduhoplovstva. Međutim, ograničavanje izvoza tih tehnologija istovremeno bi pogodilo i evropske proizvođače koji ostvaruju značajne prihode na kineskom tržištu, piše Euronews.

Konkurencija između evropske i kineske avio-industrije dodatno se vodi kroz proces sertifikacije. Kina nastoji da dobije evropsko odobrenje za letove aviona C919 u Evropi, dok istovremeno usporava sertifikaciju novih Airbusovih modela na svom tržištu.

Evropa i dalje zadržava značajnu prednost u farmaceutskoj industriji i biotehnologiji. Evropske kompanije raspolažu većim brojem farmaceutskih patenata, a vodeći proizvođači vakcina i dalje imaju dominantan položaj na svetskom tržištu. Ipak, Kina poslednjih godina ulaže ogromna sredstva u istraživanje i razvoj, pri čemu rast investicija višestruko nadmašuje evropski. Zahvaljujući tome, kineski istraživački sektor sve brže smanjuje tehnološki zaostatak, dok pojedine evropske kompanije kroz zajednička ulaganja sa kineskim partnerima prenose deo znanja i tehnologije.

AP Photo/Ng Han Guan

Prema oceni pojedinih stručnjaka, od takvih partnerstava najveću korist uglavnom ostvaruje Kina, koja ubrzano usvaja evropska tehnološka rešenja i razvija sopstvene konkurente.

U automobilskoj industriji vodeći kineski proizvođači električnih vozila i dalje koriste čipove evropskih kompanija kao što su Infineon, NXP i STMicroelectronics. Evropski proizvođači imaju snažnu poziciju u proizvodnji specijalizovanih automobilskih čipova, ali istovremeno zavise od Kine i drugih azijskih zemalja u završnim fazama proizvodnje, uključujući pakovanje, sklapanje i testiranje. Upravo zbog te međusobne zavisnosti stručnjaci smatraju da Evropa teško može ovu oblast da iskoristi kao efikasno sredstvo političkog pritiska.

Sličan obrazac prisutan je i u robotici. Iako kineski humanoidni roboti predstavljaju simbol tehnološkog napretka zemlje, mnoge ključne komponente koje omogućavaju njihovo kretanje i dalje proizvode evropske kompanije. Zbog toga kineski proizvođači retko objavljuju detalje o svojim lancima snabdevanja. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da tvrdnje o potpunoj samostalnosti kineske industrije humanoidnih robota treba posmatrati sa oprezom.

Kvantno računarstvo predstavlja narednu veliku tehnološku trku. Kina nastoji da nastavi saradnju sa evropskim istraživačima i kompanijama kako bi ubrzala razvoj i komercijalizaciju ove tehnologije. Međutim, države članice Evropske unije nemaju jedinstven pristup. Dok Francuska, Nemačka i Holandija primenjuju stroga ograničenja izvoza tehnologija koje bi mogle imati primenu u kvantnom računarstvu, pojedine druge zemlje, poput Španije i Italije, nastavljaju zajedničke projekte sa kineskim partnerima.

Pexels; Pixabay

Iako Evropska unija raspolaže značajnim tehnološkim prednostima u više strateških oblasti, stručnjaci smatraju da ih nije lako pretvoriti u efikasno geopolitičko sredstvo pritiska. Razlog je jednostavan, evropske kompanije ostvaruju velike prihode na kineskom tržištu, dok Kina raspolaže znatno snažnijim instrumentom uticaja kroz gotovo monopolsku kontrolu nad retkim zemnim elementima, neophodnim za evropsku zelenu tranziciju, automobilsku industriju i odbrambeni sektor.

Zbog toga se tehnološka međuzavisnost Evropske unije i Kine sve više posmatra kao odnos u kojem bi eventualna eskalacija ograničenja nanela značajne posledice obema stranama.