Žene u Evropi zarađuju manje, ali ih u penziji čeka još veći jaz: Evo gde je razlika najveća

Rodni jaz u penzijama u EU više je nego dvostruko veći od razlike u zaradama žena i muškaraca. Stručnjaci upozoravaju da na to utiču brojni dodatni faktori, poput manjeg broja radnih sati i kraćeg radnog staža žena, što je u velikoj meri posledica tradicionalnih rodnih uloga i neplaćenog rada u brizi o porodici.

Rodni jaz u zaradama dobro je poznata pojava. U Evropskoj uniji žene u proseku zarađuju 11,1 odsto manje od muškaraca. Međutim, razlika postaje još izraženija nakon odlaska u penziju. Naime, rodni jaz u penzijama iznosi čak 24,5 odsto, što je više nego dvostruko u odnosu na razliku u platama.

Zašto je razlika u penzijama toliko veća? Kako se rodni jaz u zaradama razlikuje od rodnog jaza u penzijama širom Evrope? I u kojim zemljama je ta razlika najveća?

Prema podacima Eurostata, rodni jaz u zaradama u 30 evropskih zemalja tokom 2024. godine kretao se od minus 0,8 odsto u Luksemburgu do 18,8 odsto u Estoniji.

Pored Luksemburga, najmanje razlike u platama između žena i muškaraca zabeležene su u Belgiji (0,7 odsto), Rumuniji (3,7 odsto) i Poljskoj (četiri odsto). S druge strane, najveći jaz imaju Češka (18,5 odsto), Austrija (17,6 odsto) i Mađarska (16,9 odsto).

Razlika u zaradama iznosi 15,6 odsto u Nemačkoj, 13,3 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, 11,8 odsto u Francuskoj, 7,3 odsto u Španiji i 5,3 odsto u Italiji.

Luksemburg je jedina zemlja u kojoj je rodni jaz u korist žena – sa minus 0,8 odsto, što znači da žene u proseku zarađuju više od muškaraca.

U nordijskim zemljama razlika u zaradama uglavnom je ispod proseka Evropske unije.

"To nije nužno posledica karakteristika penzionih sistema u nordijskim zemljama, već pre svega bolje dostupnosti brige o deci i drugačije raspodele porodičnih obaveza između žena i muškaraca, što dovodi do ravnomernije podele neplaćenog rada“, izjavila je za Euronews Business profesorka Aleksandra Nisen-Ruenci sa Univerziteta u Manhajmu.

Prosečan rodni jaz u penzijama u Evropskoj uniji, koji iznosi 24,5 odsto, više je nego dvostruko veći od razlike u zaradama (11,1 odsto). To znači da žene penzionerke u proseku dobijaju 75,5 evra za svakih 100 evra penzije koje primaju muškarci.

Dva pokazatelja, dve različite priče

Profesorka Nisen-Ruenci ističe da ova dva pokazatelja zapravo mere različite stvari. Rodni jaz u zaradama najčešće se izračunava na osnovu satnice, odnosno razlike u zaradi po satu rada.

"Rodni jaz u penzijama, za razliku od jaza u zaradama, odražava ukupnu zaradu i uplate doprinosa tokom čitavog radnog veka. Zato ne obuhvata samo razlike u satnicama, već i razlike u obimu zaposlenosti, prekidima karijere i broju godina provedenih u plaćenom radu", rekla je ona za Euronews Business.

Doktorka Arijane Agunsoje sa Univerziteta Goldsmits u Londonu ističe da je rodni jaz u penzijama po pravilu znatno veći od razlike u platama, jer penzije odražavaju nagomilane nejednakosti tokom čitavog radnog veka, a ne samo trenutni nivo zarade.

Michael Nguyen/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Male razlike u prihodima, broju radnih sati, prekidima karijere, obavezama brige o porodici, navikama štednje i investicionim odlukama gomilaju se tokom decenija i najjasnije dolaze do izražaja tek nakon odlaska u penziju", navela je ona.

Rodni jaz u penzijama kreće se od 5,6 odsto u Estoniji do čak 38,2 odsto na Malti. U pojedinim državama premašuje 30 odsto, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo (37 odsto), Holandiju (36,3 odsto), Austriju (35,6 odsto), Luksemburg (32,7 odsto), Belgiju (31,3 odsto) i Irsku (31,1 odsto).

Među pet najvećih evropskih ekonomija, rodni jaz u penzijama u svim slučajevima premašuje prosek Evropske unije od 24,5 odsto. Najveći je u Ujedinjenom Kraljevstvu (37 odsto), zatim slede Španija (29,2 odsto) i Italija (28,6 odsto), dok su Francuska (27,2 odsto) i Nemačka (25,8 odsto) nešto iznad proseka EU.

Zašto postoji rodni jaz u penzijama?

Profesorka Iris Kesternih sa Univerziteta u Hamburgu objašnjava da su tri ključna razloga za rodni jaz u penzijama:

• razlike u zaradama žena i muškaraca,
• razlike u broju odrađenih radnih sati, budući da žene širom Evrope mnogo češće rade sa skraćenim radnim vremenom,
• razlike u dužini radnog staža, jer žene često privremeno napuštaju tržište rada nakon rođenja dece.

Profesorka ističe da upravo kombinacija ovih faktora dovodi do značajno nižih penzija žena u odnosu na muškarce.

Slično ocenjuje i profesor Lijam Foster sa Univerziteta u Šefildu, koji naglašava da uzroci razlike u zaradama ne prestaju odlaskom u penziju.

"Faktori koji dovode do razlike u platama ne prenose se samo u penziju, već se tokom vremena dodatno uvećavaju i umnožavaju", upozorio je Foster.

PRESSCOV / Sipa USA / Profimedia

On je objasnio da se penzije zasnivaju na efektu složene kamate, zbog čega se i male razlike u uplatama doprinosa tokom dvadesetih ili tridesetih godina života vremenom višestruko uvećavaju.

"Mala razlika u izdvajanjima za penziju u ranim godinama radnog veka do trenutka odlaska u penziju može da preraste u veoma veliki jaz", rekao je on.

Gde je razlika najmanja, a gde najveća?

Prosečan rodni jaz u penzijama manji je od rodnog jaza u zaradama u samo četiri evropske zemlje:

• Estoniji (5,6 odsto naspram 18,8 odsto),
• Slovačkoj (8,4 odsto naspram 15,7 odsto),
• Češkoj (9,6 odsto naspram 16,9 odsto),
• Mađarskoj (9,6 odsto naspram 16,9 odsto).

"U zemljama istočne Evrope postoji tradicija da se žene relativno brzo vraćaju na posao nakon porođaja", objasnila je profesorka Aleksandra Nisen-Ruenci.

Najveću razliku između rodnog jaza u penzijama i rodnog jaza u zaradama beleži Luksemburg, gde ona iznosi 33,5 procentnih poena.

Slede Malta (33,5 procentnih poena), Belgija (30,6), Holandija (25,1) i Ujedinjeno Kraljevstvo (23,7).

U Italiji (23,3), Irskoj (22,8), Španiji (21,9), Austriji (18), Kipru (17,2), Portugaliji (16,2), Francuskoj (15,4) i Rumuniji (15,2) razlika između ova dva pokazatelja takođe prelazi 15 procentnih poena.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Nemačka ima najmanju razliku – 10,2 procentna poena, što je pre svega posledica činjenice da već ima relativno visok rodni jaz u zaradama (15,6 odsto).

Doktor Gabrijele Mari sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu ističe da velike razlike u ukupnim prihodima žena i muškaraca tokom radnog veka i dalje opstaju, pre svega zato što žene i dalje snose najveći deo obaveza oko podizanja dece i brige o članovima porodice.

"Dok obavljaju više neplaćenog rada, žene se suočavaju sa dugim periodima odsustva sa tržišta rada ili rade slabije plaćene poslove, često sa skraćenim radnim vremenom ili u zanimanjima koja su potcenjena. Sve to dugoročno vodi ka nižim penzijama", rekao je Mari za Euronews Business.