Bez ijedne žrtve u saobraćaju: Kako je Helsinki promenio pravila igre i šta drugi gradovi mogu da nauče
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pre oko 40 godina, glavni grad Finske počeo je da osmišljava nova rešenja kako bi smanjio broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, a zatim ih na kraju potpuno eliminisao. Ti napori su sada urodili plodom. U periodu između 2024. i 2025. godine zabeleženo je 12 uzastopnih meseci bez ijedne poginule osobe u saobraćaju.
Poređenja radi, tokom sličnog perioda na ulicama Pariza poginula je 31 osoba, uključujući vozače, pešake, motocikliste i bicikliste. Do trenutka pisanja, u Helsinkiju je prošlo još devet uzastopnih meseci bez ijedne poginule osobe u saobraćaju, navodi Euronews.
Sveobuhvatno urbano planiranje bilo je jedan od ključnih faktora, ali nije bilo jedino.
"Naravno, unapređenje bezbednosti saobraćajnog okruženja je veoma važno, ali podjednako su važni i bezbednije ponašanje učesnika u saobraćaju, bezbednija vozila, kao i zakonska regulativa i sprovođenje saobraćajnih propisa. Grad je smanjio ograničenja brzine, unapredio infrastrukturu za pešake i bicikliste, suzio kolovoze i postavio kamere za kontrolu brzine. Javni prevoz je veoma kvalitetan, što takođe doprinosi smanjenju broja putovanja automobilom i broja saobraćajnih sudara", objašnjava Roni Utriainen, saobraćajni inženjer u Odeljenju za urbano okruženje Grada Helsinkija.
Tokom poslednjih 20 godina, glavni grad Finske značajno je ulagao u infrastrukturu namenjenu unapređenju bezbednosti saobraćaja, uključujući tunele u prometnim delovima centra grada, kao i mostove koji povezuju susedne delove grada, izgrađene isključivo za pešake i bicikliste.
"Opšti osećaj bezbednosti značajno je poboljšan tokom protekle decenije", kaže Marti Tulenimo, glavni stručnjak u Finskom savezu biciklista.
Prošle godine Helsinki je uložio oko 35 miliona evra u infrastrukturu za bicikliste i pešake.
Povezane vesti
"To možda zvuči kao veliki iznos, ali i dalje predstavlja samo 13 odsto ukupnog budžeta za ulaganja u saobraćaj", potvrđuje Mati Hirvonen, takođe glavni stručnjak iz Mreže finskih opština koje promovišu biciklizam.
Grad sada planira da dodatno unapredi svoju bezbednosnu statistiku. Od 2030. godine planirano je da privatnim automobilima bude zabranjen saobraćaj u prometnim ulicama oko Glavne železničke stanice, objašnjava Pasi Anteroinen, izvršni direktor Finskog saveta za bezbednost saobraćaja (Liikenneturva).
"Ključno pitanje je prihvatanje od strane građana. Šta je prihvatljivo u jednoj zemlji ili gradu? Kakva su naša očekivanja? Građani Helsinkija odlučili su da žele bezbednije ulice", rekao je.
Još pre oko 20 godina, grad je usvojio ograničenje brzine od 30 km/h kao maksimalnu dozvoljenu brzinu na većini svojih ulica. Ovde već dugo postoji široko rasprostranjena kultura nulte tolerancije prema prekoračenju brzine i vožnji pod dejstvom alkohola ili droga.
"Grad je proširio sistem automatskog nadzora. Imamo 70 kamera za kontrolu brzine. Pored toga, sprovodimo saobraćajne kontrole tokom kojih proveravamo poštovanje ograničenja brzine i prisustvo alkohola kod vozača. Naravno, kontrolišu se svi učesnici i svi vidovi saobraćaja", objašnjava Denis Pasterstin, načelnik Odeljenja za kontrolu saobraćaja Policijske uprave Helsinkija.
Još jedna važna mera jesu informativne kampanje.
"Veoma smo aktivni na društvenim mrežama. Prošle godine, na primer, sadržaji objavljeni na našim nalozima imali su oko 30 miliona pregleda. Takve kampanje povećavaju vidljivost poruka o bezbednosti u saobraćaju stotinama, pa čak i hiljadama puta više nego što to može jedna saobraćajna kazna. Njihov uticaj na ponašanje ljudi u saobraćaju je ogroman", kaže on.
Povezane vesti
Strategija Evropske unije "Vizija nula" (Vision Zero) ima za cilj da do 2050. godine broj poginulih u drumskom saobraćaju bude sveden što je moguće bliže nuli. Osnovna ideja ove strategije jeste da se smrtni slučajevi i teške povrede u saobraćaju mogu sprečiti.
Šta druge prestonice i veliki gradovi Evropske unije mogu da nauče iz uspešnog iskustva Helsinkija?
"Cilj je ovde postavljen pre 40 godina. Danas je postao stvarnost. Važno je postaviti jasne ciljeve i gledati unapred", kaže Marti Tulenimo.
Povezane vesti
Ako bi izdvojio samo jednu meru, objašnjava saobraćajni inženjer Roni Utriainen, to bi bilo smanjenje ograničenja brzine.
"To je veoma važno. Od toga treba početi", kaže on.
Ipak, svaki grad je drugačiji.
"Neke evropske prestonice su i deset puta veće od Helsinkija, ali i one mogu da teže tome da svakog dana budu bolje", zaključuje Pasi Anteroinen, izvršni direktor Finskog saveta za bezbednost saobraćaja.
Komentari (0)