Edi Rama ekskluzivno za Euronews Srbija: O politici, integracijama, protestima i društvenim mrežama kao izvoru problema

U ekskluzivnom intervjuu iz Tirane za Direktno sa Minjom Miletić premijer Albanije Edi Rama govorio je o odnosima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i našom zemljom, Otvorenom Balkanu, evropskim integracijama, NATO samitu i unutrašnjim protestima u Albaniji.

Za predsednika Vučića Rama je istakao da su pregovori sa njim uvek teški, ali da je saradnja dve zemlje potrebna. Zašto nije uspela ideja o Otvorenom Balkanu i kakva je budućnost EU integracija dve zemlje, kao i da li će neki drugi zaista pre Beograda i Tirane ući u EU, Rama je takođe analizirao, istakavši da regionu treba više hrabrosti. Na kraju, proteste u Albaniji je opisao kao pobunu ljudi koji žive dobro i koji žele da žive još bolje, kao i da je to protest rastućih očekivanja.

Odnos sa Vučićem: To što se ne slažemo oko nekih stvari ne sme biti prepreka saradnji

Rama je posebno detaljno govorio o političkom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Ja sam uveren da smo u Zapadnom Balkanu trebali da uradimo više. I uveren sam da ako bismo mogli više da radimo zajedno, bilo bi dobro za sve. Ali imali smo naše teškoće i spoticanja, a onda su se neka pitanja iznova pojavljivala u sred procesa. Međutim, jedno je sigurno: niko neće nestati iz ovog susedstva. Mi ćemo biti tu. Izbor je vrlo jednostavan – hoćemo li se boriti i stvarati samo poteškoće za sebe i budućnost, ili hoćemo da nađemo načine da sarađujemo“, rekao je Rama.

Euronews Srbija

On je naglasio da je najvažnija stvar u ovom odnosu dogovor oko onoga oko čega se ne slažu.

"Najvažnija stvar u ovom odnosu je da smo se dogovorili da se ne slažemo oko nečega što je za nas crvena linija. Ali ovo ne treba da bude prepreka da nađemo druge zajedničke stvari i da radimo zajedno. Što više budemo radili zajedno, bolje će biti za sve i lakše će biti da se reši i ovo pitanje", poručio je albanski premijer.

Na pitanje koliko često komuniciraju sa Vučićem, Rama je odgovorio da je važniji kvalitet tih razgovora od toga koliko često razgovaraju.

"Komuniciramo kada je potrebno. Dobro je što je ovaj odnos veoma iskren – svako kaže tačno šta misli, ponekad to nije lepo, može biti teško, ali to je način da odnosi izdrže test vremena. Bilo je dobrih i loših trenutaka, imali smo razlike, ali komunikacija je najvažnija", objasnio je Rama.

O ideji "Otvoreni Balkan": "Bila je užasna ideja samo zato što smo Vučić i ja bili iza nje"

Rama je otvoreno priznao zašto ideja Otvorenog Balkana nije naišla na veću podršku.

"Bila je 'užasna ideja' samo iz jednog razloga – jer smo Vučić i ja bili iza nje. Da ste uzeli naša imena i stavili neka druga dva imena, bila bi odlična ideja. Kao što je sve na Balkanu – ako bismo videli da to dolazi iz nekog drugog izvora, naravno da bi bila odlična ideja", rekao je i dodao:

Tanjug AP/Vlasov Sulaj

"I naravno da jeste odlična ideja, jer je to tačno ono što ćemo raditi da bismo bili deo Evropske unije. Ali naišla je na opstrukciju, što je u redu, to je proces. Nemam resentiman prema tome. Ali je odigrala svoju ulogu i gurnula stvari napred", objasnio je on.

O evropskim integracijama: "Danas Evropa treba nas koliko i mi nju, možda i više"

Rama je istakao da je Zapadni Balkan u boljoj poziciji nego ranije i da Evropa treba region više nego ikad.

"Danas Evropa treba nas koliko i mi nju, možda i više. Mi smo veoma važan deo slagalice koja treba da se doda evropskom mozaiku. Inače nije izvodljivo za Evropu da nas drži van svoje kuće i da nas nema oko stola. Treba nas politički ujediniti oko stola, kao porodicu", rekao je on.

Predložio je da se sedam zemalja koje aktivno pregovaraju o članstvu okupe zajedno. Napravio je analogiju sa pravom porodicom, ocenjujući da su u toj priči Nemačka i Francuska "deda i baba", a da su roditelji, tetke, ujaci i stričevi - Italija, Danska, Slovenija, Slovačka, a da su tu na kraju i deca. Po toj analogiji, kako je istakao Rama, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je "mama".

"Sedmore Ursuline dece – Albanija, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina i Moldavija – treba da sednu za sto", rekao je on i dodao:

"Ne govorim o samom članstvu, jer će to biti proces zasnovan na zaslugama i individualan. Ali politički treba da budemo svi zajedno oko stola, kao porodica".

profimedia

Rama je takođe ocenio da je Evropska unija postala hrabrija zahvaljujući ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"EU je postala hrabrija zahvaljujući Putinu. On ih je nekako probudio jer su bili u nekom sanjarenju i stalno su govorili isto. I onda su shvatili da život nije tako lep i da moraju da se saberu. Zahvaljujući Putinu, EU je postala hrabrija, a NATO jači. Sada su u novoj fazi. Vidim promenu. Jedino pitanje je da li će se kretati brzo ili će čekati da neki izgube izbore i onda počinjemo iz početka", rekao je on.

NATO samit u Tirani: "Mi smo mali, ali smo dobri domaćini"

Rama je govorio i o NATO samitu koji će se održati u Tirani sledeće godine.

"Mi smo previše mali da šaljemo poruke NATO saveznicima. Privilegovani smo što smo deo te porodice gde su okupljeni svi veliki, pametni i jaki momci. Mi radimo svoj deo. Ali sledeće godine Tirana će biti domaćin NATO samita. Nije još jasan datum, ali je jasno da ćemo biti sledeći domaćin. U organizaciji smo bolji od mnogih, pa možemo da napravimo veoma dobar i nezaboravan samit", rekao je on.

Rama je istakao da je činjenica to da se nalazimo u periodu globalne nestabilnosti. Takođe je nestabilnost doveo u vezu sa ekonomijom.

"Verujem da posebno Evropa pokušava da iskoristi ovu ograničenost kao svoju priliku da bi podigla industriju i da podrži rast i ekonomski razvoj", rekao je Rama.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Kada su u pitanju odnosi NATO-a i EU prema Rusiji i Kini, Rama je takođe istakao stav Albanije koji se protivi saradnji sa te dve zemlje.

"Nije lako za male zemlje. Ali kada se radi o nama, zbog naše istorije, mi smo, takoreći, u boljoj poziciji jer nemamo odnose sa Rusijom. Imamo diplomatske odnose, ali ne i praktične odnose. Nismo imali posetu Moskvi na visokom nivou od 1960. godine i nismo nikada primili u posetu nikoga na visokom nivou, i to nam ne nedostaje", rekao je on i dodao:

"Kada se radi o Kini, priča je malo drugačija, ali opet nemamo bliske odnose. Za druge zemlje je to drugačije, ali za nas je lakše jer mi smo neka vrsta zapadnih talibana, pa nastavljamo da idemo jednim putem, i srećni smo zbog toga, a ostalo nam ne nedostaje".

Protesti u Albaniji: "To je protest rastućih očekivanja"

Rama je proteste protiv projekta Džareda Kušnera, koji su nazvani "Revolucija flamingosa", opisao kao znak da je Albanija prešla na viši nivo razvoja.

"Ovo je veoma značajan trenutak u našoj istoriji. Protest nije samo o projektu, već je signal da je zemlja prešla na drugi nivo. Razvoj je postao obrazac. Ljudi više nisu tolerantni prema onome što nedostaje. Ljudi hoće više i hoće sada. I ne možete da krivite ljude za to. To je cena našeg uspeha. Pre smo slavili izgradnju prvog parka u gradu. Danas svi hoće svoj park u komšiluku. Pre smo slavili što ima vode 15 sati - danas hoće 24 sata. To je protest rastućih očekivanja", naveo je on.

Olsi Shehu / AFP / Profimedia

Na pitanje da li je protest pokušaj destabilizacije ili hibridni rat, Rama je odgovorio da su protesti za sada mirni, ali ako postanu nasilni, da je to "druga priča".

"Dok je miran - legitiman je i veoma važan izvor razumevanja gde stojite kada ste na vlasti. Kada postane nasilan, to je druga priča, ali hvala Bogu da je bio uglavnom miran. Mi sada plaćamo cenu uspeha. Ljudi su skloni da vide samo ono što ne radi. I u pravu su – ljudi su u demokratiji uvek u pravu", rekao je Rama.

Na kraju, Rama je zaključio da će odgovor na proteste biti – bolji rad i izbori.

"Pokušaćemo da uradimo najbolje što možemo da rešimo ono što možemo da rešimo. A onda će doći izbori i oni će odlučiti", rekao je on.

"Društvene mreže imaju kapacitet da poremete mozak naših ljudi"

Govoreći o probemima, Rama je istakao društvene mreže kao najveći izazov, a upozorio je i na poteškoće kroz koje prolaze savremene demokratije.

"Verujem da demokratije prolaze kroz veoma težak i izazovan period u suštini. Takođe verujem da u međuvremenu mi štitimo i pokušavamo da podignemo kapacitete da možemo da se zaštititmo. Mnogo ulažemo u odbranu, a mnogo smo izloženi neprijatelju - društvenim mrežama koje imaju kapacitet da poremete mozak naših ljudi", rekao je on.

Olsi Shehu / AFP / Profimedia

Dodao je i da su demokratije pomešale određene pojmove.

"Socijalne mreže su naš najveći, najveći nerešeni problem. Demokratije su pomešale slobodu dosezanja sa slobodom govora. Sloboda da se dopre do svakog mozga u našim društvima i da se petlja sa svakim mozgom i da se seje svaka vrsta ludila je stvarno veliki problem. Laži su zabavne, a istina je dosadna", rekao je.

Intervju sa Edijem Ramom u celosti pogledajte u video prilogu